Junaci sa Košara

Jedne noći hladne zima kad je bila,
Srbkinja je majka čekala svog sina.

Čekala je sina, molila se Bogu,
S’ Košara da dođe, donese slobodu.

Al’ umesto njega, pismo joj je stiglo,
Od sina junaka i na noge diglo.

S’ ovog boja majko, povratka mi nema,
Ko Košare čuva zna da zlo se sprema.

Ja ti majko živ se vratit’ kući neću,
I sad već u crkvi zapali mi sveću.

Da Bog meni pokoj s’ junacima poda,
Skupom cenom majko plaća se sloboda.

A sina mog uči i ovo mu kaži,
Tvoj je otac sine na nebeskoj straži.

Tamo gde je Lazar svoju glavu dao
Na Kosmetu svetom i tata je pao.

Pa je sada čedo kraj Miloša stao
A Hristos mu odmah Carstvo večno dao.

Ko ne pamti podvig s’ Košara junaka
Nek’ ga stigne kletva Kosovskih junaka.

Autor: Milutin Popadić