Кад кошарка постане шах
1 min read
Пише: Горислав Папић
Зашто је пораз од једног поена од Француске најбоље што је могло да се догоди репрезентацији Србије?
Много је лош осећај кад нешто неправедно изгубиш. Део територије, посао који радиш или само једну утакмицу на првенству у кошарци. Свеједно.

Једном, има томе седам година, баш овде у Гранади, данашњи репрезентативац Србије у пецању а тада најталентованији бели центар на свету Дарко Миличић рекао је све што је помислио после таквог пораза. Такође, од европског првака. И један лош осећај заменио је други.
Али светска кошарка (изузимајући НБА) је у кризи баш због таквих ситуација. И због тога што је при крају групне фазе сваког великог такмичења комбинаторика битна као да се уместо са бековима, крилима и центрима игра са пионима, ловцима и краљевима. Свако рачуна, сабира, одузима а онда и на терену често уместо кошарке игра се шах. Тако су Шпанци прошлог лета одједном нeколико минута заборавили да играју кошарку само да би наместили четвртфинале са ослабљеном Србијом и „осветили” се за пораз на Мундијалу у Турској.
Овог лета шах је почео још пре првенства. Сједињене Америчке Државе и домаћин Шпанија толико квалитетом одскачу од других екипа да се неко уплашио да би се могли срести пре финала па је цео жреб направљен тако да се то онемогући. Никада ни у једном спорту нису направљене две половине жреба које се апсолутно не дотичу до финала.
Тако је шахистима у репрезентацијама олакшан задатак; половина репрезентација ће настојати да што дуже избегава Американце, а ми смо у половини којој је циљ да се избегну Шпанци. У осмини финала и четвртфиналу. С обзиром да смо у групи са Шпанијом не можемо с њима играти у осмини финала тако да је циљ избећи их у четвртфиналу.
Србија до победе!!!
Bilo kako bilo, mi moramo zapeti u osminifinala, da im pojedemo kraljicu