Јакшић: Црна Гора је најтужнија српска прича

Матица исељеника Срба у региону је институција која постоји непрекидно од 1949. године и у функцији је повезивања српског народа који живи ван матице, казао је за „Слободу“ Миодраг Јакшић.

С обзиром на подјеле бивше Југославије, многи Срби данас живе у новонасталим државама, отуда и појам регион. Законом о исељеницима је одређено, да сви наши сународници институционално буду под окриљем Матице. Ја сам предсједник Матице исељеника од фебруара прошле године. Драго ми је да сам наставио сарадњу, будући да сам осам година био државни секретар и замјеник министра за дијаспору у Влади Србије, у институцији коју су прије мене водиле многе познате личности, међу њима и Брана Црнчевић.

Основа те бриге и сарадње заснива се на културном плану?

Матица је имала своје улоге у одржавању веза са дијаспором, та сарадња је у протеклих 70 година била разнородна. Држава је 60-тих, 70-тих и 80-тих година повјерила Матици бригу о исељеницима, они су тада добијали папире, гдје како, када, и коме да се јаве. Када је Брана Црнчевић био предсједник, 90-тих година, Матица је била својеврсни хуманитарни центар. Помоћ Србима у региону, одвијала се управо преко ове институције. Међутим, данас је то углавном сарадња у области културе, науке, просвете и спорта. Књижевне вечери, предавања, трибине, концерти су само неке активности и својеврсни смо културни центар наших људи који живе ван граница Србије. Наше просторије се налазе у строгом центру Београда, на Теразијама, и желимо да будемо свима вама на корист.

Положај Срба у Црној Гори је веома лош, може се поредити са положајем Срба на Косову и Метохији. На ком плану се остварује та сарадња са Србима из Црне Горе?

Ми смо у контакту са нашим људима из Црне Горе. Сарађујемо са пјесникињом Милицом Бакрач, са Књижевним друштвом ,,Његош” из Никшића, са пјесником Радомиром Уљаревићем, Митрополијом црногорско-приморском, Матицом српском – Друштвом чланова у Црној Гори, Тргом од ћирилице из Херцег Новог, часописом Српски југ, Порталом ИН4С. Отворили смо сарадњу у свим областима. Па и данашња посјета дневном листу ,,Слобода” је наставак те сарадње, и веома ми је драго да је почео са радом један прави дневни лист, који се бори за истину и који доприноси бољој информисаности српског народа, не само у Црној Гори. Ми отварамо сарадњу са свим људима добре воље, прије свега, са онима који се баве културом, науком, просветом. Желимо да се представе у Београду, а ми немамо ближе браће од Срба у Црној Гори.

Како се наши људи организују у иностранству?

Ја сам углавном, у контакту са свима њима и трудимо се да сва удружења којима они руководе, на неки начин представимо. Ми смо у суштини мали народ, али имамо бројну дијаспору. Што се тиче књижевности, имамо бројна удружења и велике писце који живе и раде у иностранству. Три добитника НИН-ове награде стварају ван граница Србије. У овом тренутку, многи писци који су добитници значајних награда у држави матици, живе у иностранству. То су људи који пишу и размишљају на српском језику, јер одржавају српски језик и културу. Дакле, ми сарађујемо и са Клубом српских писаца у Паризу, сарађујемо са нашима у Канади, и редом. Имамо преко 5.000 доктора наука у свијету. То су Срби који су веома добро позиционирани на бројним универзитетима и институтима. Готово да нема универзитета у свијету а да нема нашег човјека који је асистент, професор или ректор. Ми смо сада представили Милу Михаиловић из Рима. Она повезује италијанску и српску културу. Представили смо Гордану Печаковић, која је декан факултета на Флориди, представили смо књижевницу Кристину Боројевић из Будимпеште. У књизи ,,Моја Пешта”, она пише колико је тај град у добром дијелу и српски град, представили смо Љубицу Рајкић из Румуније и многе друге. Од 1996. године додјељујемо Награду ,,Растко Петровић” из три области. Дакле, многи људи гравитирају према Матици. Желимо да их представимо у пуном стваралачком дјеловању, када су нове књиге у питању. Имамо изузетну сарадњу са Републиком Српском, наравно, ту је сарадња и са Србима из Хрватске.

Ви сте први из државног врха Србије који је послије 5. октобра говорио о лошем положају Срба у Црној Гори, шта о том положају мислите данас?

Ја сам тада рекао оно што се зна и што је непобитна чињеница, тада сам био државни секретар у Министарству вера и дијаспоре. Говорио сам да је положај Срба у Црној Гори веома лош и да је то најтужнија српска прича, да се један народ подијелио у Црној Гори. Већински, у Црној Гори говори се српски језик, а у јавном сектору и државним службама занемарљив је број Срба. То су чињенице које су јасне. Од стране власти у Црној Гори стављен сам на стуб срама, забрањен ми је улазак у Црну Гору, чак је и црногорски дневник почињао саопштењем ДПС-а, који је био говов лажи прогона и неистина. Тада сам говорио о чињеницама о којима се није смјело говорити. Жао ми је што је тако, ја сам говорио самоистину и ништа више.

Једно питање за Миодрага Јакшића писца, шта се налази у Вашој радионици, на чему тренутно радите?

Ипак, и пишем. Имао сам среће да ми је у Америци објављена књига изабраних пјесама на енглеском језику. Добио сам важну награду, која носи назив ,,Светска литература”. У Истамбулу ми је објављена књига на турском језику, и то је плод неког дугогоришњег рада, који људи широм свијета цијене. Прошле године сам објавио нову збирку поезије. Промоције још увијек трају.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: