Кад је мука: „Ђе си, Милане“

пише: проф. др Драган Копривица

И најновији детаљ о грађанској храбрости Милана Кнежевића преко његовог предлога да се на Анкетном одбору Скупштине Црне Горе саслуша некадашњи припадник Специјалне полицијске јединице и службеник УИКС-а, Брајушко Брајушковић, показује како се на дјелу воли Црна Гора, и како се између Црне Горе и правде мора вазда стављати знак једнакости.
И није чудо што је Милан Кнежевић данас један од најпопуларнијих политичара у народу и по анкетама, јер он управо и проговара гласом народа, као и увијек досад. Јавност добро зна да је Милан Кнежевић за правду робијао у Спужу, да је на грађанским протестима испред Парламента намјерно типован од стране полицијских кругова да му буде усут спреј у лице, након чега је завршио у Клиничком центру, да му је врх полиције реваншистички слао казнени одред за провалу у кућу, а зна се и да Милан, поред свега тога, маниром високог интелектуалца и писца, током свих ових година промовише у Парламенту особену културу дијалога и продуховљене ријечи.
Стога је и било за очекивати да управо он за саслушање предложи Брајушковића, врло незгодног свједока по многе из бившег режима. Уосталом, политичка борба Кнежевића за Црну Гору током свих ових година обиљежена је његовом грађанском храброшћу, борбом за правну државу и поштену Црну Гору. А не да свргнути олигарси, уз намјештени поклич “Е вива, Монтенегро!”, и уз планско завађање Црногораца и Срба, “да се Власи не досјете”, незасито трпају у приватне џепове. Тога и таквог “патриотизма” Црној Гори је већ одавно преко врх главе.
Независна Црна Гора, простачки и на плитак начин претворена у дубоку приватну државу њених бивших власника, губи пред правном државом, за коју стиже и снажна подршка из Европе. А они, који су били вулгарно умислили да су добили државни атар за лично богаћење и исмијавање Устава и закона, морају схватити да је та прича испричана.
Јер, како то обично бива, ничија није до зоре горјела, те се и пад режима вазда деси кад је у свом зениту, јер тако одређује божја рука. Црна Гора се с муком, али ипак успјешно, корак по корак, опоравља, као болесник након дуге и тешке болести.
Управо зато су Црној Гори потребни људи попут Милана Кнежевића, који воле своју земљу и правду, и који су зато увијек спремни да кажу да је прича о Црној Гори као оази криминала завршена. И да истина мора да засија, како је то у једном роману рекао Достојевски.
Можда је пропуст актуелне власти што није и раније кренула са радом Анкетног одбора на неуралгичне теме Црне Горе из блиске прошлости, али грађани и данас желе да оно, што сви знају – буде јавно речено и потврђено.
На том путу очито имају снажну подршку Милана Кнежевића, Андрије Мандића, Бориса Богдановића, једне изузетно храбре даме, Зденке Поповић, и других парламентараца, спремних да кажу оно чему је вакат да се јавно каже. Којима је јасно да се у Скупштини мора говорити гласом народа, жељног правде и истине. Ћутања је било доста, а то је све јасније и неким досад недодирљивим персонама, већ одавно у статусу: персона нон грата.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: