Када лопов виче “држите лопова“: Мило Ђукановић још од половине 1990-их апсолутно контролише шверц цигарета
1 min read
Мило Ђукановић
Како се обруч слободних грађана и тужилаштва све више стеже око Мила Ђукановића и његовог криминално-биолошког окружења, тако расте и нервоза и паника како код њега лично, тако и у његовим редовима. Након што је премијер Абазовић на сједници скупштинског Одбора за безбједност јасно казао да је Мило Ђукановић “политички покровитељ шверца цигарета и кокаина“, претходно скандализујући јавност фотографијом на којој је Ђукановић у ведром расположењу са припадницима “шкаљарског клана“, одмах су пропагандни пунктови ДПС-а и Ђукановића кренули у хајку и криминализацију самог Абазовића.
Иако сулудо дјелују изјаве Ђукановића и његове политичко-медијске послуге како је “брат Абаз“ шеф организоване криминалне групе, те како је ОКГ у самом срцу Владе, одмах су се демократска јавност и грађани лако присјетили времена са половине 1990-тих, када је у Црној Гори цвјетао шверц под патронатом државе, а у којем је Ђукановић био централна фигура.
Ђукановић и његови блиски сарадници били су укључени у велики посао кријумчарења цигарета са италијанским криминалним породицама Сакра корона унита и Камора. Ђукановић је и оптужен у Барију и отворено је признао да је ова трговина постојала, али је рекао да је његовој земљи био потребан новац, те да је посао био легалан. На крају се и позвао на дипломатски имунитет како би оптужбе против њега биле одбачене.
Приликом последње посјете Прагу у септембру ове године, Ђукановић је у скандалозном интервјуу Радију Слободна Европа, у којем је између осталог хладно изјавио да улаже новац “тамо гдје је порез нижи“, а на питање о његовој умијешаности у аферу “Пандора папира“ и оф-шор шпекулација, он је на питање да ли је изненађен оним што се догађа између такозваног шкаљарског и кавачког клана, одговорио да није “зато што пратим развој тог проблема од првог дана његовог појављивања“. И у то нико није ни сумњао, јер су управо Ђукановић и његови људи од највишег повјерења дубоко инволвирани како у настанак, тако и у сукоб оба нарко-клана. И о томе су коначно стигли и јасни докази од ЕУРОПОЛ-а и др. партнерских међународних служби. У наставку је Ђукановић ударио и на себе лично, тврдњом како се било ко не заноси да је јачи од државе, јер је “држава увијек јача од било ког криминала“.
Н’о да се вратимо на шверц цигарета и њега као апсолутног шефа у том послу. Наиме, иако је Ђукановић касније тврдио да је зауставио кријумчарење, ОЦЦРП је открио да је Ђукановићев шеф обезбеђења управљао острвом Свети Никола које се користило за кријумчарење цигарета. Ђукановићев близак пријатељ Станко Суботић једно вријеме је био и власник тог острва. Ђукановић је од Црне Горе деценијама правио сигурну кућу и рај за бројне контоверзне личности из круга организованог криминала, укључујући Дарка Шарића, Станка Суботића, Насера Кељмендија, Сафета Калића, Брана Мићуновића, али и многе друге бјелосвјетске хохштаплере и криминалце.
Шверц под патронатом државе епских размјера, у времену блокаде и санкција 1990тих, не би био толико споран, да се иза њега није крило намицање богатства за само уски круг људи везаних уз Ђукановића лично. Доушничка мрежа злогласне црногорске УДБЕ је годинама касније у свакој кафани, на свакој свадби или саучешћу, ширила лажи како се шверц морао радити “да би Црна Гора опстала’’, “да би се исплаћивале плате и пензије’’, иако свако добронамјеран одлично зна да су од оних 1000 дојч марака плата са краја 1980-тих и почетка 1990. године, грађани сведени на неколико марака плата и пензија. Шверц цигарета, нафте и оружја је цвјетао, а појединци из Ђукановићевог окружења су “преко ноћи’’ постајали мултимилионери.
Још прије више од 15 година, италијанска Управа за борбу против мафије (ДИА) је у извјештају, који се може наћи и на њиховом сајту, прецизније Оперативног центра Бари, навела се да су парламентарни избори 1996. године у Црној Гори финансирани новцем италијанске мафије. Наиме, 2. фебруара 2005. ДИА је објавила опширан извјештај, на чак 408 страница о истрази спроведеној против Мила Ђукановића, Душанке Пешић (Јекнић), Мирослава Иванишевића (тадашњег министра финансија у Влади Црне Горе), и двојице италијанских држављана Ренца Гафлетија и Клементеа Бјондија. Током истраге, искочила су и друга имена позната нашој јавности попут Веска Баровића, Брана Мићуновића, Брана Гардашевића, Жарка Марковића, али и фирме као што су Зета Транс и Југопетрол.