• Насловна
• Политика
• Топ 0

Јановић и Лаковић у походу на ИН4С: Зашто посланици ПЕС-а ломе зубе!?

1 min read

4 дана ‎ ИН4С

Јановић, Лаковић, ИН4С

„Чуди ме да нису пренијели да сам у 51. минуту обуо копачке Крамарића и забо за 2:0 — то би можда била боља фикција од ове њихове. Али како објаснити новинарима и уредницима ова два опскурна портала да је нормално навијати за Црну Гору, ма с ким год она играла и како год се национално осјећали. То је ствар кућног васпитања! И наравно, скандирања мржње осуђујем без изузетка — то нема везе са спортом. Међу 20.000 људи ће се увијек наћи стотинак хулигана које треба оштро казнити!“

Овим саркастичним обраћањем, посланик ПЕС-а Тони Јановић отворио је фронт против медија који су га, заједно са братом, бранили у јавности. Прије њега, исту етикету „опскурни портал“ користио је његов страначки колега Миодраг Лаковић, познатији као Миша Сицилијанац. Заједничко им није само ријеч којом би жељели да понизе, већ и чињеница да су обојица дио власти: један предсједава Одбором за безбједност, а други је посланик владајуће странке и рођени брат директора АНБ.

О опскурности ћемо и опскурност ћемо

И у оба случаја – мета је ИН4С. Овај образац није случајан. Он се савршено уклапа у наратив који је двије деценије грађен у ери бившег режима, када су се критички медији систематски жигосали као „опскурни“, „екстремни“, или „непријатељски“. Тај рјечник није производ нових посланика, већ наслијеђена матрица у којој се свако ко не пристаје на контролисану верзију стварности мора дискредитовати. Дакле, „опскурни“ је ријеч којом су се годинама служили режимски медији у власништву ДПС-а а данас, исту реторику настављају посланици ПЕС-а.

Но, ИН4С у својој осамнаестој години остаје на ногама, вјеран мисији: да српски народ у Црној Гори има једнака права као и сви остали, и да јавност буде обавијештена о ономе што „мејнстрим“ медији прећуткују, па и да брани право Јановићима да навијају заједно са својим сународницима.

Када је ПЕС дошао на власт, портал није журио да их критикује. Напротив, поздравили смо промјене, дајући прилику младима да докажу да нису само „нова лица“ старих навика. Чак и када смо указивали на грешке, чинили смо то не из антагонизма, већ из наде да ће власт ићи ка правди, транспарентности и једнакости. Али одговор који смо добили није аргумент већ – етикета. Лаковић је, након критике двоструких аршина, ИН4С назвао „опскурним“. Недуго затим, и Јановић је, без икакве потребе, поновио исту матрицу. То није само лична импулсивност него и сигнал да је млади политички кадар усвојио методологију старог режима: ућуткивање и дискредитацију умјесто отвореног дијалога.

А шта је заправо изазвало иритираност младог посланика? Док су браћу Јановиће на друштвеним мрежама нападали због избора трибине, ИН4С је био међу ријеткима који су јавно заступали став да је природно да као Хрвати буду међу својима. И тај став и данас бранимо – свако има право да навија са својима. Али то право не даје за право да истовремено вријеђаш медије који те у томе нису оспоравали.

Посебно је симптоматично да се Јановић није одмах огласио осуђујући скандирања мржње, што би био минимум одговорног понашања за човјека на државној функцији. Његова реакција дошла је тек пошто је јавност сазнала да је био на утакмици, затим да је био на трибини са навијачима Хрватске са које су долазили спорни повици, а тек након што је наш портал, објективно и оправдано, обрадио вијест бранећи његово право да навија али критикујући одсуство осуде – тек тада се сјетио да осуди говор мржње. Умјесто јасног става, добили смо покушај правдања кроз истицање свог „кућног васпитања“ и паралелно вријеђање портала који је једини стао у његову одбрану. Чему онда правдање? Чему позивање на „кућно васпитање“? Васпитање, и код Срба и код Хрвата, значи и да не пљујеш у руку која ти је помогла. Јановић је, нажалост, показао супротно – да му захвалност није јача страна. А незахвалност је, увијек и свуда, знак неваспитања. Ово није лични напад већ констатација јасне узрочности: ко жели да буде схваћен као ново лице, мора да поступа другачије од старих.

Подсјетимо, ИН4С није улазио у објашњења зашто су Јановићи били на трибинама са екстремним хрватским навијачима. Разлог који је понуђен – „безбједносне процјене“ – оставили смо по страни, иако је јасно да би у свакој другој држави такав изговор изазвао лавину питања, па и смијеха. Ипак, и тај луксуз смо им дали, очекујући минимум – правовремену, јасну осуду говора мржње.

На нашем порталу поломили су зубе и већи и искуснији од нових посланика. Ово није питање једног текста већ принципа: слобода медија и право на критичко мишљење нису уступци него темељ демократије. Ко настави да форсира наративе старог режима, мора бити свјестан да понавља исте грешке због којих је тај режим изгубио подршку. ИН4С нема много да изгуби, али има много да брани. И то брани од првог дана: право на истину, право на различито мишљење, право српског народа у Црној Гори да се осјећа равноправно. Ко крене у рат са тим принципима, мора знати – тај рат се не може добити.

Зато би млађани Јановић добро учинио да се, прије него што се занесе у „опскурне“ ратове, посавјетује са старијим братом. Јер његов колега, под истрагом и без кредибилитета, није најбољи узор за реторичке вјежбе. Ако жели да гради нову политичку културу, мора почети од елементарног – одговорности, досљедности и поштовања слободних медија.

ПРОЧИТАЈТЕ ЈОШ:

Црногорски званичници на хрватској трибини: Природно да Јановићи навијају за Хрвате, али не одсуство осуде говора мржње

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: