• Насловна
• Политика

„Јотовани“ Аднан и „боксер“ Милорад – без „рукавица“, стила и аргумената: Нови атаци на министарку Братић

1 min read

4 године ‎ ИН4С

Настављена беспризорна медијска хајка на министарку Весну Братић

Илустрација: ИН4С

Ријетко је одређена јавна личност, у претходних неколико мјесеци, била изложена оркестрираној медијској хајки од стране функционера и разних „интелектуалних надничара“ бившег режима, као што је то случај са актуелном министарком просвјете, науке, културе и спорта – проф. др Весном Братић.

Многи су се утркивали да докажу како је министарка Братић, тобож, недостојна функције која јој је повјерена.

Међутим, да ли је? Због чега то раде? И, у крајњем, ко су они који одапињу „отровне стрелице“ – зарђале у вишедеценијском тамновању балканске оријентално-комунистичке аутократије, у правцу лика и дјела ове рођене Требињке? 

Министарка Братић јe универзитетски професор и признати стручњак за књижевност класицизма, сентиментализма, романтизма, као и америчку књижевност на Одсјеку за енглески језик и књижевност Филолошког факултета у Никшићу. Докторирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду одбранивши тезу под насловом „Слике Америке у дјелима Сема Шепарда и Дејвида Мемета”.

Дакле, ријеч је о крајње компетентној особи и правом „освјежењу“ – поготово у поређењу са пређашњим ДПС кадровским „егзибицијама“, попут Славољуба Мига Стијеповића или Предрага Пеђе Бошковића – чији је друштвени допринос мјерен нивоом корупције, незнања и партијске бахатости; или, пак, у случају Дамира Шеховића, за вријеме чијег министровања је до „беспрекорности“ разрађен модел националне, вјерске и политичке дискриминације у просвјетном систему Црне Горе.

С друге стране, министарка Братић је отпочела процес коријените деполитизације и професионализације ресора, што је, вјерујемо, водећи разлог незапамћене медијске харанге која се води на различите начине – од бласфемичних карикатура на њен рачун, преко директних и недвосмислених пријетњи –  због који је и додијељено полицијско обезбјеђење, па до подругљивих и увредљивих осврта у режији управо истих оних интелектуалних „надничара“ који су, деценијама уназад, упрезајући све своје капацитете „изгарали“ на бранику посљедње европске аутократије.

У том правцу можемо посматрати и посљедња реаговања „виртуоза јотовања“ Аднана Чиргића и „најгорег писца међу боксерима“ Милорада Мија Поповића, којим су, по ко зна који пут, настојали да увриједе министарку Братић.

Челни човјек оазе методолошке непрецизности и паранаучне активности – тзв. Факултета за црногорски језик и књижевност (ФЦЈК) са Цетиња, поручио је да је увођење ФЦЈК у систем Универзитета Црне Горе којим, како је истакао Чиргић, суверено управља жена-четник Весна Братић, суштински исто што и гашење те установе.

„Усуди ли се ова власт да проба направити и тај корак, опет ће имати прилике да види како се буне студенти (једини који то у Црној Гори смију и умију) и професори, али и како грађани бране своју кућу – Факултет за црногорски језик и књижевност“, додао је Чиргић.

Овај „неуморни прегалац“ остаће упамћен по немуштом покушају прекрајања азбуке и вишегодишњем настојању да се суштина новоцрногорског идентитета „сабије“ у два слова.

С друге стране, човјек који се деценијама уназад представља као књижевник, притом, без икаквих референци, Милорад Мијо Поповић, коментаришући именовање Андрије Радуловића на мјесто директора Директората за савремену културну продукцију, по ко зна који пут, испољио је вапај за пређашњом ером доминације дукљанске идеологије и свакојаке сегрегације представника српског народа.

„Циљ је да се културни простор Црне Горе потпуно србизује, односно да се све што је значајно у црногорској култури, сви њени организациони и креативни сегменти онемогуће у стваралаштву. Имамо до сада незапамћену ситуацију да је култура већинског народа остала без икаквог упоришта да се може финансирати из државног буџета. Културу, науку и просвјету у Црној Гори преузела је особа која за себе каже да је српски националиста и четник, а посебну потпору Срби имају и кроз Српску кућу“, рекао је Поповић.

Поповић, као прекаљени борац и ветеран противсрпске мисли и осредњег књижевног дјела, али и својеврсна регионална телевизијска атракција на хрватским и медијима из Федерације БиХ, остаће упамћен по „бисерним“ изјавама у којима је литије Српске православне цркве поредио са исламском револуцијом и Кју-клукс кланом.

Нажалост, ови и слични атаци, попут писанија Чиргића и Поповића, представљају свакодневицу и суморну слику црногорске друштвено-политичке збиље – огрезле у корупцији и фаворизовању лојалних и нестручних кадрова, за чију промјену су потребне дубоке и коријените реформе.

Свакако, министарка Братић је на добром путу.

Прочитајте још:

Смјене директора: Братић „истјерује“ бешчашће, корупцију, шовинизам и нерад – „патриоте“ јадикују

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: