Пише: Остоја Војиновић
Јекатеринбург (рус. Екатеринбу́рг) је град у централној Русији и административно средиште Свердловске области смештен на источној страни Уралског планинског ланца. Представља главни индустријски и културни центар Уралске федералне области. У граду према последњим статистичким подацима живи 1.468.833 становника, чиме је Јекатеринбург четврти град по величини у Русији.
Јекатеринбург је смештен на азијској страни планине Урал. У близини града пролази граница Европе и Азије, па се Јекатеринбург сматра везом између два континента. Кроз град тече река Исет. У околини града налази се много језера и густе зимзелене шуме, односно тајге. Језера Шарташ и Шувакиш улазе у простор града. Клима је континентална снежно-шумска, са кратким и благим летима и дугим јаким зимама у којима температура падне испод -45 °Ц.
Урал је врло богат рудама посебно угљем и железном рудом, тако да рударство чини темељ развоја индустрије у граду који је највећи град на Уралу и који представа значајно путничко и железничко чвориште. У Јекатринбургу Транссибирска железница улази у Азију.
Двадесетих година 20. века, Јекатеринбург је постао велики индустријски центар Русије. Тада је изграђен и Уралмаш, који је постао највећа фабрики тешке машинерије у Европи.
Током Другог светског рата, многе фабрике су премештене у Јекатеринбург из зараћених крајева углавном из Москве, и ту су и остајале након завршетка рата.
Шездесетих година за време Хрушчовљеве владе, изграђене су многе петоспратне грађевине по целом граду. Већина је и данас ту у Кировскију и Чкаловскију, и другим четвртима града.
У Јекатеринбург се из Москве, која је удаљена 1.667 километара, лако стиже, јер је одлично повезан не само авионским саобраћајем него и железницом и путевима. Аеродром “Кољцово” се после московских и петербуршких ваздушних лука сматра за најбоље у Русији. Време лета авионом из Москве је два и по сата, док је време путовања возом из главног града Русије 29 сати, а из Санкт Петербурга 35 сати. Удаљеност Јекатеринбурга од Москве износи 1.785 км, и потребно је око 23 вожње аутом.
Иако је чувен по тешкој индустрији, Јекатеринбург и градови на Уралу имају развијену индустрију – од војне до прехрамбене. Годинама је Јекатеринбург на првом месту у Русији по развоју мале привреде. Тај град је и административни, али и културни центар уралског региона. Зато га и зову престоницом Урала. Иначе, Урал није висока планина и Јекатеринбург се налази на 270 метара над морем.
У односу на древне руске градове Јекатеринбург није тако стар јер је основан указом императора Петра Првог у пролеће 1723.године на обали реке Исет, тада је почела да се прави велика железара. Место је названо Јекатеринбургом у част императорове жене Јекатерине. Касније је туда прошла железничка пруга за богати Сибир. Као што је Петербург био “прозор у Европу” тако је Јекатеринбург постао “прозор у Азију”, а 1807.године постао је престоница металопрерађивачке индустрије Русије. Моћан импулс у развоју добио је у 18. веку када је недалеко од града пронађено налазиште злата.
Јекатеринбург је тачно 20 година млађи од Санкт Петербурга, још једне творевине Петра I, а 2023. град ће прославити 300. годишњицу. Осамнаестог новембра обележава се Дан оснивања града.
Тај царски град 1917.године постаје један од револуционарних центара на Уралу. У Јекатеринбургу су у јулу 1918.године били стрељани руски цар Николај II Романов са породицом. На месту где је била кућа Ипатијева у којој је побијена царска породица направљен је “Храм на крви”.
Руководство Јекатеринбурга је у октобру 1924. променило име граду и дало му назив Свердловск, по једном од комунистичких руководилаца Јакову Свердлову. Име Јекатеринбург граду је враћено 4. септембра 1991.године.
“Храм на крви”, једна је од највећих руских цркава. Храм је грађен од 2000. до 2003. баш на месту где је у ноћи 16. на 17. јул 1918.године у подруму куће инжењера Николаја Ипатијева била убијена цела царска породица Николаја Другог. Затим су тела убијених била превезена у запуштени рудник “Ганина јама”.
Овај град многи зову руским Чикагом због развијене културе, као и индустрије, а многи га називају и “трећом престоницом Русије” (након главне Москве и популарног Санкт Петерсбурга). Смештен на азијском делу планине Урал, на граници азијске и европске Русије, са преко милион становника, Јекатеринбург представља метрополу и четврти град по броју становника у Русији.
Врло брзо након оснивања града, у његовој близини пронађено је налазиште злата, а затим и смарагда, да би се после нашло још више стотина њих. На овоме Јекатеринбург може да захвали Уралу на коме је смештен, а који је познат по високој садржини руда.
