Јесењи падобранци
Војислав Караџић
Пише: Војислав Караџић
На истеку љета, чим узрије
И кад посве одспава
Као из фишеклије
Љешник голи живот откопчава.
Колутић благом страном
Пар сугласника зором раном
И трбушчић је осван’о
У лишћу злаћаном.
Док са ћувика вребалице вребају
Да му уштину површицу
Други падобранци већ чекају
Да и они гуцну дуго чекану слободицу.
Са новом јесени приновиће се нова љуска
И суза љешника ће поново да запљуска!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
