Кадрови ДПС-а и даље господаре ”Регионалним водоводом” и примају хиљаде евра

Редакција портала ”БОРБА” дошла је у посјед дописа који су упутили запослени из Регионалног водовода непосредно прије доласка новог менаџмента надлежним институцијама, а у којем се детаљно наводе и откривају бројне незаконитости.

Имајући у виду све што је наведено у допису, не чуди да је у 2020. години ово предузеће исказало губитак у износу од око 190.000 евра, јер су кадрови бившег режима радили незаконите ствари и прибављали енормну финансијску корист. Али, оно што чуди и што дјелује невјероватно, јесте да су ти исти кадрови и даље на руководећим мјестима, и поред промјене менаџмента.

Награђују се чак и службеним путовањима ван Црне Горе, док се на другој страни укидају радна мјеста запосленима који су учествовали у литијама и који су се борили против самовоље извршног директора.

Енормне зараде и стамбени кредити

У допису стоји да је укупан број запослених у Регионалном водоводу 83 (76 на неодређено вријеме и 7 преко агенције), док је у периоду изградње регионалног водоснадбијевања број запослених у просјеку је износио 45.

Регионални водовод је само у 2020. години запослио чак 8 лица на неодређено вријеме и 7 лица преко агенције за уступање запослених, без реалне потребе за истима. Уз то наводе пар чињеница за неколико нових колега, за које су огласи супротно законским роковима трајали 3 дана:

Никица Пурлија – на листи је ДПС-а за посланицу у парламенту, има зараду од цца 1.200 евра, мјесечне варијабиле на зараду 15% које је примала и током скраћеног радног времена, уз накнаду за састављање интерних правилника од 560 еура мјесечно („варијабила на варијабилу“), што већ представља њен опис посла.

Јелена Божовић – ћерка је надлежног пореског инспектора Рајке Божовић која је вршила контролу пословања РВ током 2017. године, након које је ДРИ у свом допису оптужио РВ за незаконите притиске преко извршне власти, тј. Пореске управе – што је овим запошљавањем и званично потврђено.

Саша Радуловић, се на послу није појављивао до краја јануара 2021. године, а од првог доласка има „флексибилно радно вријеме“ и прима зараду од цца 2.000 евра; иначе је бивши државни секретар МОРТ-а;

Вучић Мишковић – рођак бившег извршног директора, народу познат као „чувар“ улаза у Општину Будва у име ДПС-а, додијељена му је новчана помоћ од 3.000 евра након мјесец и по дана од запошљавања;

Чедомир Пејовић, машиниста – је пашеног Милана Јановића, савјетника за јавне набавке извршног директора.
У допису су се осврнули и на пар колега са дужим радним стажом везано за константне варијабиле, чланства у Управним одборима и накнадама на име безбројних „радних група“:

Милан Јановић, савјетник за јавне набавке – добио је стан у Будви од 59 м2 (по цијени од 15.640 евра), има зараду уз константе варијабиле од цца 2.000 евра, чланство у Управном одбору са накнадом цца 560 евра, службено возило у приватне сврхе, службена путовања, годишња обнова лап топа и мобилног телефона;

Иван Шпадијер, технички директор – добио је три стамбена кредита од укупно 74.000 евра (од чега треба да врати само 5.000 евра), има зараду од цца 2.000 евра, чланство у Одбору директора предузећа „Ловања“, службено возило у приватне сврхе, службена путовања, годишњу обнова лап топа и мобилног телефона;

Јадранка Блажић Ковачевић, директорица правне службе – након пола године рада добила је стамбени кредит од 25.000 евра (од чега је одмах отписано 20.000 евра), новчану помоћ од 5.000 евра, зараду цца 2.000 евра, службено возило у приватне сврхе, ријетко се виђала на радном мјесту (плаћена одсуства, рад од куће, боловања са 100% рефундације, одмори);

Алекса Госпић, инжењер за заштиту животне средине – запослен је без иједног дана радног стажа, има зараду од цца 1.200 евра, примао је варијабиле на зараду до 30% које се добијају и током боловања, ишао је на службени пут у Кину, користио службено возило у приватне сврхе; на „име оца“ Зорана Госпића, који је био у Одбору директора Рудника угља и Извршном одбору ДПС-а;

Маријана Зеновић, водећи инжењер производње – има зараду од цца 1.600 евра, имала је варијабиле на зараду, чланство у Одбору директора предузећа „Ловања“, користи службено возило у приватне сврхе – живи у Петровцу, ријетко се виђала на радном мјесту, годишња обнова лап топа и мобилног телефона;

