Иако је планирано, јуче на сједници Уставног одбора није разматран извјештај Комисије за избор двоје судија Уставног суда, јер није стигао у Скупштину, потврдила је „Вијестима“ предсједница овог одбора Симонида Кордић (Демократски фронт).
То значи да ни након више од пола године од завршетка конкурса није направљен наредни корак у процедури за избор двоје судија Уставног суда.
„Комисија за избор судија Уставног суда врши административну провјеру ко испуњава формалне услове и једину се о њима може расправљати као кандидатима Уставног суда“, рекла је Кордић.
Кордић је додала да је један од разлога успоравања процедуре реименовање члана, односно то што ће у Комисији за избор двоје судија Уставног одбора умјесто досадашње чланице Божене Јелушић бити Суада Зороњић, такође посланица коалиције „Црно на бијело“. Односно, комисија би морала да засиједа у пуном саставу како би изабрали нову чланицу, што није урађено.
Такође, Зороњић ће замијенити Јелушић и на мјесто чланице Уставног одбора.
На конкурс за судије УС, који се завршио у септембру, за двоје судија Уставног суда пријавило се дванаест кандидата, међу којима су и генерална директорица Директората за правосуђе у Министарству правде Маријана Лаковић – Драшковић, као и судије Вишег суда у Подгорици Мирјана Поповић, Ранко Вукић и Татјана Љујић.
Мјеста у УС су се упразнила, јер су услове за старосну пензију стекли Мевлида Муратовић 9. фебруара, а Хамдија Шаркиновић 5. јануара.
Да би неко конкурисао за то мјесто требало би да буде угледни правник и да има најмање 40 година и 15 година радног стажа у правној струци.
Истакнутим правником сматрају се професори правних наука, судије, државни тужиоци, адвокати, нотари, правници који раде у државним и органима државне управе и локалне самоуправе, односно локалне управе, као и правници који раде у привредним друштвима и правним лицима, који уживају професионални и лични углед.
Уставни суд има седам судија које се бирају на 12 година.
Уставом је прописано да се судије Уставног суда бирају двотрећинском већином, односно тропетинском у другом кругу гласања, што је 54, односно 49 посланика. Та већина у претходном скупштинском сазиву није постојала.
Због проблема обезбјеђивања двотрећинске већине у Врховном државном тужилаштву (ВДТ) је в.д. стање, а нијесу још изабрана ни четири члана Судског савјета.
На сједници Уставног одбора највише о оном што није у надлежности
Током сједнице Уставног одбора поланици су се дотакли тренутне политичке ситуације и подигнутих тензија услијед чега су грађани изашли на улице.
Посланик Либерлане партије Андрија Поповић је позвао на смиривање тензија изазваних политиком како не би дошло до „проливања братске и сестринске крви“.
Док је посланик Миодраг Вуковић, који је на сједници изабран за замјеника Уставног одбора истакао да се нада да ће му мандат трајати што је мање могуће, како њему тако и члановима одбора.
Драган Бојовић је казао да се“опозиција може релаксирати, јер ће Влада и Скупштина трајати у пуном мандату“.
„Нико не може бити јачи од државе и Уставе. Морате се суочити са чињеницом да постоји нова власт која функционише и не можете себи давати слободу да дајете такве изјаве“, рекао је Бојовић.
Посланик Демократске Црне Горе Владимир Мартиновић је казао да је неће доћи до проливања никакве крви, јер је „држава сигурна“.
„То што немате политичке храбрости да данас кажете грађанима у очи ко је тај ко покушава дестиабилизовати Црну Гору, ко је тај ко покушава изазвати немире… Нико неће срушити темеље ове државе“, рекао је Мартиновић.
Поповић је након излагања Мартиновића на сједници Уставног одбора, казао предсједници Симониди Кордић да је она морала да прекине сједицу када је посланик Деморката рекао да је њему поклоњен мандат.
„То је највећа увреда која се чула на неком одбору и Ви нијесте реаговали. Не знам чему све ово води, тражим да се прекине сједница одбора у име посланичког клуба ДПС-ЛП да рашчистимо ове ствари“, рекао је Поповић.
Чланица одбора Јованка Лаличић (ДПС) је казала да је Мартиновић изнио низ неутемељених и некоректних констатација на рачун ДПС-а и да је предсједница одбора требала да га упозори.
Посланица ДПС Весна Павићевић је казала да се не смију отварати теме које нису на дневном реду, јер сједница Уставног одбора није политичка дебата.
Посланица УРА-е Суада Зороњић је констатовала је да Поповић сваком својом изјавом шири страх и панику и да то није коректно.
„Мислим да посланик Поповић треба да позове своје симпатизере да се повуку да не праве и да не слушају поруке од једног контраверзног политичара који је иначе шампион у увредама. Не знам зашто се Поповић жали на увреде, кад је он мене увриједио тиме што је рекао да сам госпођа са улице“, рекла је Зороњић.
Поповић је на ово казао да се једном извинио Зороњић и да то није било усмјерено према њој као жени. Зороњић је прихватила извињење.
Посланик Покрета За промјене Бранко Радуловић је позвао на смиривање страсти и упутио молбу предсједници да удаљи сваког ко говори против темељних вриједности јединствене Црне Горе.
Сједница није прекинута, као што су посланици посланичког клуба ДПС-ЛП тражили, али је дата пауза након чега је Лаличић казала да у случају да ако се наставе увреда према партији којој припада, посланици опозиције ће напустити сједницу.
Током сједнице, само четири посланика из опозиције су дали позитивно мишљење на Извјештај о раду Уставног одбора за 2020. годину, док су посланици владајуће већине на одбору остали уздржани.
Посланик Социјалистичке партије Драган Ивановић је упитао бившег предсједника, а садашњег потпредсједника Вуковића (ДПС) да ли је било разлога да се одржи више сједница овог одбора у прошлом сазиву, јер се Извјештај о раду Уставног одбора за 2020. годину састоји од три активности: конститутивне сједнице прошлог и овог сазива одбора и један онлајн састанак.
Вуковић је казао да је Уставни одбор, атипичан одбор и да се састајао само по потреби и да су биле другачије надлежности.
„Ништа од овога што је у надлежности Уставног одбора није било у мандату претходног сазива, није било актуелно у парлементу, ни промјена Устава, ни амандамни на Устав, нити је била исказана потреба да се покрене поступак да ли је предсједник Црне Горе повриједио Устав, нити смо бирали судије Уставног суда, па да то по пословнику прође кроз наш одбор, дакле ништа од тога. Једино што може бити спорно је да смо ригидно тумачили став да смо били у ситуацији да разматрамо начелна питања примјене Устава. Процијенили смо да то не треба да радимо“, рекао је Вуковић.
Он је додао да су разматрали начелна питања примјене Устава, то би могло довести до љутње опозције из прошлог мандата.
Усвајање Плана рада Уставног одбора за 2021. годину је усвојен већином гласова, док је један био против, а три уздржана.
Позитивно мишљење посланика парламентарне већине је дато и за разматрање Предлога за оцјену уставности Закона о допуни Закона о локалној самоуправи, Закона о алтернативном рјешавању спорова, Закона о измјенама и допунама Закона о тајности података и Одлуке о доношењу Детаљног просторног плана за простор вишенамјенске акумулације на ријеци Комарници.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zašto ovo zovu Bitangin Usrani sud?