Јовановић предложио пет тачака у вези с Косметом: Нема „компромиса“

Предсједник Демократске странке Србије, Милош Јовановић, саопштио је да је неопходно усвојити пет кључних промјена у вези с Косметом како би се постигло да се „након десет изгубљених година и крајње неодговорног чињења политичких елита, очигледно недораслих историјском тренутку, промијени спољнополитичка оријентација Србије и најзад отвори озбиљна, демократска и темељна расправа о Европској унији и ‘европском путу’ Србије“.

Он је нагласио да је данас апсолутно јасно да европске интеграције Србије искључују могућност одбране територијалне цјеловитости, а Србија се „на свом такозваном европском путу, недвосмислено условаљава прихватањем и признањем сецесије своје јужне покрајине“.

Тврди да је јасно да не постоји никаква могућност за постизање компромиса којим би обе стране биле „подједнако незадовољне”, што је, како је рекао, актуелни предсједник Републике коначно и сам признао.

Јовановићев програм од пет тачака преносимо у цјелости:

1. Косовски проблем потребно је држати у стању „замрзнутог конфликта” тј. у стању у којем нема рата али нема ни коначног политичког решења. Толико је примера замрзнутих конфликата у свету – од источног Јерусалима и целокупног палестинског питања, преко Придњестровља, Јужне Осетије, Абхазије или Кипра, до источне Украјине и Западне Сахаре – да би косвоски проблем представљао само један случај у низу.

2. Мора се утврдити важна дистинкција између права државе Србије над Косовом и Метохијом и права Срба на Косову и Метохији и запамтити, једном за свагда, да се Срби у јужној покрајини никада не могу заштитити тако што ће Србија као држава ишчезнути са Косова и Метохије или што ће се на било који начин дати легитимитет сецесионистичкој творевини – правнообавезујућим споразумом, столицом у Уједињеним нацијама или на било који други, апсолутно неприхвтљив, начин.

3. Разговоре о Косову и Метохији потребно је вратити под надлежност поновно успостављеног Министарства за Косово и Метохију и водити преговоре на начин којим се не би угрозила суверена права Србије над њеном покрајином.

4. Мора се снажно реафирмисати улога међународног права и Резолуције 1244 Савета безбедности УН као једине важеће и правнообавезујуће међународне норме.

5. Коначно, мора се утврдити државна стратегија за опстанак и развој Срба на КиМ: да ли би они учествовали у сецесионистичким институцијама или би их бојкотовали; да ли би се понашали на исти начин јужно и северно од Ибра; да ли би Србија преко правних лица које контролише посредно или непосредно била активна на КиМ – све би то било дефинисано у свеобухватној стратегији чији елементи суштински нису за јавност.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: