Језички апартхејд у срцу Балкана: Како Влада штити измишљени факултет, а игнорише српски језик
1 min read
Илустрација
Док Црна Гора покушава да грађанима прикаже лице „европске државе“, стварност на терену показује управо супротно. Иако је српски језик, по званичном попису, језик већине грађана, његов институционални статус годинама остаје на маргини. За то вријеме, Влада не само да игнорише позиве за измјену Устава и коначно признање стварне већине, већ истовремено политички и финансијски подржава спорне пројекте попут Факултета за црногорски језик и књижевност (ФЦЈК) — установе чији академски легитимитет оспорава добар дио струке.
Потпредсједник Владе др Будимир Алексић недавно је за наш портал с правом назвао тренутни однос према српском језику „језичким апартхејдом“. Он је најавио иницијативу за уставно дефинисање статуса српског језика, истичући да се ради о историјској и културној правди. Али док једна страна власти говори о правди и дијалогу, друга показује сасвим другачије лице.
Недавни скандал на сједници Владе то најбоље илуструје: премијер Милојко Спајић је, након што је одлука о упису нове генерације студената на ФЦЈК ујутру оборена, исту тачку истог дана „прогурао“ електронским гласањем — уз подршку министара из ПЕС-а, Бошњачке странке и албанских партија. Овај маневар директно је погазио колективно одлучивање, а у јавности отворио сумњу да је све урађено како би се удовољило интересима уских кругова, блиских старом режиму и идеолошким центрима са Цетиња.
ФЦЈК, основан као политички пројекат бивше власти, дјелује изван државног универзитета, без контроле академске заједнице, али са сталном подршком државног буџета. За разлику од њега, српски језик — као стварна културна и језичка кичма већинског народа — нема чак ни гарантован статус у образовном систему.
Ћутање министарке просвјете Анђеле Јакшић Стојановић на поновљене захтјеве новинара ИН4С да коментарише иницијативу за заштиту српског језика само је потврдило да ова Влада нема намјеру да спроведе озбиљан друштвени дијалог. Умјесто тога, српски језик и култура настављају да се гурају у страну, док се институције понашају као да у Црној Гори већина нема право на свој језик, уџбенике и наставу.
Овај раскорак — подршка измишљеном „црногорском“ идентитету, а игнорисање стварног — открива сву дубину политичког инжењеринга који се и даље води у Црној Гори. Докле год Влада не буде имала снаге да призна реалност пописа и врати српски језик тамо гдје му је мјесто — у школе, у институције, у Устав — прича о „европским стандардима“ остаће само празна фраза.
Прочитајте ЈОШ:
То је главно питање, за опстанак Срба у Црној Гори. Кад избришу културу , избрисали су и вас. Без језика у институцијама система сведени смо на ништа.
Увођење србског језика у устав, институције система, није ништа друго него право на правдољубивост, право на слободу, право на истину.
То је повоштовање и уважавање реалности, свидјело се неком или не. И није рефаншизам, то је истинољубље,
Овако за 5 до 10 година непостојећи
Дискриминација србског језика је фашизам.
Када у црногорској Влади буде Срба бићи и србскога језика. Ако неко мисли да је то могуће са Мандићем и осталим КОНВЕРТИТИМА грдно се вара. И Мандић и Милатовић и Спајић су КУКАВИЧЈА јаја која нам је потурила Америка а Срби наивно прихватили.
Слажемсе, али их неможе бити кад се радпростремо по грађанским партијама, кад су нам важнији спајке прије милаш, и још увијек, кад су нам еври важнији од нас самих, од нашег језика и културе.
Тако што сијемо то жањемо, и нема што да се љутимо на другога. Љутимо се на себе или се помиримо да нас у Црној Гори неће бити за 10 година.
То показује листа рачуница.
Evropa je samo fiktivno sklonila Mila, i sada su njegovi pajtosi svuda, a on uživa u ukradenom i vuče konce. I poslije Mila – Milo!