„Јутарњи“ имао увид у заштићени документ ЕУ: Питање границе Хрватске и Црне Горе услов за улазак у ЕУ

Kако пише хрватски лист „Јутарњи“ а преносе београдски медији данас, ЕУ ће као услов поставити рјешавање отворених питања о границама између Хрватске и Србије, али и Хрватске и Црне Горе. Та питања би требало да се ријеше, како наводи „Јутарњи“ до 2023. и она су услов да Црна Гора и Србија дотада закључе преговоре о чланству у ЕУ и постану пуноправне чланице до краја 2025.

Поменути документ је заправо стратегија Европске комисије названа „Вјеродостојна перспектива проширења за Западни Балкан“, у којој се наводи да ЕУ не жели да увезе граничне спорове између држава региона. Овај нацрт у који је „Јутарњи лист“ имао увид, још увијек је заштићени документ, а коначна верзија требало би да се усвоји и објави у фебруару следеће године, како је најавио у свом годишњем говору о стању Уније предсједник Европске комисије Жан Клод Јункер.

„Постоје и даље важни билатерални спорови између држава региона који су преостали за решавање. ЕУ неће увозити те спорове. Трајно решење треба пронаћи пре него што држава уђе у ЕУ“, пише, између осталог у том документу.

Такође се наводи и да се све „државе морају недвосмислено обавезати, и ријечима и дјелима, превазићи наслеђе из прошлости, постићи помирење и ријешити отворена питања пуно прије њиховог приступа у ЕУ“, наводи „Јутарњи“. Конкретно, када је ријеч о Србији и Црној Гори у дијелу који предвиђа њихово чланство у ЕУ до 2025. године каже да се прије закључења приступних преговора морају ријешити сви гранични спорови јер ЕУ „не може нити ће увозити такве проблеме“.

„У случајевима гдје гранични спорови не буду ријешени, стране их морају предати безусловно на обавезујући начин коначној арбитражи или Међународном суду правде прије закључења приступних преговора и у потпуности поштовати пресуде.“

Порука Србији за Косово* и Русију

Хрватски лист да у тексту пише и да се лидери Западног Балкана подсјећају да је чланство у ЕУ ствар избора за који је потребан политички консензус и сагласност грађана и да не би требало да постоји сумња лидера о томе гдје припада Западни Балкан и у ком смјеру се креће.

„То је очигледно порука Србији, гдје се често поставља питање избора између ЕУ и Русије“, истиче „Јутарњи“. За Србију се помиње и да ће морати да ријеши односе с Косовом* путем правно обавезујућег документа, за који се у овом документу каже да је кључан за стабилност цијелог региона и европску перспективу.

У документу су наведени и индикативни кораци за завршетак чланства Црне Горе и Србије у ЕУ до 2025. године. Према њима, до краја 2019. године Србија и Црна Гора би требало да буду фокусиране на испуњавање прелазних мерила из подручја владавине права. Србија их има чак 50, а након што се потврди њихово испуњавање, ЕУ ће одредити мјерила за затварање тог поглавља. Осим тога, до краја те године Србија мора да испуни и прелазно мјерило из поглавља 35 које, иако се зове формално „остала питања“, садржи услов – свеобухватна нормализација односа с Косовом*.

Година 2023. спомиње се као година у којој би Црна Гора и Србија требало да закључе преговоре о чланству, а БиХ да их отвори. Године 2024. потписао би се Уговор о приступању између ЕУ и Црне Горе као и ЕУ и Србије, на предлог Европске комисије и уз давање пристанка Европског парламента. Тај би уговор требало да ратификују све државе чланице на вријеме како би Србија и Црна Гора ушле у ЕУ до краја 2025. године.

Из стратегије је видљиво да постоје индикативни јасни рокови само за Црну Гору и Србију, за које се каже да ће моћи у ЕУ до краја 2025. године, а за остале државе само се наводи да би до тада требало да „напредују у приступним преговорима“.

Косово* – привремено окупирана јужна српска покрајина

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: