Jekaterinburg – grad bogate istorije i “ treća prestonica“ Rusije

Piše: Ostoja Vojinović

Jekaterinburg (rus. Ekaterinbúrg) je grad u centralnoj Rusiji i administrativno središte Sverdlovske oblasti smešten na istočnoj strani Uralskog planinskog lanca. Predstavlja glavni industrijski i kulturni centar Uralske federalne oblasti. U gradu prema poslednjim statističkim podacima živi 1.468.833 stanovnika, čime je Jekaterinburg četvrti grad po veličini u Rusiji.

Jekaterinburg je smešten na azijskoj strani planine Ural. U blizini grada prolazi granica Evrope i Azije, pa se Jekaterinburg smatra vezom između dva kontinenta. Kroz grad teče reka Iset. U okolini grada nalazi se mnogo jezera i guste zimzelene šume, odnosno tajge. Jezera Šartaš i Šuvakiš ulaze u prostor grada. Klima je kontinentalna snežno-šumska, sa kratkim i blagim letima i dugim jakim zimama u kojima temperatura padne ispod -45 °C.

Ural je vrlo bogat rudama posebno ugljem i železnom rudom, tako da rudarstvo čini temelj razvoja industrije u gradu koji je najveći grad na Uralu i koji predstava značajno putničko i železničko čvorište. U Jekatrinburgu Transsibirska železnica ulazi u Aziju.

Dvadesetih godina 20. veka, Jekaterinburg je postao veliki industrijski centar Rusije. Tada je izgrađen i Uralmaš, koji je postao najveća fabriki teške mašinerije u Evropi.

Tokom Drugog svetskog rata, mnoge fabrike su premeštene u Jekaterinburg iz zaraćenih krajeva uglavnom iz Moskve, i tu su i ostajale nakon završetka rata.

Šezdesetih godina za vreme Hruščovljeve vlade, izgrađene su mnoge petospratne građevine po celom gradu. Većina je i danas tu u Kirovskiju i Čkalovskiju, i drugim četvrtima grada.

U Jekaterinburg se iz Moskve, koja je udaljena 1.667 kilometara, lako stiže, jer je odlično povezan ne samo avionskim saobraćajem nego i železnicom i putevima. Aerodrom „Koljcovo“ se posle moskovskih i peterburških vazdušnih luka smatra za najbolje u Rusiji. Vreme leta avionom iz Moskve je dva i po sata, dok je vreme putovanja vozom iz glavnog grada Rusije 29 sati, a iz Sankt Peterburga 35 sati. Udaljenost Jekaterinburga od Moskve  iznosi 1.785 km, i potrebno je oko 23 vožnje autom.

Iako je čuven po teškoj industriji, Jekaterinburg i gradovi na Uralu imaju razvijenu industriju – od vojne do prehrambene. Godinama je Jekaterinburg na prvom mestu u Rusiji po razvoju male privrede. Taj grad je i administrativni, ali i kulturni centar uralskog regiona. Zato ga i zovu prestonicom Urala. Inače, Ural nije visoka planina i Jekaterinburg se nalazi na 270 metara nad morem.

U odnosu na drevne ruske gradove Jekaterinburg nije tako star jer je osnovan ukazom imperatora Petra Prvog u proleće 1723.godine na obali reke Iset, tada je počela da se pravi velika železara. Mesto je nazvano Jekaterinburgom u čast imperatorove žene Jekaterine. Kasnije je tuda prošla železnička pruga za bogati Sibir. Kao što je Peterburg bio „prozor u Evropu“ tako je Jekaterinburg postao „prozor u Aziju“, a 1807.godine postao je prestonica metaloprerađivačke industrije Rusije. Moćan impuls u razvoju dobio je u 18. veku kada je nedaleko od grada pronađeno nalazište zlata.

Jekaterinburg je tačno 20 godina mlađi od Sankt Peterburga, još jedne tvorevine Petra I, a 2023. grad će proslaviti 300. godišnjicu. Osamnaestog novembra obeležava se Dan osnivanja grada.

Taj carski grad 1917.godine postaje jedan od revolucionarnih centara na Uralu. U Jekaterinburgu su u julu 1918.godine bili streljani ruski car Nikolaj II Romanov sa porodicom. Na mestu gde je bila kuća Ipatijeva u kojoj je pobijena carska porodica napravljen je „Hram na krvi“.

