Обнова манастирa и цркава у Црној Гори у вријеме Митрополита Амфилохија (3) – Манастир Подмаине

Пише: Јован Маркуш

Манастир Успења Пресвете Богородице – Подмаине налази се код Будве, на благом узвишењу изнад Будванског поља, око 2 км сјеверно од Старог града. За манастир одомаћено је више назива. Неко га назива Подмаине, неко Подострог а неко манастир Маине. Манастир се најчешће назива Подмаине, јер се у старијој литератури јавља под тим именом. Подострог га називају по оближњем брду Острогу у Маинама. До овог двојног топонима долази због близине некадашњег манастира са храмом Св. Петке, која се налазио у маинском пољу. У прошлости манастир је био зборно мјесто племена Маине.

Манастир Подмаине 1985. године, источни улаз у манастирски комплекс

Према народном предању, манастир потиче из времена владавине Црнојевића. Први податак о њему налазимо 1630. године, када је обновљен живопис малог храма Ваведења Пресвете Богородице. По архитектонским елементима овог храма, његово оснивање може се помјерити у 15. вијек, у вријеме Црнојевића. Податак да је фреске малог храма обновио јеромонах Висарион, из Цетињског манастира Црнојевића, упућује на то да су се црногорски митрополити бринули о манастиру, слиједећи традицију његових оснивача. То се наставља и за вријеме светородне лозе Петровића Његоша. Једно вријеме био је резиденција Цетињског митрополита. Митрополит Данило I упокојио се у овом манастиру 1735. и био сахрањен у њему до 1856. године, када је трудом књаза Данила пренесен на Цетиње.

Владика Сава 1747. године подиже другу, велику цркву у кругу манастира, посвећену Успењу Пресвете Богородице, тј. Великој госпођи како је одомаћени назив у народу. У другој половини 18. вијека, Млечићи су у два наврата покушавали да освоје манастир. У њему су главари оближњих племена: Маина, Брајића и Побора одржавали народне зборове, гдје су се договарали о борби против Венеције. Падом Млетачке републике, Манастир остаје и даље под јурисдикцијом црногорских митрополита. Познато је да је француски генерал Мармон тражио од Петра I да му дозволи да у манастир смјести гарнизон на што владика није пристао. Петар II Петровић Његош је радо овдје боравио зими. Ту је написао „Свободијаду“ и дио „Горског вијенца“.

Манастир Подмаине 1985. године, фреска из 1630. године

Манастир је запуштен од 1837. г. Прво су га Аустријанци држали као војноутврђење, а онда га је откупио поп Филип Тановић. У Бокељском устанку, 1869. године, манастир је тешко страдао. Тада су запаљене обје цркве. У I свјетском рату у манастиру је био стациониран аустријски војни гарнизон и затвор. Манастирски конак је дуго времена (до 1953. г.) био приватна својина породице Тановић. Године 1953. национализован је. Од времена Бокељског устанка, када је запаљен и опустошен, практично никада више није комплетно заживио све до прије неколико година када је потпуно обновљен његов живот.

До земљотреса 1979. године у манастиру је једно вријеме боравио јеромонах Горазд Деклева из Словеније. Манастир је веома страдао у разорном земљотресу 15. априла 1979. го¬дине.

Храм Успења Пресвете Богородице и конак (који је држава вратила Цркви прије свега захваљујући доброј вољи Општине будванске), почели су да се обнављају на иницијативу митрополита Амфилохија Радовића. Обнову манастира је започео блаженопочивши схимонах монах Сава Коматовић (+1998. г.), који се сматра и другим ктитором, а наставио архимандрит Бенедикт Јовановић. Обнова манастира почела је у марту 1995. године. Већ у априлу се у малој камп приколици населило братство манастира. Током љета је почела санација храма Успења Пресвете Богородице, а 1996. године и дијела манастирских конака. Завод за заштиту споменика је извршио конзервацију живописа у капели Ваведења Пресвете Богородице априла 1997. и тада је почела већа обнова конака.

Манастир Подмаине прије обнове

Освећење манастира (обновљеног храма и конака) обављено је 2000. године, а 2002. освећен је нови живопис. Манастирски комплекс је у потпуности обновљен до 2007. године.

Признање за огроман труд који је уложен на обнови цијелог комплекса, поред схимонаха Саве Коматовића, припада братству манастира са неуморним доскорашњим игуманом Бенедиктом Јовановићем, општини Будва и другим доброчинитељима који су на разне начине допринијели да се први пут од Бокељског устанка, 1869. године, потпуно обнови живот манастира.

Данас дужност игумана обавља јеромонах Рафаило Бољевић, најближи сарадник доскорашњег игумана Бенедикта Јовановић, који је игуман манастира Светог архангела Михаила на Михољској Превлаци.

Обновљени манастир са изграђеним новим конаци и другим садржајима, данас је често центар црквених и културних догађаја.

Манастир је окренут мисионарском дјеловању, нарочито кроз издаваштво и духовне вечери које се недјељом увече одржавају у Светосавској сали манастира. У манастиру је такође и сједиште удружења пријатеља Свете Горе – Тројеручица, која организује честа путовања на Свету Гору, ради што бољег упознавања нашег народа са том монашком државом која нам је, кроз историју, била снажна духовна потпора.

Манастир Подмаине данас

Манастирски комплекс има више објеката, различите намјене. Изглед манастира сачуван је на акварелу Теодора Карачија из 1848, године, на којем доминира манастирска кула и види се данас порушени објекат на истоку, кроз који се улазило у комплекс. Манастирски комплекс у себи садржи два храма. Већи храм посвећен је Успењу Пресвете Богородице, а мањи је посвећен Ваведењу Пресвете Богородице Средиште манастира представља најстарији мањи храм Ваведења Пресвете Богородице, на коју се надовезују старо и млађе крило конака. Испред њих је велика камена тераса са бистијерном, чије се подизање приписује Његошу.

Манастир Подмаине данас

У манастиру постоје два храма, мањи храм Ваведења Пресвете Богородице из XV века, задужбина Црнојевића и црква Успења Пресвете Богородице из 1747. године, задужбина митрополита Саве Петровића Његоша.

Храм Ваведења Пресвете Богородице

Мањи храм Успења Пресвете Богородице, својим необичним положајем, са укопаним сјеверним зидом и објектом конака изнад ње, подсјећа на неку врсту подземне капеле. Храм има правоугаону основу, и одвојену малу припрату. Карактеристачно је да нема апсиде, већ се, са истока, завршава равним зидом. Видљив је њен јужни н западни зид, док је остали дио срастао у ткиво старијег конака. Часна трпеза је прислоњена уз источни зид, а поред ње је озидано сједиште за епископа. Црква је дугачка 4,5 а широка 3 м. Храм је обновљен и живописан заслугом јеромонаха Висариона из Цетињског манастира, за вријеме митрополита кир Рувима, 1630. године. Постоје индиције да се испод фресака налазе фрагменти старијег живописа, што иде у прилог народном предању о времену настанка манастира. Живопис малог храма је особен, како иконографски тако и стилски. То потврђује ријетка тема Акатиста, чији jе наручилац јеромонах Висарион посједовао велико теолошко образовање. Иако су фреске оштећене, ипак се може закључти да су њихови творци били добри мајстори, који су владали сликарским занатом.

Манастир Подмаине данас, храм Успења Пресвете Богородице

Храм Успења Пресвете Богородице

Већи манастирски храм Успења Пресвете Богородице из доба владике Саве Петровића Његоша, монументално је здање, лоцирано на заравни са источне стране манастира. Има једнобродну основу са пространом апсидом н осмостраном куполом, која директно излази из кровне масе, без постоља. Градиво је двобојни тесани камен, сиви и ружичасти, сложен у наизмјеничне, хоризонталне редове. Црква има богат пластични украс на западној фасади. Оквир врата је декорисан плитким рељефом са мотивом биљне вреже. На средини надвратника је грб са двоглавим орлом који у канџама држи змију. У угловима су исклесани симболи јеванђелиста. Идентички скулпторални украс имају и врата на јужном зиду. Димензије већег храма Успења Пресвете Богородице су: дужина 19, а ширина 6 м. Унутрашњост ове цркве је украшена фрескама, које је живописао 1747. године сликар из Рисна Рафаил Димитријевић.

Манастир Подмаине данас, конак

Конак

Приликом обнове старог манастирског конака, обновљена је тераса, звоник, стари млин и објектат изнад њега који представља наставак комплекса манастирског конака. Изградња новог конака на старим темељима почела је 2001. када је урађено и уређење порте. Освећење манастирског конака обављено је 2000. године, а манастирски комплекс је у потпуности обновљен до 2007. године.

Најужи дио манастирског имања је од деведесетих година двадесетог вијека враћен у власништво митрополије, а чине га манастирски храмови и комплекс конака са економским објектима. Највећи део некадашњег манастирског имања је још увијек у приватном власништву.

Аутор: Јован Маркуш

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: