Јулска рапсодија љубави америчке амбасаде и црногорског Тима Б (ФОТО)
„Заједно смо постигли много сјајних ствари у протеклих 10 година и заједно ћемо градити још свјетлију будућност“, поручила је америчка амбасадорка Маргарет Ен Уехара о односима Сједињених Америчких Држава и Црне Горе, а преносе Вијести.
“Данас славимо рођендан САД и 10 година црногорске независности и блиског пријатељства међу наше двије државе”, казала је на прослави Дана независности САД која је организована у амбасади.
Амбасадорка је подсјетила присутне, међу којима су били премијер Мило Ђукановић, предсједник државе Филип Вујановић и предсједник Скупштине Дарко Пајовић, да су САД успоставиле дипломатске односе са Црном Гором 30. октобра 1905.
“У писму Вашингтону о церемонији, Џон Б. Џексон, први конзул Сједињених Држава, написао је: ‘Било је лично задовољство… бити први представник слободног народа у земљи која је увијек била у стању да одржи своју незавиност’. 111 година касније задовољство ми је што настављам ту традицију,” рекла је у обраћању званицама.
Уехара је истакла да обје земље имају снажну традицију независности а потом цитирала и Петра Другог Петровића Његоша:
“У добру је лако бити добар, на муци се познају јунаци”, казала је на црногорском (српском, прим. ред. ИН4С).“
Амбасадорка је рекла и да је било много хероја који су се у прошлости борили за слободу и мир.
“Сигурна сам да сви знају рођаке и пријатеље који су храбро дали своје животе да би наше земље биле слободне и да бисмо одржали наше заједничке вриједности,” казала је.
У друштву Ђукановића, Вујановића и Пајовића на крају је одржала здравицу.
“Нека је вјечно пријатељство наших држава”, поручила је на крају.
(Фотографије преузете са сајта Вијести)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
gledam nesto ove slike a koliko je prkno ovoj ambasadorki odprilike koliko glava ovog markovica i
i druga javnog specijalnog tuzioca zajedno!
Nikola Markovic i Mladen Milutinović na kanabeu
http://www.vijesti.me/vijesti/obiljezen-rodendan-sad-pogledajte-ko-je-sve-bio-medu-gostima-894666/galerija?p=15
Паламуда, не знам зашто Пајовића уплићеш. Такав какав је, морална громада је за твоје Мандића, Меда, Ћакија Љекића, Губа Даниловића, Коку, Пипуна Кнежевића, Рању, Ракчевића и остале.
Демократе још нису ни ушли у Парламент а ПГ је већ захваљујући њима добила улицу Патријарха Павла. Упоредите то са Колашином, гдје су Нова и Тим Б у коалицији, а гдје је прије пар мјесеци двојац Аџић-Растодер држао научне вечери о Секули Дрљевићу.
Свако нормалан гласаће за Демократе, само ће ментално мање-више заостали гласати за Фронт.
А што не ставите и слику Николе Марковића и Младена Милутиновића … уредника и власника ДАН-а???
Opet nesrecni sekula balavi ali smirice se on brzo ce terapija.
Ову пометину је Мандић довео на чело Фронта, овај губави му је био потпредсједник странке, Рања му је коалициони партнер у Колашину, са осталима је хтио да прави коалицију.
Добро је ако је промјенио мишљење али проценат политичких промашаја од 99% не препоручују Мандића и Нову за даље заступање српског народа. Зато Нову треба уништити и покопати, већ у октобру на изборима.
Напријед Демократе, ни гласа Фронту!
бечић = пајовић
Ne mogu da vjerujem da zvanični diplomatski protokol najmoćnije države na svijetu predviđa javno uličarsko-podgoričko-piljarsko ponašnje njenih predstavnika – da nije tragično, bilo bi zaista smiješno!
O ovima „našim srećnicima“ suvišno je trošiti riječi – toliko su ponizni da se cijela Crna Gora ispod sebe zavukla od stida, srama i pokore!
Sveti Vladika Petar Cetinjski pobijedi i Napoleona i Otomana, makar što su mislili da su bili jači i od samoga Boga i Alaha, Vladika Rade nije htio da cjeliva lance, pa makar što su bili i Svetoga Petra. Marko Miljanov nije prihvatio arbanašku krunu, makar što mu je nudila moćna Austrija! Serdar Janko pobijedi na Mojkovcu, makar što je Cetinje već podleglo okupatoru, 13. jul sruši NDCG i oslobodi Crnu Goru, makar što Hitler i Musolini nijesu bili manje moćni od današnjeg USA-NAto, itd.itd. Sačuvaj, Bože!
