ИН4С

ИН4С портал

Јапанци се наоружавају

japanci - naoruzanje

Влада у Токију усвојила нову безбедносну стратегију. Удаљавање од пацифистичког устава, критика Пекинга, брига у азијском региону.

Тихи сукоб Кине и Јапана око пет ненасељених, нафтом и гасом богатих острва у Источном кинеском мору заоштрен је усвајањем нове националне безбедносне стратегије у Токију. Пекинг је план Токија да у наредних пет година повећа за пет одсто издвајања за одбрану, доживео као претњу:

Позиција Кине према другим земљама и војни покрети, уз недостатак транспарентности у вези са својим војном и безбедносном политиком, брину Јапан и међународну заједницу и захтевају строго праћење – наводи се у јапанском документу, усвојеном неколико недеља пошто је Кина успоставила ваздушну идентификациону зону изнад спорних острва.

Јапан, према Уставу, нема војску, а одбрамбени „кишобран“ обезбеђују САД, нуклеарним носачем авиона и са 50.000 тамо стационираних америчких војника. Али, иако нема „класичну“ војску, Снаге за самоодбрану Јапана, формиране средином педесетих година прошлог века као противтежа евентуалној совјетској инвазији, ипак располажу модерним одбрамбеним капацитетима.

Јапан се, тако, према стокхолмском Међународном институту за мировна истраживања рангира по издвајањима за војску као пети у свету. Но, док је Токио током последње деценије уводио резове у војном буџету, Пекинг га је повећавао, толико да је избио на друго место, одмах иза САД.

Доласком национално оријентисаног Шинзоа Абеа на место премијера прошлог децембра, Токио је наговестио промене које се сада реализују новом безбедносном стратегијом јачања јапанске војне моћи, као и веће међународне улоге Јапана.

Кина је већ критиковала јапанске планове, док аналитичари примећују да би нова стратегија могла да удаљи Токио од његовог пацифистичког устава.

ВЕЛИКИ ПЛАНОВИ

Планира се набавка беспилотних летелица за надзор, антиракетних разарача, подморница и друге опреме у Источном кинеском мору, где Токио и Пекинг имају територијални спор над групом ненасељених острва. Потребна средства – 247 милијарди долара.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *