Још корак или два, Новаче — за нас

Пише: Мишо Вујовић

Пао је Зверев. Следећи је Синер. А после — још једна страница историје. Још корак или два у недостижни салдо тријумфа.
Али ово више није само тенис. Ни јурњава за бројевима. Ово је — историјски златни вез. Српски танго у Паризу Старине Новака.
У времену кад су нам шаптали да не постојимо. Да је наш корак кратак за овај свет. Да је понос превазиђена категорија и да смо се узалуд бранили. Од свега од санкција, “милосрдних бомби”, транзиционе похаре државе. Кичма нам је крцнула — али није сломљена.
И онда — један дечак са Бањице, с’ рекетом као мачем правде, кренуо је да разбија предрасуде.
Новак.
Освајао је више од трофеја, попут старих корифеја…
Освајао је поштовање.
Тамо где су нас дочекивали са подсмехом — он је постао слављен и уважаван. Нудили су му да постане Енглез а он се правио Енглез и није пристао. Данас би био Лорд. Сер Новак. Али не би био он.
Освојио је све. Али овај Гренд слем — није само његов. Он је наш.
Да још једном, под сводовима Париза, дигнемо три прста и у обезбоженом свету призовемо Бога правде. Да запевамо у славу живота. У славу непокореног духа.
Новаче, вечерас кад крочиш на шљаку — не носиш само свој рекет.
Играј за оне из Лепосавића којима хоће да руше куће.
Играј за твоје и наше Косово и Метохију, покривено тамом ћутње и злослута.
Играј за ђеда Влада и све ђедове што се нису предали још мање поклекли пред неправдом.
Играј за косметску децу. За клинца с твојим рекетом на асфалту. За оног српског војника у опанцима, што је за прегаженим царством поносно ишао.
Још корак два, Новаче. За нас све.
За народ што није клекао али посустаје. За народ што је научио да губи живот спашавајући душу.
Изађи. Осмехни се.
Ударац за ударцем. Срце за све нас.
Играј за историју.
Играј за инфузију пркоса — у вену колективне депресије. Бар на трен обрадуј и уједини народ подељени.
Срећно Ноле соколе!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: