Jedan narod – jedan sabor: Erdoganizovanje ili homogenizovanje Srbije

Piše: Mišo Vujović

Dosta je bilo tuđih i naših međa. Narodu okruženom spoljnim neprijateljima i jakom petom kolonom jedinstvo je jedino oružje, što je dokazano u svi vanrednim situacijama do danas. Protivnici tog jedinstva jedinstveni su u stavu da Srbiju treba svesti na granice iz vremena Berlinskog kongresa. Ono što nisu uspeli Nemci i Englezi pošlo je za rukom srpskim komunistima, na čijoj platformi je teritorijalno i ideološki razgrađen srpski nacionalni korpus.

Imamo iluziju da smo se oslobodili komunizma ali ne i ideološke matrice i predrasuda duboko ukorenjenih u svesti ogromnog dela građana.

Mantra o velikosrpskom hegemonu stvorena u odajama Kominterne plasirana kao odgovor na jačanje jedne jake hrišćanske države na Balkanu.

Uz falsifikovanje kompletne istorije Srba i Južnih Slovena, u Beču i Berlinu, su nastali planovi za potpuno uništenje Srbije uz kasniju podršku Londona, danas Brisela – Vašinktona.

SAD su sve do devedesetih godina prošlog veka odolevale sebofobnoj propagandi zapada, pre svega Nemačke i Velike Britanije.

I danas kao 1914. ili 1916. ,1941. ili 1944. kao i 1999.godine planovi se nisu promenili ali okolnosti i te kako jesu usled pokušaja zapadne osovine da ratom u Ukrajini destabilizuje i baci na kolena Rusiju, kao što je to skraja sedamdesetih učinjeno avganistanskom zamkom koja će se pokazati kobnom za Sovjetski Savez.

Na sreću slobodoumnog sveta Rusija kao kičma velikog SSSR-a sudeći po načinu vođenja rata u Ukrajini i te kako je izvukla pouke iz pakla Avganistana u kome su američke tajne službe obučavale i formirale militantne i samoubilačke formacije Talibana. Glavni koordinator između tajnih službi Amerike i militanata na terenu bio je oficir CIE Osama bin Laden, spektakularno likvidiran, ali do danas niko nije video njegovo beživotno telo, navodno bačeno u dubine okeana.

Kako se odnos snaga u svetu menja, tako se javlja potreba kod mnogih malih zemalja da povrate deo suvereniteta a pre svega da skinu kulturološku hipoteku i projektovanu istorijsku matricu u kojoj im se nameće odgovornost i krivica za navodna zlodela. Uz stigmu za počinjene zločine paralelno se odvija žestoka kampanja protiv bilo kakvog pokušaja pružanja otpora satanizaciji već se bespogovorno prihvataju dekadentne vrednosti čiji je cilj razgradnja i uništenje tradicionalnih hrišćanskih vrednosti.

Ovih dana svedoci smo napada na Svesrpski sabor Srbije i Srpske, a zašto ne u srpskog bića Crne Gore, čija brojnost je neuporedivo veća od antisrpskog dela građana nekada najsrpskije države.

Nakon Drugog svetskog rata svaki skup sa više od tri šajkače smatran je za velikosrpski uključujući i Sabor trubača u Guču, za koji je pesnik Branko V. Radičević morao da pred nadležnim drugovima obrazlaže i garantuje da šatori sa trubačima, pivom, svadbarskim kupusom i pečenjem neće postati regrutni centar za rušenje bratstva i jedinstva.

Najnovije saborovanje ili svesrpski skup, u drugosrbijanskim medijima okarakterisan je kao velika Srbija, tamni vilajet, Erdoganizacija Srbije.

Otklon prema sopstvenom narodu u našem slučaju kod pojedinih grupa prerastao je u veoma isplativu srbofobiju, što je posledica tranzicionog egzila iz kolonijalne svesti u neokolonijalni globalizam.

Kritičnost prema sopstvenoj kulturi je veoma kompleksna a posledice su trajne i nesagledive. Srpsko društvo se teško oporavlja od duha samoporicanja ukorenjenog još u vreme totalitarnog sistema u kome jedino Srbi nisu imali pravo na javni manifest nacionalnih osećanja i na istinu o Jasenovcu i ostalim stratištima u kojima su masovno ubijani.

Globalizacija poput komunizma na vlast dovodi skorojeviće čija inferiornost se pretvara u bespogovoenu servilnost bez ijednog segmenta dostojanstva ili suvereniteta.

Nakon pola veka komunističke dominacije krajem osamdesetih godina prošlog veka došlo je do neartikulisanog oslobođenja nacionalne energije na svim stranama što je iskorišćeno za krvavo razbijanje jedne ekonomski moćne i uređene zemlje, koja je godinama negovala mantru slaba Srbija jaka Jugoslavija.

Nažalost i bez Jugoslavije još nisu splasnule težnje mnogih o slaboj i nejedinstvenoj Srbiji u čemu prednjače upravo eksponenti neokolonijalnih struktura u samoj Srbiji.

Ako je na srpskim kostima nastalo i dugo opstalo jugoslovensko bratstvo i jedinstvo zašto ne bi na toj istoj matrici trajno u slozi opstalo jedinstvo celog srpskog naroda ma gde bio!

Jugoslavija je bila okružena brigama, Srbija nevoljama. Narod kaže bez nevolje nema bogomolje, saberimo se u dobru da nam zlo ne sabija redove!