Историја Јекатеринбурга почела је у време изградње привредних капацитета на Уралу, почетком 18. века. Тада је на средњем Уралу почела изградња фабрика за производњу ливеног гвожђа, топионица бакра и железара. Посебну улогу је имала Јекатеринбуршка фабрика, највеће металуршко предузеће у Русији у то доба. У новембру 1723. године прорадила је Металуршка фабрика, изграђена на обали реке Исет.
Прво налазиште злата у Русији откривено је овде у мају 1745. године. Сто година након оснивања града, у његовој близини је било откривено укупно 85 налазишта.
У околини града, 1831. године, пронађено је прво налазиште смарагда, да би у првих 30 година било ископано 2.227 килограма ових драгуља. Осим тога, на Уралу су пронађена налазишта сафира, аквамарина, дијаманата и другог драгог камења.
Данас је Јекатеринбург четврти град по броју становника у Русији, након Москве, Санкт Петербурга и Новосибириска.
Као модеран град, који је и од велике историјске важности, Јакатеринбург има прегршт места за упознавање и разгледање. Споменик “Тастатура” један је од најзанимљивијих и најпосећенијих туристичких атракција у Јакетеринбургу. Огромна камена тастатура има и мит у који локалци верују – ако корацима укуцате на њу жељу коју желите да вам се оствари а затим станете на “Ентер” – то ће се и десити
Сем овог занимљивог споменика, центар Јакатеринбурга пун је споменика и занимљивих културно-историјских знаменитости на које ћете наилазити на сваком кораку.
Историјским центром Јекатеринбурга пролази туристичка рута, такозвана Црвена линија, која помаже гостима града да самостално обиђу градске знаменитости. Поред сваке атракције можете да нађете мобилне аудио-водиче и уз помоћ њих да чујете историју јекатеринбуршких знаменитости, на руском или на енглеском језику. Црвена линија почиње и завршава се око Лењиновог споменика на Тргу 1905. године, а укупно има 35 атракција.
Кеј Радничке омладине је једна од најстаријих улица Јекатеринбурга. Раније је кеј дуг од два километра био подељен на три дела. Један од тих делова, који се до 1919. године звао Гимназијски, може се сматрати вршњаком града. Његова изградња је почела у исто време када је изграђена Јекатеринбуршка тврђава и фабрика 1723. године.
Ово је град познат по томе што је у њему трагично убијена царска породица Романов, такође је познат и као град у којем је рођен први руски председник Борис Јељцин. Оба догађаја су инспирисала изградњу значајних грађевина.
”Храм на Крви” : Ова савремена црква, грађена од 2000. до 2003. године, има посебан статус за руске вернике и у руској култури, јер је подигнута на месту куће Ипатјева, у којој су руски цар Николај II и његова породица убијени на лето 1918.
Кућа Ипатјева је порушена 1977. године по налогу Бориса Јељцина, тадашњег руководиоца локалне партије, а касније првог председника Русије после распада Совјетског Савеза.
Упркос томе, ходочасници су и даље посећивали ово место. 2003. године Руска православна црква отворила је на овом месту нови храм и меморијални комплекс посвећен породици Романов.
Председнички центар Бориса Јељцина: Отворен је 2015. године у Јекатеринбургу, административном центру региона у којем је рођен први руски председник. Основан је са циљем да се бави неговањем наслеђа првог председника Русије, као и проучавањем и објављивањем дела из савремене руске историје.
Главна зграда је интерактивни музеј са бројним артефактима из Јељциновог живота, укључујући председничку лимузину и детаљно реконструисану копију његовог кабинета у Кремљу, у којем је 31. децембра 1999. најавио своју оставку.Изградња комплекса коштала је седам милијарди рубаља (тешко је израчунати цену у доларима, јер је током градње курс рубље био изузетно нестабилан, али у новембру 2015.године ова сума је вредела преко 100 милиона долара), с тим што је више од половине средстава издвојила руска влада.
Стара зграда железничке станице: Ова величанствена железничка станица подигнута је 1879. године. Она има и близнакињу, железничку станицу у Перму, 300 километара од Јекатеринбурга.Мада је првобитно била намењена за цивиле, 1914. године пренамењена је искључиво за превоз војника и заустављање војних возова. Данас станица више нема првобитну намену. У њој је отворен музеј посвећен историји железнице у региону.
Кућа Севастјанова: Према локалној легенди, власник ове куће је живео у малој трошној кућици преко пута овог раскошног здања, како би увек могао да је посматра и диви се њеној лепоти. Мада то лако може бити преувеличана романтична верзија приче, Николај Севастјанов, државни службеник у Руској Империји, толико је волео своју палату да је наручио екстравагантну промену дизајна екстеријера, дајући јој њен данашњи изглед.Након што је Севастјанов добио унапређење и преселио се у Санкт Петербург, кућу је откупила држава и у њој се касније налазио локални суд. После Октобарске револуције 1917. године у згради је одржана прва бољшевичка конференција у Јекатеринбургу, а на њеном крову се појавио натпис: „Слава радничкој класи”. Дом Севастјанова је изграђен у строгом класичном стилу, али је 1866. године дограђен и добио је елементе необарока, псеудоготике и псеудомаварског стила.
