Јубилеј у УКС-у: 30 година умјетничког стваралаштва пјесника и сликара Баранина Игора Ремса

У петак, шестог јуна, у УКС-у (Удружење Књижевника Србије), одржано је поетско вече поводом 30 година умјетничког стваралаштва пјесника и сликара Баранина Игора Ремса. Стихове су говорили јединствена и непоновљива Ивана Жигон и аутор. Музичка подршка Милице Жугић, чланице београдске филхармоније, оплеменила је ово вече изванредним одабиром музике. На репертоару су биле композиције Рахмањинова “ Вокализе”, Џона Вилијамса “ Шиндлерова листа”, “Пасторала у г-молу” Боре Поповића, “Љубавни јади” Фриц Крајслера и самосталне импровизације уметнице.
Модератор вечери био је писац Видак Масловарић.

Под свјежим утисцима Радмила Ђурђевић Вукана ( дизајн, пјесник) у кратком а надахнутом поетском есеју је истакла:
“ Колорит пјесничких слика над Београдом у поезији Игора Ремса гдје је пјесник успио да од „тренутка“ пјесничког казивања створи надтренутак у којем се спаја неспојиво, види невидљиво, у коме се да докучити недокучиво, у коме се може дотаћи оно, што само рука светитеља може додирнути.
Дубоко мистично загледан у себе, иза шкура душе гради поетску барку на којој читаоца води кроз космичке просторе ума. Милостива рука Неба размиче паучинасте мреже, у које се за тили час уплете рањиво срце у потрази за љубављу. За оном, која је ту и када сви оду. Дубоко скривена, иза невидљивих сијенки ноћи, између поетских редова пјесничког срца, коју ни которски повјетарац лупањем шкура о прозорско окно не успјева пробудити.
Недодирљиве су пјесничке тишине.
При сваком сутону небо их упије.
Несумњиво, вечерас се београдски сутон окупао најљепшим бојама у „зноју тишине“ Игора Ремса.

Др Веселин Јелушић. професор:
“Има пуно дана у животу који прођу незапажено и којих се не сећамо, као да их нисмо ни живели. А хвала Богу вечерашњег дана ћу се сећати док сам жив. Прво, јер сам после дуго времена опет видео човека који је у мом оку и души увек био осмех благости и свих најпозитивнијих људских врлина, а друго што сам био подарен привилегијом да присуствујем изложби његових мисли, емоција, богатих и ,,скупих“ речи… Има нешто карактеристично у поетском исказу пошто му је и сликарство подједнако креативна страст и потреба као поезија. Имам утисак да речима боји мисли док ствара песму. Ту могућност да дубоко и дуго роне, а онда изађу на површину са бисерима имају само ретки људи, попут Банчоу, морских Цигана, оних који живе на острвима Индонезије и могу да остану под водом више минута ронећи на дах. Звук виолине и Иванино надахнуто казивање стихова додали су емотивну изражајност овим дивним речима. То је на све оставило утисак присуствовања нечему што је несвакидашње, племенито и узвишено. Кроз интонацију изговорених речи, кроз њене отворене и склопљене очи у неким тренуцима поново сам видео великог Стева Жигона… Било је дивно, било је дивно…”

Петар Миладиновић, Пера Џое, блуз музичар:
“Почаствовани слушањем поезије Игора Ремса коју је говорила уметница Ивана Жигон али и сам аутор, душа слушаоца одлази у ванвременске просторне димензије… од стања лаганог дрхтаја до ерупције емотивног усхићења. Поезија овог барда српског песништва најозбиљнији је уметнички и интелектуални изазов!
Обележавањем 30.годишњице свог уметничког рада, Игор Ремс је вечерас у Удружењу књижевника Србије приредио величанствен културолошки догађај Престолници и свом Роду!”

Милица Томашевић, инж. пејсажне архитектуре:
“Представљање сјајне лирике ( ретко виђене код нас у Београду) и дирљиво читање Иване Жигон уз виолинску пратњу Милице Жугић оставља незабораван утисак…

Драган Леверда, бизнисмен:
“…Пуноћа ријечи и начин на који је Ивана говорила Игорову поезију заслужују дивљење. Волим, када доживим, да дио мене дотакне мјесто немогуће за сваког…”

Бранка Максимовић, професор:
“ Предати звуцима виолине, лепоти израза, песникових имагинација и предати лепоти казивања Иване Жигон која нам је у потпуности пренела и помогла да разумемо и протумачимо песниково поимање лепог, световног и светог као и поимање Љубави.”

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: