• Поглед

Када ће на РТЦГ коначно нешто научити о историји СПЦ ? Вријеме је!

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Количина несувислости које свакодневно емитује РТЦГ је таква, да се питамо да ли су поједини новинари завршили и основну школу, а камо ли шта више.

Пише: Никола Милованчев

Количина несувислости које свакодневно емитује РТЦГ је таква, да се питамо да ли су поједини новинари завршили и основну школу, а камо ли шта више. У конкретном случају се ова примједба односи на новинарку Дијану Драшковић, која је дана 2. јула 2021. на РТЦГ емитовала, без икаквог коментара или ограде, изјаву адвоката Николе Беладе, у вези укњижења Митрополије црногорско-приморске СПЦ на вјерским објектима (црквама) на Светом Стефану. У емитованој изјави Н. Беладе се тврди да 1465. године није постојала „…ни Пећка патријаршија, нити зетска митрополија…“.

За поуку неукима: Пећка патријаршија је основана одлуком српског државног сабора, одржаног 1346. године у тадашњем српском главном граду Скопљу.

А зетска епископија? Да и ту нешколовани нешто науче, доносимо примјер из Богдашића код Тивта, дакле у истој црквеној области, недалеко од Будве и Св. Стефана. Ријеч је о данaшњој римокатоличкој цркви Светог Петра у Богдашићима, коју је подигао православни епископ зетски Неофит 1269. године. Тај српски епископ је познат, јер је он замонашио Јевстатија, архиепископа српског (иначе, архиепископ Јевстатије је родом био из Будимљанске жупе).

Како би натпис могли да прочитају сви, па и они уредници и новинари РТЦГ који не познају ћирилићко писмо (или га можда само на РТЦГ не употребљавају?), доносим тај натпис у латиничком препису, како је 2015. објављен на порталу Радиа Тиват (https://www.radiotivat.com/bogdasici/2015/10/):

,,V ime oca i sina i svetago duha i svete bogorodice i svetih vrhovnih apostola ja milostiju božjom jepiskop zetski Neofit sazdah ovaj hram sij v oblast svetago Mihaila v dni blagočastivago i bogom državnago i svetorodimago gospodina kralja Stjefana Uroša sina prvovjenčanago kralja Stjefana vunuka svatago Simeona Nemane…«.

Ко у овај навод не вјерује – пут под ноге, па у Богдашиће, до цркве Св. Петра, до њеног западног зида (одливак тог натписа је у Народном музеју у Београду).

Можда треба и потсјетити: 1869. године је, под Аустријом, Далматинска епархија (у саставу чије јурисдикције је до тада било и подручје Боке са Будвом) издвојила дио свог подручја, основавши на подручју од Дубровачког приморја до Сутомoрa Бококоторску епархију, и пренијевши на њу своју имовину. Такво стање је остало до пропасти Аустрије у новембру 1918. године, односно до стварања југословенске краљевине, које је тада усљедило. У новој држави је Бококоторска епархија формално постојала до 1933. године, али је мјесто епископа било упражњено послије смрти владике Кирила Митровића (Будванин, рођен 1867, умро у Котору 1931. године).

Нажалост, 1933. године је Српска православна црква, приликом доношења Устава СПЦ, укинула Бококоторску епархију, прикључивши њен највећи дио Митрополији црногорско-приморској са сједиштем на Цетињу, а други дио је припојен Захумско-херцеговачкој епархији.

Као да сам предосјетио куд политика сатирања наше Цркве и апетити по њеној имовини на Приморју могу довести, рекох 2015. године високопреосвећеном митрополиту Амфилохију: „Обновимо Бококоторску епархију, па ће све бити много транспарентније и напади ће се лакше одбити!“. Још, ни данас, за то није касно.

Аутор је члан Правног савјета ИН4С

Прочитајте ЈОШ:

Живојин Ракочевић: Први Патријархов Видовдан на Косову

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: