• Изабрано
• Поглед

Једноставно — без Трећег одељења нема ни једноставног Трећег пута

15 сати ‎ ИН4С

Александар Ђурђев

Почетак августа је више од сувог календара. Он нас подсећа — речју и савешћу — на кључне моменте у историји народа, државе и цивилизације. На време када је држава имала облик, поредак и дубоко усађену вертикалу вредности. Ови датуми опомињу да се зло лако враћа када се добро заборави, и да се државност брани не само пушком, већ и дисциплином духа, организацијом институција и доследношћу у служби.
Један од тих примера је управо Треће одељење Канцеларије Његовог Императорског Величанства, створено 1826. године после декабристичког устанка, као орган дубоке државне свести и механизам предиктивне, превентивне заштите државе. На челу му је био гроф Александар Христофорович Бенкендорф — не само официр, већ фигура архетипског браниоца суверенитета, хладног рационалисте, али и човека дубоке вере у поредак и дужност.
Он је знао да је држава знање. Да је моћ — у тишини. И да сабља без сенке постаје претња само себи. Његова служба није галамила, није дизала хајке — она је видела у мраку.
Треће одељење није било репресивна фантазма — то је био неумољив подсећај на стварност, тиха гаранција поретка у времену немира. Његов циљ није био да „казни“, већ да „зна“. Да зна ко чита шта, ко с ким руча, ко шапуће опасне мисли, ко потајно замењује народ револуцијом, поредак хаосом, а државу фантазијом.
Треће одељење није било механизам страха већ механизам памћења. Док су други градили утопије, они су чували архиве. Док су песници певали о „новом свету“, они су гледали ко спрема динамит. Треће одељење је штитило структуру. А без структуре — нема слободе. Без поретка — нема правде. Без надзора — нема ни слободне мисли, већ само субверзија и анархија.

Данас, у 21. веку, када се нама намеће прича о „Трећем путу“, морамо бити искрени: не постоји Трећи пут без дубоке државне инфраструктуре. Без онога што је некада било Треће одељење — не реплика у институционалном смислу, већ у моралној и политичкој функцији.
Јер савремене претње нису мање од некадашњих. Престали су да носе ножеве и динамит — сада носе дискурс, универзитетске титуле, медијску доминацију и лажну културну надмоћ. Али намера је иста: изнутра подривање, споља поткопавање.
Зато је Трећи пут могућ само уз обнову институционалне и моралне вертикале. Без структуре дубоког знања, дубоког надзора и дубоког поштовања према држави и њеном бићу — ми смо само статистичка грешка на туђој табли геополитике.

Једноставност није супротност интелигенцији. Напротив — она је њен врхунац. Једноставан човек није наиван: он је лојалан. Он служи Богу, држави, породици — не зато што не уме да мисли другачије, већ зато што зна шта је вредно.
Једноставан поредак, једноставна структура и једноставна мисија — то је оно што је сачувало Свету Русију и Свету Србију. Док су били једноставни — били су јаки. Када су почели да „филозофирају“, губили су Цара, Бога и слободу. Зато нека се чује јасно: У вери — без јереси и самовоље, У држави — без компромиса са непријатељем,
У породици — без изопачења, У политици — без лукавих маскирања. Једноставан човек није слаб. Он је најјачи. А ту где су они — анђели стоје на стражи.
И зато је данас наш задатак јасан: Поново изградити Треће одељење — не у облику репресије, већ у облику савести. Не као страх, већ као дубоку и стабилну сенку поретка. Без тога, неће бити ни Трећег пута. Тек тада ће Србија поново знати где се налазе њени анђели.