Јурњава на небу: Руски МиГ-31 стао на пут НАТО ловцима у потјери за бомбардером
Фото: © Sputnik / Дмитриј Виноградов
Руске Ваздушно-космичке снаге су реализовале један дужи обилазак ваздушног простора око сјеверне ледене капе, у коме су учествовала два противподморничка бомбардера Ту-142, један ваздушни авио-тенкер Ил-78 и пресретачи МиГ-31 који су били ловачка заштита ове групе.
У једном моменту норвешки пилот који је летио на авиону Ф-16АМ се превише приближио противподморничком бомбардеру Ту-142 на шта је хладнокрвно реаговала његова пратња.
Главно усмјерење руске ваздухопловне групе је био лет изнад Сјеверног леденог и Атлантског океана. Његова укупна дужина је износила готово 10 хиљада километара, што није остало непримијећено од стране војски НАТО које се налазе на том простору.
Руски авиони су летјели изнад Баренцовог и Норвешког мора, као и Сјеверног леденог мора и Атлантског океана. Њихова маршрута је пролазила искључиво изнад неутралних вода. Летјелице су прешле 10 хиљада километара а лет је трајао укупно 13 часова.
На различитим деловима етапе ову групу ВКС су пратили ваздухопловне снаге НАТО (РВ Велике Британије и РВ Норвешке). У том смислу је ангажовано неколико типова ловачких апарата као што су Еурофајтер тајфун (Eurofigter Typhoon), Ф-16АМ али и ловци пете генерације Ф-35 Лајтинг 2 (Lightning II).
На видео материјалу се може видети како је пилот ловца-пресретача МиГ-31 реаговао када се његов норвешки колега у авиону Ф-16АМ превише приближио противподморничком бомбардеру Ту-142. Он је улетео у међупростор између два авиона и на тај начин онемогућио „уљеза“ да се још више приближи летјелици.
Руски ловац је том приликом носио четири ракете великог домета Р-33 (НАТО – АА-9 Амос). Ради се о пројектилима класе „ваздух-ваздух“. Ракета Р-33 је намењена за обарање ваздушних циљева на даљинама 150+км, који се крећу брзином и до 3000 км/час. Њено навођење је комбиновано. У већем дијелу путање ракета се наводи инерцијалним путем. У завршној етапи лета цијелу операцију управљања ракетом преузима активна радарска глава за самонавођење, која захвата циљ. Вјероватноћа поготка једном ракетом на максималном домету износи 65%. Приликом њене примјене уобичајено се употребљавају двије ракете које се симултано лансирају на исти циљ. Тада је вјероватноћа уништења циља готово 100%.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
