Јован Маркуш: Цетиње као темељ српске духовности и државности

Историчар, публициста и некадашњи градоначелник Цетиња, Јован Маркуш, у интервјуу за Српске народне новине говори о историјском, духовном и симболичком значају Цетињског манастира, рушењу идентитетског континуитета Старе Црне Горе, као и политичким манипулацијама које су, под плаштом модернизације, довеле до културне, привредне и духовне девастације престонице. За Маркуша, Цетиње је темељ српске државности у Црној Гори, а Цетињски манастир – институција васељенског значаја.

„Као што је Маузолеј промијенио визуелни изглед Ловћена, тако је пропагандом урађено све да се преименује народ који је створио Црну Гору. Главне пропагандне активности водила је Матица хрватска, а не нека домаћа установа. Сјећам се тадашњих лажи да ће Маузолеј економски препородити општину Цетиње, а у стварности је само продубио подјеле које су до данас наставиле да се шире“, каже Маркуш.

Он оспорава легитимитет самог Маузолеја, тврдећи да је ријеч о „дивљем објекту“ подигнутом на земљишту које припада Митрополији.

„Цетиње се држало српства – и напредовало“

Говорећи о значају Цетиња у српској и црногорској историји, Маркуш наглашава: „Цетиње је настало као посљедња нада једног народа да му се име и сјеме не затру. Први Цетињани су Срби са Златибора. Саздањем двора Ивана Црнојевића и Манастира Рођења Пресвете Богородице 1484, створени су темељи државности и духовности.“

Док се држало српства и православља, Цетиње је, каже, било административни, културни и вјерски центар. Суноврат је почео са комунистичком, а потом неокомунистичком политиком.

„Под влашћу ДПС-а и СДП-а Цетиње је постало супротност ономе што је било – експериментална политичко-вјерска позорница. Привреда је уништена, младост је отишла, град тоне, а Цетињани ћуте“, упозорава он.

Од инжењера до хроничара историје

Иако је по образовању машински инжењер, Маркуш каже да га је искривљавање историје натјерало да почне да пише.

„Мислио сам да никад нећу написати ни љубавно писмо, а не књигу. Али, када сам се суочио са фалсификовањем историје око преноса земних остатака краља Николе, схватио сам да морам оставити траг.“

Његова капитална књига „Повратак краља Николе И у отаџбину“, објављена у 887 страница, добила је Прву награду за публицистику на Првом подгоричком сајму књига.

Најновији рад Јована Маркуша посвећен је Цетињском манастиру.

„Цетињски манастир није само вјерски објекат, већ институција васељенског значаја. Ту је чувана рука Светог Јована Крститеља, дјелови Часног крста, бројне реликвије и симболи државности. То је мјесто сабирања, а не подјеле, и зато је данас толико нападнуто“, истиче он.
„Град који се стиди својих твораца“

„Данашње Цетиње се понаша као град који се стиди оних који су га створили. А створили су га Срби – владике, митрополити, ратници, писци, добротвори. Ту чињеницу нико не може оспорити. Али се сада то прећуткује, уџбеници су препуни лажи, а дјеца уче да им је Његош био некакав ‘црногорски националиста’. То није незнање – то је злонамјерна конструкција.“

Маркуш посебно подвлачи да се у новије вријеме води „војна кампања без оружја“ против Српске православне цркве и свега што представља њено историјско насљеђе.

Цетињски манастир под опсадом

„Цетињски манастир је данас у окружењу које је, благо речено, непријатељско. Околна структура власти и ‘невладиног’ сектора покушава да га изолује, прогласи туђим, окупаторским. А то је исти манастир који је и турски султан признавао као мјесто ауторитета у Црној Гори, у вријеме када су ту столовали српски митрополити“, наглашава он.

Манастир је, додаје, и урбанистички изолован: „Док су око њега некада били духовни и административни центри, сада је окружен бетоном, небригом, а често и физичком блокадом.“

Маркуш указује на вјешту манипулацију појмовима као што су „грађанско“, „антифашистичко“ и „мултиетничко“, кроз коју се, како каже, врши негирање српског историјског присуства у Црној Гори.

„Срби у Црној Гори су антифашисти, грађани, и били су увијек ту.

Неки садашњи идеолози покушавају да нас представе као неку страну силу која пријети ‘аутентичној’ Црној Гори. То је бесмислица“, истиче он.

О интелектуалној и политичкој елити, Маркуш има оштру оцјену:

„Имамо елиту која се одриче свог народа да би угодила странцима. Њима је битније шта ће неко у амбасади рећи, него шта ће сопствени народ мислити. Црна Гора је постала полигон за тестирање свих могућих глобалистичких модела, при чему је главни експеримент – брисање српског имена.“

Ипак, саговорник Српских народних новина завршава разговор с дозом наде:

„Истина се не може заувијек заташкати. Народ памти. Многи ћуте, али знају. Доћи ће вријеме кад ће се поново са поносом рећи да је Цетиње српски Јерусалим, а не ничија земља.“

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: