Још има Срба за које „хрватска олуја“ траје
1 min read
Бежећи у колони дугој десетине километара преко Босне и Херцеговине ка Србији, живот је изгубило 1.856 цивила, а 836 се и даље води као нестало, саопштио је Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије уочи 21. годишњице од хрватске војно-полицијске акције „Олуја“, у којој је из њихових домова протерано 250.000 крајишких Срба.
Од почетка ратова на просторима СФРЈ 1991. године, у Србији је уточиште потражило 610.000 Срба из Хрватске и БиХ, од којих данас статус избеглица из Хрватске има још око 20.000.
Иако је прошло више од две деценије, бројни покушаји успостављања климе поверења у региону нису дали много резултата. Хрватска ће 4. август славити као дан победе, док ће Срби палити свеће оплакујући жртве и тугујући за изгубљеним домовима.
Повратак Срба у Крајину је спорадичан, а хрватска држава чини све да се он никад и не деси, непрестано стварајући тензије и распирујући национализам. О томе најбоље сведоче недавна рехабилитација кардинала Алојзија Степинца, укидање десетогодишње казне за убиство српских цивила Бранимиру Главашу, подизање споменика Мири Барешићу, усташком атентатору на Владимира Роловића, југословенског амбасадора у Стокхолму, проусташке провокације у Србу током обележавања Дана устанка у Хрватској, као и провокације приликом обележавања 75. годишњице усташких злочина у цркви Рођења Пресвете Богородице у Глини.
„Комесаријат за избеглице и миграције изражава забринутост што се и ове године уочи обележавања „Олује“ у Хрватској води интензивна антисрпска пропаганда, велича усташтво и тако ствара атмосфера која враћа регион у деведесете“, наводи се у саопштењу.
Са Републиком Хрватском и даље постоји више нерешених питања веома важних за избегличку популацију: није обновљена уништена имовина, није враћено одузето пољопривредно земљиште српским власницима, Република Хрватска није спрoвeлa Устaвни зaкoн o прaвимa нaциoнaлних мaњинa којим сe Србимa гaрaнтује прoпoрциoнaлнa зaступљeнoст и зaпoшљaвaњe у oргaнимa држaвнe упрaвe, пoлициjи, прaвoсуђу и другим јавним институцијамa, нису исплаћене пензије, динарска и девизна штедња… Из оваквих поступака се јасно види да су избеглице усмерене искључиво на интеграцију у Републици Србији, јер је процес повратка скоро заустављен.
Република Србија сматра да наставак активности на спровођењу анекса Е и Г Споразума о сукцесији има висок приоритет, као и остале активности које воде решавању избегличких проблема. У том смислу очекујемо даљу подршку међународне заједнице. Република Србија је спремна на сарадњу и наставиће да испуњава све своје обавезе.
