Johanes (Jovan) Solberg iz Norveške, čovek koji je prešao u pravoslavlje i koji voli Srbiju
1 min read
Johanes Jovan Solberg, foto: Srpska istorija
Za sajt Srpska istorija govori teolog Johanes (Jovan) Solberg iz Norveške
Intervju vodi Branko Dimeski
Na poziv profesora Dragiše Bojovića održali ste predavanje u oblasti teologije u Nišu. Kakvi su vaši utisci o Srbiji i srpskom narodu?
Posle kratkog zadržavanja u Beogradu krenuo sam put Valjeva, bio sam gost kod blaženopočivšeg Episkopa Valjevskog Milutina. Imao sam priliku da obiđem eparhiju Šumadijsku i posetim manastir u kojem je boravio moj duhovni otac, arhimandrit Dorotej. Sutradan sam doputovao u Niš. Ljubaznost i hrišćansku dobrodošlicu poželela nam je porodica Dimeski. Imali smo priliku da obiđemo Niš i okolinu. Susret sa kolegama iz Srbije i drugih zemalja organizovan je na visokom nivou. Srbi su zaista gostoprimljiv narod.
-Vi ste imali priliku da posetite Kosovo i Metohiju?
Za mene je poseta Kosovu i Metohiji veoma značajna. Trenutak kada sam kročio na tlo Kosova i Metohije, izazvao je u meni bujicu emocija. Vi znate da to nije tako uobičajeno za ljude iz Skandinavije, toplina hrišćanske dobrodošlice i nadasve hrabrost Srba da opstanu u tako teškim uslovima mene je istinski dirnula.
-Obišli ste i neke pravoslavne manastire?
Odlazak u manastir Draganac, razgovor sa ocem Ilarionom i monasima ovog manastira, često se i danas prepričavaju u našem domu. Duhovne pouke koje smo tamo čuli, ja, i moja kći Marija, stalno primenjujemo u svakodnevnom životu. S ‘obzirom da je suština pravoslavnog verovanja u carstvo nebesko. Manastir Draganac je zadužbina svetog cara Lazara, i ostavlja pečat večnosti u nama.
-Obišli ste i Visoke Dečane?
U manastiru visoki Dečani dobrodošlicu nam je poželeo otac Petar. Duhovna baština ovog manastira predstavlja veliko blago. Interesantno je da sam primetio da i pripadnici kfora imaju veliko poštovanje za ovu svetinju.
–Vi ste izgradili pravoslavni kapelu na vašem imanju?
Božija volja je bila da upoznamo jereja srpske pravoslavne crkve, Gorana Spasojevića, i još nekoliko pravoslavnih porodici, te potreba za bogosluženjima je bila od presudnog značaja da izgradimo kapelu na našem imanju. Posle određenog vremena veliki broj vernika je počeo dolaziti na svete liturgije. Pored Srba, Rusa, Grka i jedan broj Norvežana, takođe posećuje ovaj hram i svete liturgije. Daće Bog, da uskoro izgradimo crkvu, jer veliki broj pravoslavnih vernika živi na ovim prostorima.
–Vi ste izgradili etno selo, odnosno registrovali ste poljoprivredno gazdinstvo u kojem proizvodite ekološki med i hranu. Takođe bavite se poljoprivredom, kao i uzgojem svinja, rase mangulica.
Mi smo jedni od retkih gazdinstava koja se bavi uzgojem mangulica u Norveškoj. Ideja koja nas je podstakla da krenemo sa uzgojem ove rase potiče iz Srbije.
Takođe, želeo bih da istaknem dobru saradnju sa udruženjem Srba i Prijatelja Mihajlo Pupin u Norveškoj. Trenutno radimo na projektu posete turista iz Srbije Norveškoj, kao i da turisti iz Norveške mogu posetiti Srbiju. Omogućili bi smo smeštaj, kulturna dešavanja sa ciljem unapređenja našeg prijateljstva. Svi gosti bi imali priliku pripreme i degustacije norveških specijaliteta na našem imanju. U blizini našeg imanja su nalaze prelepe plaže, kao i mesta za dnevnu rekreaciju.
Blizina Švedske i Osla bi omogućila turistima jedinstven doživljaj. Unapređenje Norveško – Srpskog prijateljstva je naš primarni cilj.