Rukovodstvo Jekaterinburga je u oktobru 1924. promenilo ime gradu i dalo mu naziv Sverdlovsk, po jednom od komunističkih rukovodilaca Jakovu Sverdlovu. Ime Jekaterinburg gradu je vraćeno 4. septembra 1991.godine.

„Hram na krvi“, jedna je od najvećih ruskih crkava. Hram je građen od 2000. do 2003. baš na mestu gde je u noći 16. na 17. jul 1918.godine u podrumu kuće inženjera Nikolaja Ipatijeva bila ubijena cela carska porodica Nikolaja Drugog. Zatim su tela ubijenih bila prevezena u zapušteni rudnik „Ganina jama“.

Ovaj grad mnogi zovu ruskim Čikagom zbog razvijene kulture, kao i industrije, a mnogi ga nazivaju i “trećom prestonicom Rusije” (nakon glavne Moskve i popularnog Sankt Petersburga). Smešten na azijskom delu planine Ural, na granici azijske i evropske Rusije, sa preko milion stanovnika, Jekaterinburg predstavlja metropolu i četvrti grad po broju stanovnika u Rusiji.

Vrlo brzo nakon osnivanja grada, u njegovoj blizini pronađeno je nalazište zlata, a zatim i smaragda, da bi se posle našlo još više stotina njih. Na ovome Jekaterinburg može da zahvali Uralu na kome je smešten, a koji je poznat po visokoj sadržini ruda.

Istorija Jekaterinburga počela je u vreme izgradnje privrednih kapaciteta na Uralu, početkom 18. veka. Tada je na srednjem Uralu počela izgradnja fabrika za proizvodnju livenog gvožđa, topionica bakra i železara. Posebnu ulogu je imala Jekaterinburška fabrika, najveće metalurško preduzeće u Rusiji u to doba. U novembru 1723. godine proradila je Metalurška fabrika, izgrađena na obali reke Iset.

Prvo nalazište zlata u Rusiji otkriveno je ovde u maju 1745. godine. Sto godina nakon osnivanja grada, u njegovoj blizini je bilo otkriveno ukupno 85 nalazišta.

U okolini grada, 1831. godine, pronađeno je prvo nalazište smaragda, da bi u prvih 30 godina bilo iskopano 2.227 kilograma ovih dragulja. Osim toga, na Uralu su pronađena nalazišta safira, akvamarina, dijamanata i drugog dragog kamenja.

Danas je Jekaterinburg četvrti grad po broju stanovnika u Rusiji, nakon Moskve, Sankt Peterburga i Novosibiriska.

Kao moderan grad, koji je i od velike istorijske važnosti, Jakaterinburg ima pregršt mesta za upoznavanje i razgledanje. Spomenik “Tastatura” jedan je od najzanimljivijih i najposećenijih turističkih atrakcija u Jaketerinburgu. Ogromna kamena tastatura ima i mit u koji lokalci veruju – ako koracima ukucate na nju želju koju želite da vam se ostvari a zatim stanete na “Enter” – to će se i desiti

Sem ovog zanimljivog spomenika, centar Jakaterinburga pun je spomenika i zanimljivih kulturno-istorijskih znamenitosti na koje ćete nailaziti na svakom koraku.

Istorijskim centrom Jekaterinburga prolazi turistička ruta, takozvana Crvena linija, koja pomaže gostima grada da samostalno obiđu gradske znamenitosti. Pored svake atrakcije možete da nađete mobilne audio-vodiče i uz pomoć njih da čujete istoriju jekaterinburških znamenitosti, na ruskom ili na engleskom jeziku. Crvena linija počinje i završava se oko Lenjinovog spomenika na Trgu 1905. godine, a ukupno ima 35 atrakcija.

Kej Radničke omladine je jedna od najstarijih ulica Jekaterinburga. Ranije je kej dug od dva kilometra bio podeljen na tri dela. Jedan od tih delova, koji se do 1919. godine zvao Gimnazijski, može se smatrati vršnjakom grada. Njegova izgradnja je počela u isto vreme kada je izgrađena Jekaterinburška tvrđava i fabrika 1723. godine.

Ovo je grad poznat po tome što je u njemu tragično ubijena carska porodica Romanov, takođe je poznat i kao grad u kojem je rođen prvi ruski predsednik Boris Jeljcin. Oba događaja su inspirisala izgradnju značajnih građevina.

“Hram na Krvi“ : Ova savremena crkva, građena od 2000. do 2003. godine, ima poseban status za ruske vernike i u ruskoj kulturi, jer je podignuta na mestu kuće Ipatjeva, u kojoj su ruski car Nikolaj II i njegova porodica ubijeni na leto 1918.

Kuća Ipatjeva je porušena 1977. godine po nalogu Borisa Jeljcina, tadašnjeg rukovodioca lokalne partije, a kasnije prvog predsednika Rusije posle raspada Sovjetskog Saveza.

Uprkos tome, hodočasnici su i dalje posećivali ovo mesto. 2003. godine Ruska pravoslavna crkva otvorila je na ovom mestu novi hram i memorijalni kompleks posvećen porodici Romanov.

Predsednički centar Borisa Jeljcina: Otvoren je 2015. godine u Jekaterinburgu, administrativnom centru regiona u kojem je rođen prvi ruski predsednik. Osnovan je sa ciljem da se bavi negovanjem nasleđa prvog predsednika Rusije, kao i proučavanjem i objavljivanjem dela iz savremene ruske istorije.

Glavna zgrada je interaktivni muzej sa brojnim artefaktima iz Jeljcinovog života, uključujući predsedničku limuzinu i detaljno rekonstruisanu kopiju njegovog kabineta u Kremlju, u kojem je 31. decembra 1999. najavio svoju ostavku.Izgradnja kompleksa koštala je sedam milijardi rubalja (teško je izračunati cenu u dolarima, jer je tokom gradnje kurs rublje bio izuzetno nestabilan, ali u novembru 2015.godine ova suma je vredela preko 100 miliona dolara), s tim što je više od polovine sredstava izdvojila ruska vlada.

Stara zgrada železničke stanice: Ova veličanstvena železnička stanica podignuta je 1879. godine. Ona ima i bliznakinju, železničku stanicu u Permu, 300 kilometara od Jekaterinburga.Mada je prvobitno bila namenjena za civile, 1914. godine prenamenjena je isključivo za prevoz vojnika i zaustavljanje vojnih vozova. Danas stanica više nema prvobitnu namenu. U njoj je otvoren muzej posvećen istoriji železnice u regionu.

Kuća Sevastjanova: Prema lokalnoj legendi, vlasnik ove kuće je živeo u maloj trošnoj kućici preko puta ovog raskošnog zdanja, kako bi uvek mogao da je posmatra i divi se njenoj lepoti. Mada to lako može biti preuveličana romantična verzija priče, Nikolaj Sevastjanov, državni službenik u Ruskoj Imperiji, toliko je voleo svoju palatu da je naručio ekstravagantnu promenu dizajna eksterijera, dajući joj njen današnji izgled.Nakon što je Sevastjanov dobio unapređenje i preselio se u Sankt Peterburg, kuću je otkupila država i u njoj se kasnije nalazio lokalni sud. Posle Oktobarske revolucije 1917. godine u zgradi je održana prva boljševička konferencija u Jekaterinburgu, a na njenom krovu se pojavio natpis: „Slava radničkoj klasi”. Dom Sevastjanova je izgrađen u strogom klasičnom stilu, ali je 1866. godine dograđen i dobio je elemente neobaroka, pseudogotike i pseudomavarskog stila.

Teatar opere i baleta u Jekaterinburgu: Zgrada, podignuta od 1904. do 1912. godine, bila je glavno dostignuće ruskog arhitekte Vladimira Semjonova, pre nego što su carske vlasti, koje su sumnjale da njegova supruga gaji simpatije prema boljševicima, primorale njegovu porodicu da emigrira.Ironijom sudbine, baš u ovoj zgradi je Jekaterinburški savet radnika i vojnika objavio sovjetsku vlast u gradu i na Uralu.Posle povratka iz izgnanstva Semjonov je bio glavni arhitekta u Moskvi od 1932. do 1934.godine

Cirkus u Jekaterinburgu: Pre nego što je 1980.godine podignuta ova impozantna građevina grad je imao cirkus od drveta. Kada je 1976.godine prvobitna zgrada izgorela, počela je izgradnja ove savremene građevine. U vreme izgradnje bila je to jedna od najboljih cirkuskih zgrada u SSSR-u, posebno prilagođena za složene cirkuske nastupe.

Zgrada Sverdlovskog gradskog saveta: Ovo je jedna od glavnih arhitektonskih znamenitosti u Jekaterinburgu. Pre Oktobarske revolucije 1917. godine ovde se nalazio „Gostini dvor”, tržnica u carskoj Rusiji. Kasnije su u staroj zgradi (koja više ne postoji) bila smeštena lokalna odeljenja regionalnog muzeja.

Sve se promenilo 30-ih godina, kada je postepeno počelo renoviranje stare zgrade, pa je ona dobila sasvim nov izgled. Period transformacije trajao je sve do 1954. godine, kada je zgrada dobila šiljak na vrhu ukrašen petokrakom zvezdom sa osvetljenjem. Upravo ovaj šiljak visok 61 metar učinio je Sverdlovski gradski savet dominantnim arhitektonskim orijentirom u gradu.Danas se u ovoj zgradi nalaze gradska administracija i gradska skupština Jekaterinburga.

Kuća trgovaca Agafurovih: Pre Oktobarske revolucije u Jekaterinburgu su živela tri brata porodice Agafurov. Njihov otac Hisamedin Agafurov je 70-ih godina 19. veka osnovao malu trgovačku kompaniju koja je prodavala voće i duvan. Kada je Hisamedin Agafurov umro 1883. godine, njegovi sinovi su brzo proširili porodični biznis u druge gradove Ruske Imperije. Od skromnog trgovačkog preduzeća načinili su veliku i uglednu trgovačku kuću, poznatu ne samo u Jekaterinburgu, nego i u drugim delovima zemlje. Počeli su da trguju zlatom i srebrom, parfemima i opremom za lov, cipelama i drugim traženim artiklima.

Posle Oktobarske revolucije proširena porodica Agafurov je prvo prebegla u Japan, a zatim u kineski grad Harbin, bezbednu luku za mnoge antiboljševički orijentisane ruske emigrante u to doba. Mada je nekada uspešan biznis ubrzo propao, nasleđe porodice Agafurov do danas ostaje značajan deo Jekaterinburga.

Jedna od najvažnijih građevina koja se vezuje za ovu trgovačku porodicu je Kuća trgovaca, nekada vlasništvo Zajnedina Agafurova, jednog od trojice braće.

Savremeni Jekaterinburg je jedan od najkrupnijih poslovnih centara Rusije. Po ekonomskoj razvijenosti ispred njega su samo Moskva i Sankt Peterburg. Ovaj grad nije samo privredna, nego i kulturna prestonica regiona, sa preko 600 kulturno-istorijskih spomenika i oko 30 muzeja. Pored toga, Jekaterinburg je čuven po jednoj od najjačih škola klasične muzike u Rusiji.

Kao jedan od najdinamičnijih regionalnih centara Rusije, Jekaterinburg sve češće postaje mesto za održavanje velikih međunarodnih manifestacija.

Jekaterinburg je grad na raskrsnici Evrope i Azije, grad u čijoj istoriji je mnogo evropskog, i koji je deo savremene Rusije.

Ukupna populacija Jekaterinburga iznosi blizu 1 milion i pet stotina hiljada ljudi: od toga, većina je žena –  skoro 60%, dok je udeo muške populacija nešto oko 40%. U osnovi, većinu čine radno sposobni građani, nešto manje je penzionera, na trećem mestu su deca školskog uzrasta, a četvrto mesto zauzimaju najmanji i najmlađi stanovnici grada – deca mlađa od šest godina.

Kod pisanja članka, kao izvori poslužili:

http://www.ekburg.ru

https://rs.rbth.com/travel/90341-najlepse-zdanja-jekaterinburga

https://www.tripadvisor.rs/Tourism-g298540-Yekaterinburg_Sverdlovsk_Oblast_Urals_District-Vacations.html

https://rs.sputniknews.com/media-worldcup-2018/201803201115037103-Jekaterinburg-svetsko-prvenstvo-fudbal-2018-Rusija/

https://zizuhotel.ru/bs/gelendzhik/krasivye-mesta-ekb-krasivye-mesta-ekaterinburga-uralmash-dve-legendy-v-odnom/

Pročitajte JOŠ:

Putin: Povećani rizici nakon povlačenja SAD iz Sporazuma o likvidaciji raketa