Кајмакчаланска битка: Како су српски хероји отворили ,,Капију слободе”
1 min read
Брат држи мртвог брата у наручју - Кајмакчалан, септембар 1916.
На данашњи дан 1916, почела је Кајмакчаланска битка, која је трајала до краја септембра, и у којој је српска војска, помогнута француским савезницима и руским добровољцима, однијела побједу над бугарско-њемачким трупама.
Више од 4 600 погинулих, рањених и несталих војника била је цијена коју је српска војска платила за освајање “Капије слободе”, односно за заузимање Кајмакчалана. Пуних 18 дана трајале су борбе Срба и Бугара за превласт над највишим врхом планине Ниџе, на тадашњој граници Србије и Грчке.
Прелазио је тих дана по неколико пута из руку српских у руке бугарских војника 2 524 метара високи планински врх, да би последњег дана септембра Прва српска армија и коначно заузела врх Свети Илија.
О томе колико су жестоке борбе биле на овом суровом и тешко приступачном врху, говори и податак да је Дринска дивизија у њој изгубила готово три четвртине свог људства. Међу погинулима био је и комитски војвода Војин Поповић, познатији као Војвода Вук.
Иако без великог стратешког значаја, јер је наступајућа зима онемогућила било какве акције, битка на Кајмакчалану имала је велики морални значај за Србе. Једна од последица извојеване побједе било је и ослобађање Битоља 19. новембра 1916. што је за српску војску имало значај ослобођења првог комада отаџбине коју су напустили 1915. године и, прешавши голготу Албаније, спас пронашли у Грчкој.
У готово немогућим околностима, преко планинских врлети, повлачио се тада читав државни апарат Србије, војска и бројни цивили. Под борбом, у условима сурове зиме, у беспућима, од борби, глади, потпуне исцрпљености, болести, хладночхе, страдале су десетине хиљада српских војника и цивила.
Пошто савезници нису организовали прихват Срба јужно од Скадра, код Сан Ђовани ди Медуа (данас Шендјин) и Љеша, одступање је настављено на југ, пут Драча, углавном под леденом кишом, преко глиба и муља, разливених баруштина, ријека, у колони по један.