Театар опере и балета у Јекатеринбургу: Зграда, подигнута од 1904. до 1912. године, била је главно достигнуће руског архитекте Владимира Семјонова, пре него што су царске власти, које су сумњале да његова супруга гаји симпатије према бољшевицима, приморале његову породицу да емигрира.Иронијом судбине, баш у овој згради је Јекатеринбуршки савет радника и војника објавио совјетску власт у граду и на Уралу.После повратка из изгнанства Семјонов је био главни архитекта у Москви од 1932. до 1934.године
Циркус у Јекатеринбургу: Пре него што је 1980.године подигнута ова импозантна грађевина град је имао циркус од дрвета. Када је 1976.године првобитна зграда изгорела, почела је изградња ове савремене грађевине. У време изградње била је то једна од најбољих циркуских зграда у СССР-у, посебно прилагођена за сложене циркуске наступе.
Зграда Свердловског градског савета: Ово је једна од главних архитектонских знаменитости у Јекатеринбургу. Пре Октобарске револуције 1917. године овде се налазио „Гостини двор”, тржница у царској Русији. Касније су у старој згради (која више не постоји) била смештена локална одељења регионалног музеја.
Све се променило 30-их година, када је постепено почело реновирање старе зграде, па је она добила сасвим нов изглед. Период трансформације трајао је све до 1954. године, када је зграда добила шиљак на врху украшен петокраком звездом са осветљењем. Управо овај шиљак висок 61 метар учинио је Свердловски градски савет доминантним архитектонским оријентиром у граду.Данас се у овој згради налазе градска администрација и градска скупштина Јекатеринбурга.
Кућа трговаца Агафурових: Пре Октобарске револуције у Јекатеринбургу су живела три брата породице Агафуров. Њихов отац Хисамедин Агафуров је 70-их година 19. века основао малу трговачку компанију која је продавала воће и дуван. Када је Хисамедин Агафуров умро 1883. године, његови синови су брзо проширили породични бизнис у друге градове Руске Империје. Од скромног трговачког предузећа начинили су велику и угледну трговачку кућу, познату не само у Јекатеринбургу, него и у другим деловима земље. Почели су да тргују златом и сребром, парфемима и опремом за лов, ципелама и другим траженим артиклима.
После Октобарске револуције проширена породица Агафуров је прво пребегла у Јапан, а затим у кинески град Харбин, безбедну луку за многе антибољшевички оријентисане руске емигранте у то доба. Мада је некада успешан бизнис убрзо пропао, наслеђе породице Агафуров до данас остаје значајан део Јекатеринбурга.
Једна од најважнијих грађевина која се везује за ову трговачку породицу је Кућа трговаца, некада власништво Зајнедина Агафурова, једног од тројице браће.
Савремени Јекатеринбург је један од најкрупнијих пословних центара Русије. По економској развијености испред њега су само Москва и Санкт Петербург. Овај град није само привредна, него и културна престоница региона, са преко 600 културно-историјских споменика и око 30 музеја. Поред тога, Јекатеринбург је чувен по једној од најјачих школа класичне музике у Русији.
Као један од најдинамичнијих регионалних центара Русије, Јекатеринбург све чешће постаје место за одржавање великих међународних манифестација.
Јекатеринбург је град на раскрсници Европе и Азије, град у чијој историји је много европског, и који је део савремене Русије.
Укупна популација Јекатеринбурга износи близу 1 милион и пет стотина хиљада људи: од тога, већина је жена – скоро 60%, док је удео мушке популација нешто око 40%. У основи, већину чине радно способни грађани, нешто мање је пензионера, на трећем месту су деца школског узраста, а четврто место заузимају најмањи и најмлађи становници града – деца млађа од шест година.
Код писања чланка, као извори послужили:
http://www.ekburg.ru
https://rs.rbth.com/travel/90341-najlepse-zdanja-jekaterinburga
https://www.tripadvisor.rs/Tourism-g298540-Yekaterinburg_Sverdlovsk_Oblast_Urals_District-Vacations.html
https://rs.sputniknews.com/media-worldcup-2018/201803201115037103-Jekaterinburg-svetsko-prvenstvo-fudbal-2018-Rusija/
https://zizuhotel.ru/bs/gelendzhik/krasivye-mesta-ekb-krasivye-mesta-ekaterinburga-uralmash-dve-legendy-v-odnom/
Прочитајте ЈОШ:
Путин: Повећани ризици након повлачења САД из Споразума о ликвидацији ракета
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