Наводе да је у марту 2020. године предузеће, без сагласности Владе Црне Горе, затражило и добило мораторијуме на кредит код Ерсте банке и Клупски кредит Ерсте и Прве банке, иако је у том тренутку Регионални водовод на текућем рачуну имао око 2,5 милиона евра, чиме су увећани трошкови камата на кредите за цца 100.000 евра, док је Статутом друштва јасно прописано да о задужењу друштва одлучује власник, у овом случају држава Црна Гора, као и код Пореске управе за порезе и доприносе, након чега су изгубљена права на бенефите попут рефундације зарада – да би исти, умјесто на рате, били измирени у цјелости након пар мјесеци, а уједно је изгубљен и попуст добављача ЕПЦГ за уредно плаћање рачуна јер директор исте није потписао за плаћање у за то наведеном року већ пар дана касније. Руководилац Финансијског сектора нити једном није скренуо пажњу директору о неповољним ефектима наведених одлука;

за услуге штампе издвајано је 30.000 евра, израде календара 3.700 евра, канцеларијски материјал цца 16.000 еура, набавка дневне штампе 5.000 евра, монографија 1.100 евра, куповина књига 1.600 евра, дизајн публикације 1.500 евра, што је укупно износило скоро 60.000 еура (као да је основна дјелатност штампа, а не дистрибуција воде) – притом се питају да ли се наведени трошкови могу значајно умањити или су у 21. вијеку пријеко потребни?.

Даље наводе да су:

куповане умјетничке слике од 3.200 евра, те репродукција наведене слике у вриједности од 4.200 евра – питају се да ли је ова набавка неопходна у било којој, а камоли у кризној години, или се очигледно ради о „спонзорисањем приватне умјетности“?;

набављане су маске, рукавице, визири за које је предузеће дало скоро 20.000 евра – постављају питање да ли је износ наведеног трошка рационалан у односу на 83 запослена радника?

за услуге превођења – поред двоје запослених преводилаца и судских тумача који примају нето зараду од 1.200 евра, реализован је трошак у вриједности од 13.000 евра;

трошкови платног промета који годишње износе цца 70.000 евра – уз додатне трошкове вирмана и горива/радног времена за њихово испуњавање/одлазак у банку, јер руководилац Финансијског сектора, уз подршку директора, одбија увођење е-банкинг-а и не води рачуна о термину пуштања налога (разлика у висини провизије након 14х);

трошкови маркетинга, пропаганде и рекламе годишње износе скоро 100.000 евра – иако предузеће има фиксно учешће на тржишту, без комерцијалног карактера, те се чак ни не назире оправданост наведене само – промоције бившег извршног директора Јеврића;

поштанске услуге 2.000 евра – у 21. вијеку – константна и непотребна коресподенција за институцијама, а да не спомињемо недјељно достављање документације на релацији БД-ПГ-БД службеним возилима релевантним институцијама, као и штампаног материјала Одбору директора до кућних адреса широм Црне Горе, који је од формирања у јулу 2020. године до јула 2021. године одржао чак 24 сједнице и за сваку од наведених, поред мјесечне накнаде од 560 еура добија и путне трошкове, а грешком руководиоца Финансијског сектора је у почетку добијао и дневнице (које нијесу враћене);

годишње одржавање рачуноводственог програма Епсилон 2.600 евра, уз инвестицију од 12.000 евра у нови рачуноводствени програм САП у 2019. години – који још увијек није стављен у употребу јер руководилац Финансијског сектора, уз подршку извршног директора, одбија његову имплементацију, као ни Document Management System за који је предузеће такође издвојило неколико хиљада еура. Обје инвестиције су неоправдано настале као резултат пријатељских односа директора са власником компаније;

за спонзорства, донације, стипендије и помоћи који годишње износе преко 50.000 евра – за значајан број одлука не постоје релевантни прилози којима се потреба за истима може адекватно оправдати;

набавке мобилних телефона за потребе запослених износиле су од 7.500 евра – којом су запослени добили телефоне марке Вико од 104 евра, а менаџмент телефоне у вриједности од 1.500 евра (које су добили захваљујући склапањем уговора са новим телекомуникационим оператером и припадајуће телефоне, сходно вриједности уговора, подијелили себи и себи блиским људима);

набавка и одржавање штампача, скенера и фотокопир апарата износила је 18.000 евра; док је набавка рачунарске опреме износила 14.600 евра;

Извор: Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: