Јелена, жена на пркосима

Пише: Емило Лабудовић

Сасвим је природно да се, кад се хватају крупне рибе, капиталци, вода узбурка и подигне талог. Сличност са ситуацијом када се хапсе и приводе крупне друштвене „звјерке” такође је нормална и очекивана. Такође је нормално да се у земљи гладној правде, јавност (грађани, политичари, новинари, НВО лешинари) „умијешају” у нешто што би, по природи ствари, требало да буде само ствар полиције, тужилаштва и правосуђа. Али, између „требало би” и „јесте” јаз је дубљи од кањона Таре.

Међутим, у најновијем таласању друштвене сцене Црне Горе десио се парадокс. Наиме, више се прашине подигло, и још увијек се диже, око хапшења и привођења по друштвеном значају и рангу треће особе него првотимаца. Директорица АСК-а,  Јелена Перовић, је не само у медијској, популарности, претекла чувеног „тајновидца са Бајрамовице, коме чак ни штрајк глађу не помаже да буде у центру пажње, и ништа мање чувеног.„господина З” из Скај комуникација. До те мјере да је њен случај изузет из агенде „специјалних” и преузет од стране самог челника ВДТ.

А, руку на срце, по ономе што јој се, за сада, ставља на терет, тај третман ич није заслужила. Јер, шта су тричавих 60 хиљада евра на овој инфлацији? Ни пола аута које је Јеца возила. У поређењу са милионима господе Катнића и Лазовића – ни за џепарац. И шта су пар десетина хиљада километара које је, возикајући се тамо амо по Црној Гори, протраћила Јелена, у односу на километре стотина мерцедеса, аудија и два мајбаха који се користе таман као што је Јешка користила „своје” ауто. Такође, само су наивни очекивали да је она сјаргала са Цетиња да би вршила своју законску дужност и поштовала свој „службени положај”. Таман посла. Њу су баш и довели да не ради свој посао и не врши „службену дужност”, већ да својим нерадом заштити оне који су све ове године „радили испод жита”. И да за своју лојалност буде награђена мрвицама са стола „штићених”, да, док врца мед, повремено олиже прсте и да жмури кад га „штићени” захватају кутлачама. Па је зато разумљиво и оно кокодакање из ДПС кокошињца над „неправдом” која јој се чии. И отуда онај њен широки и пркосни „а ла Љубо Чупић” осмијех, јер се још увијек нада да међу онима које је штићењем „задужила” има довољно моћних да зауставе њен „прогон”. А знајући нас, бојати се и да има.