Iznova otkrivamo, uvaženi i dokoni moj, nova mjesta čuđenju, što nije loše ako se uzme u obzir da je čuđenje dokaz vitalnosti duha. Gospodin Genet je izrazio želju da bi jednom volio voditi pozorište mrtvih, ono koje je krcato sjenkama i maskama, još kulisima pakla i podrumima odakle kuljaju tamni šaptači. Oh, takavo jedno privatno pozorište Šekspir je imao u svom vlasništvu, zato je i osjećao takvu strast prema poeziji i glumi, zanimanjima kojima se mogu baviti samo veliki dokonjaci, upravo oni sa smislom za dangubljenje. Ali, ne, svaku vrstu izvanrednosti, rijetkosti, devijantnosti, novocrnogorac je spreman ubiti svojom netalentovanom, sirovom i krajnje prostačkom politikom, koja osim teškog interesa ne vidi ništa drugo, najmanje ljepotu u riziku kontriranja, šarm u paradoksu, kao i nesporazum u estetici. Da, mučno je i izdaleka baviti se novocrnogorcem, nazadnim tipom, koji još zlopati izmišljajući kojekakve ideologije, koje su, bile i ostale – nuspojava provincije! Zato ti i velim, jučedan na onoj drugoj klupi koja gleda na amatersko, tenisko igralište, u istom pjesničkom parku (koji ne trpi spoj kakav se odigrao u „našeg“ Gogija, koji je i pjesnik, ali i pendrek…), da ovdje odavno nema nikakve politike, da je sve to skupa stvar koja pobuđuje neporecivi stid, i osjećaj gađenja koje se valja pošto se ugleda javna scena koja se kao upinje polemisati o demokratiji, ljudskim pravima i poštovanju razlika. Da me ne obuzdava stid, ubio bi me smijeh! – Uvaženi moj, stoga sam ti i savjetovao: postoje (ne)vremena, kad nam preostaje još jedino da ne radimo ništa, ako mislimo sačuvati stil. To što se upinješ dokazati mi kako, ipak, ima nade, i kako nova vlada napreduje (u hapšenju automobila, i u procesuiranju vjetra), kako, zaista, jeste, sam koncentrat demokratije, djeluje na mene poražavajuće; mi smo ti takva zabitojebina, da bi i najmanji dašak političkog, opuhao naše biće. I nemoj, kumim te Svevišnjim, opet o ponosu, obrazu i čojstvu, o slanim stijenama, mahnitim vodama i neuprljanim vilama, naprosto, nemam želudac za takve izlive patriotizma, kojeg je uvijek bilo najmanje upravo u – „patriote!“
Potrebno je mnogo prostora i hrabrosti za izazov, da bi se politika mogla pokrenuti. Za vikend, „džet-set“ u dvorište A. ambasade; ah, koliko zagrljaja, osmijeha, i divnog, bogatog iskustva na sve strane… iskreno, brine me pomalo FiJip, koji se uporno drži po strani, u najudaljenijoj sjenci, čujem ga gdje šapuće: Afirmacija – duvanje u prah!!! Nešto drugo je Leka, taj je i živio od ovakvih ofucanih prijema, zato se i izvještio u poziranju, falio mu samo reket pa da se ispod jednominutnog vatrometa iskezi u forhenu silovitom kao mudrost pomenutog skupa. Vidim i Abazovića, o kojem ću drugom prilikom (moram brzo do pošte da platim račun za komunalije, ništa me ne pitaj, na žive sam ti muke sa septičkim čvorom…); tu je Gogi, moj miljenik, koji se neprekidno podmlađuje i to brže nego što Nivea uspijeva da djeluje. Krivokapić je, budući da su ga nasamarili, ostao uzdržan, sa sunčaricama sve do devet urah, misleći da je na taj način nevidljiv, mada mu ovaj mađioničarski trik, očigledno, nije upalio. I, tako, uvaženi moj, slika ne govori uvijek hiljadu riječi, naročito ako je crno-bijela, nastala u Crnoj Gori. Ali, novocrnogorac puca od ponosa, i izmozga viče: Kad nas je Amerika priznala, šta oj ti, dokoni zamaraču, što svemu piljkaš u oko, organski nezadovoljan na sve ljudsko, i ko ti je kriv što se na vrijeme nisi obučavao u samozavaravanju – vještini od koje danas životarimo, jer prazan trbuh svašta halucinira.
Dopustićeš mi još i ovo: i najmanje saznanje vodi u neizlečivo razočarenje, koje za posledicu ima univerzum stida!
Pozdrav: SLOBODA ILI NIŠTA!!!
gledam nesto ove nesretnike i mislima balgo tome ko nije kao on,u ovakvom vremenu biti u ambasadi Amerike je jednako kao na kraju rata biti u Hitlerovm bunkeru,nijesu svjresni nicega a narocito prolaznosti zivota koja ce biti koliko je sjutra.U ovakvim vremenima ovako srdacno se ljubiti sa politicarima iz Amerike mogu samo debili i kreteni,svoj neki mali ekonomski lupezluk misle da ce zstititi sto se klanjaju tamo jednoj trecerazrednoj cinovnici koja ima tu priliku da u svojoj karijeri bude ambasador u Montenegro.A oni sretni i veseli pukose od zadovoljstva!.
Deset godina kako je ovaj narod uveden u Pakao.
kako se ne nađe niko da ih sve zajedno pokomati. za dobro svoje CRNE GORE
Svi poslušnici ambasade, crno na bijelo. A činilo mi se ono što tvrdi DF nevjerovatnim. Evo sad je sve jasno
Gledajte samo lekica i danilovica u kakvom su drustvu sram vas bilo.
Zajedničke vrijednosti? Vječno prijateljstvo? Citiraću Vudija Alena iz jednog njegovo filma: „Amerika je jedina država koja je prešla put od varvarstva do dekadencije a da prethodno nije stvorila civilizaciju“.
Da bi se imale vrijednosti treba život na svojim ognjištima a ne tuđim, treba čuvati i graditi svoje a ne otimati i štititi se velikim parolama.
Uvijek su najveći neprijatelji ne samo ovom narodu već svakim bili izdajnici. Jednom će se sve nazvati svojim imenom.
Prvo oni se nisu od nikog oslobadjali nego su porobljavali, takav im je prvi dan istorije sve do danas. Mi smo se borili i izborili protiv imperije koja je bila veća od američike, od sile koja je bila na tri kontinenta. Nismo mi isti. Niti ikad možemo biti. Niti Amerikanci nekad niti njihovi potomci danas znaju šta je to hrabrost.