Јосиф Панчић добија галерију у Ботаничкој башти

Јосиф Панчић
Незавршена зграда, зарасла у коров и пропала, која већ четврт вијека ружи амбијент Ботаничке баште „Јевремовац“, коначно ће бити завршена и добити ново рухо. Министру просвете Младену Шарчевићу представљен је пројекат будућег изгледа објекта у којем ће бити изложена комплетна заоставштина Јосифа Панчића, уређен простор за промоцију науке и едукацију талентованих ученика, али и посјетилаца Ботаничке баште.
Према ријечима проф. др Жељка Томановића, декана Биолошког факултета, завршетком започетог објекта, уз реконструисани викторијански стакленик из 19. вијека, Србија би добила јединствену цјелину и веома репрезентативан простор намијењен еколошком образовању прије свих предшколске и школске дјеце и студената, али и свих грађана. Он наглашава да је то дуг према чувеном Јосифу Панчићу, првом предсједнику Српске краљевске академије, који је средином 19. вијека прославио Србију описујући велики број јединствених биљних врста које, осим овде, не живе нигдје у Европи и свијету.
– Посјетиоци ће имати прилику да виде заоставштину са хербаријумом, омориком, Панчићевим рамондама, његовим драгоценим биљешкама, ријетким и вриједним књигама што је до сада чувано и сачувано у управној згради Ботаничке баште, у непримјереним условима – истиче професор Томановић. – Такође, ту ће бити и лабораторије и учионице за талентовану дјецу, као и амфитеатар са 190 мјеста, зоолошке збирке, банка сјемена наших аутохтоних биљних врста, које представљају непроцјењиви генетички ресурс. Амфитеатар је намијењен посјетиоцима за популарна предавања, а могуће је одржавање концерата, пишу Новости
Новац за завршетак зграде ће, највјероватније, бити обезбијеђен из кредита једне европске банке.
БОГАТА ЗБИРКА
Ботаничку башту „Јевремовац“ годишње обиђе више од 50.000 посјетилаца, од чега готово 20.000 предшколске и школске дјеце. Они имају прилику да се упознају са јединственим биљним фондом са више од 300 врста дрвећа и жбунова, и око 800 зељастих врста. Међу њима је близу половине биљних врста које живе у Србији и око 1.000 егзотичних примјерака у стакленој башти.