• Колумне
• Топ 1

Још не свиће рујна зора

4 месеца ‎ ИН4С

Емило Лабудовић

Пише: Емило Лабудовић

Црна Гора је проевропска, прозападна, натовска, слободна, независна и помало демократска држава. Држава једнаких права за све.

Додуше, само под условом да Андрија Мандић није на челу Скупштине јер онако громадан у сваком погледу квари слику пузајућих следбеника „дугог путовања у Јевропу“! Али, за џабе, нема ни наговјештаја да ће слика те „пожељне“ Црне Горе данас у Скупштини добити оквир без морачке „греде“.

Црна Гора је лидер у региону, тигар који гута и руши пред собом све препреке до те „Јевропе“, али само под условом да тамо неки прогутају свој, прађедовски  и проговоре оним чиргићко – хрватском спрдачином од језика.

Црна Гора је земља славне историје, али само ако се из те историје избуцају странице о Владици Раду и његовој самртној жељи да почива у капели на Ловћену. А кад се већ буца „историјска читанка“ рода, онда се морају цепнути и оне странице о Вучјем Долу, Царевом Лазу, Фундини, Бардањолу, Мојковцу… да би се направило мјеста за некакав Туђемил за који, главу дајем, нико није ни чуо прије Раџе од Монтенегра.

Црна Гора је освједочена земља правде, али само под условом да се та правда не односи на ону Весну Братић која је својим, на закону заснованим, поступцима наводно „ојадила“ Црну Гору, црње и од Петра Ивановића, Јелене Перовић, оног Голубовића, па Лазовића, па…. А и ону Светлану Мугошу, заслужну за много штошта, на правди Бога, жестоко угризоше за новчаник.

Црна Гора је држава социјалне правде и једнакости, али само под условом да двије трећине њених грађана не таворе ту негдје око границе сиромаштва, кварећи слику која о њој влада у свијету као о шверцерском рају и долини богова на кокаину. Слику државе у којој нико неће да „усели“ такозвану „ничију кућу“ којој не би било мане да је у Калифорнији.

Црна Гора није само држава, Црна Гора је мајка. Мајка која ни по коју цијену не може и неће да се одрекне двојице највећих од свих својих синова: ни Тита ни Мила. Остала дјеца јој и нијесу при срцу, од Душка Јоановића па све до … списак још није закључен.

Црна Гора је угледна и равноправно призната чланица НАТО, али само ако се на оба ока зажмури на чињеницу да су ту оружану велесилу умало наводно срушили Милан и Андрија са оном чувеном геријатријом увезеном (а одакле би друго) из Србије. И умјесто да последњој линији одбране Катнић – Чађеновић (не би се смио заборавити ни онај чувени експерт за телекомуникације, Бољевић) подигне споменик, Црна Гора их је лијепо спаковала на бањско лијечење у Спуж.

Црна Гора је – Црна Гора! Ни црње ни горе куд год да се осврнеш. Али, није до ње. Летјела би она као сиви соко, рикала као лавице, зелењела се зеленије и од најљепше ботаничке баште, само да јој није овог српског вируса од којег никако да се излијечи, па кашље ли – кашље. Не помажу рецепти из Лондона, терапија из Брисела, бајање из Берлина  вирус се не да па не да. Још само кад би сви ти бјелосвјетско – монтенегрински напори колико данас „искашљали“ онај вирус из Мораче Горње.

И тако, бол болује и на све стране казује, али што се грбо роди вријеме не исправи! А зора никако да сване.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: