Jesenji padobranci

Piše: Vojislav Karadžić

Na isteku ljeta, čim uzrije
I kad posve odspava
Kao iz fišeklije
Lješnik goli život otkopčava.

Kolutić blagom stranom
Par suglasnika zorom ranom
I trbuščić je osvan’o
U lišću zlaćanom.

Dok sa ćuvika vrebalice vrebaju
Da mu uštinu površicu
Drugi padobranci već čekaju
Da i oni gucnu dugo čekanu slobodicu.

Sa novom jeseni prinoviće se nova ljuska
I suza lješnika će ponovo da zapljuska!