Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kakva je sila koja me prati, nego po tome koliku SVETINJU branim

11 thoughts on “Ja ne odlučujem da li ću ići u bitku po tome kakva je sila koja me prati, nego po tome koliku SVETINJU branim”

1. Da još jednom potsetimo na dokumenat u vezi Kosovskog boja, da je beogradska “Politika” od 25. jula 1965. godine objavila zaglavlje osmanskog fermana i članak Dr. Branka Peruničića pod naslovom „Zaboravljeni dokumenat o Kosovskom boju“, gde između ostalog, stoji:

   „U periodu sveopšteg buđenja narodne svesti, počev od Kočine krajine, pa dalje kroz ceo devetnaesti vek, interesovanje Srba za boj na Kosovu bilo je naročito živo. Shodno tome, naš predstavnik kod turske vlade u Carigradu, Konstantin Nikolajević, potrudio se 1855. godine da pronađe: šta turski pisani izvori kazuju o ovom događaju. I, nije uzalud tragao. Već krajem iste godine on je u rukama imao prepis originalnog fermana (zapovesti), koji je Bajazit pisao na Kosovu polju, neposredno posle pogibije njegovog oca Murata. Fermanom ovim javlja novi car velikom kadiji u Brusi, Sulejman-beju, o ishodu bitke između Srba i Turaka, pa zatim nastavlja: ‘Baš kada smo najveću radost i zadovoljstvo uživali… onda je iznenada Miloš Kopilić… otrovan handžar, koji mu je u rukama skriven bio, neustrašivo na dično telo presvetloga cara upravio’. U istom fermanu Bajazit nadalje saopštava pomenutom kadiji, da u sanduku šalje telo Muratovo i nalaže mu, da ga on lično tajno sahrani u Brusi, ‘kako neprijatelji ne bi bili u stanju štogod primeniti’. Ferman o kome je reč, preveden je u Carigradu na naš jezik i zajedno sa njegovom kopijom na turskom jeziku uputio je Nikolajević – Aleksi Simiću, ministru inostranih dela kneževine Srbije u Beogradu. Oba ova dokumenta, zatim, Simić je dostavio Stefanu Stefanoviću, predsedniku Državnog saveta, s molbom da se ovaj ‘važan akt’ preda na čuvanje u Arhivu Saveta. A posle toga, ovaj značajan istorijski izvor pao je u zaborav. I, tek nedavno, kada sam u Državnom arhivu Socijalističke Republike Srbije istraživao podatke za istoriju Beograda, neočekivano pronažđoh kopiju i prevod navedenog fermana, među arhivskim materijalom iz prošlog veka…“ (Vidi: Dr. Branko Peruničić, Zaboravljeni dokumenat o Kosovskom boju, Politika, Beograd, 25. jul 1965).

   2

   Odgovori

2. Na Kosovo PONOVO ne možemo ići, jer Crnogorci nisu išli u Boj na Kosovu, već 4 godine ranije, u Boju na Saurskom Polju, kod Berata u Albaniji, kada nam protiv turaka u boju niko od susjeda nije pomogao, i kada hrabri Balša II pade kao heroj, i evo uskoro mu se diže spomenik u Podgorici, napokon. No ni to nije razlog što Crnogorci nisu učestvovali u Kosovskom boju već to što smo već bili u ratu protiv Venecije koju smo tada pobijedili i povratili nekoliko primorskih gradova. Nismo učestvovali u boju ali smo tada postali veliki izbjeglički centar, jer su tada sa kosova došle velike kolone izbjeglica koje su naselile tadašnju Zetu. Bili smo majka a ne maćeha, a vi se danas ne ponašate kao djeca prema svojoj majci Crnoj Gori, vi možda imate drugu majku, Srbiju. I to ćemo prihvatiti, nije problem, da nam Gojko ne bi bio tužan, da bi moga da smrša, ali vam nećemo dozvoliti da crkve koje su građene prije 1918, kada je Srbija pripojila hiljadugodišnju državu Crnu Goru, da bude njen okrug, te tadašnje crkve su građene u
   slavu CRNOGORSKE PRAVOSLAVNE CRKVE i tako će biti i sada, vraćene će biti njoj, a srpskoj pravoslavnoj crkvi ostaje dosta, i njih vam niko neće oduzeti. Niko vam ne oduzima Hram u Podgorici, za koji su SVI Crnogorci odvajali od usta, ali vam nećemo dati onu crkvu svetog Đorđa u Podgorici gdje je kršten Stefan Nemanja kao katolik, nećemo vam dati Cetinjski Manastir gdje su stolovali DRŽAVNICI I SVETE VLADIKE, a ne kao danas, nećemo vam dati ono što su gradile generacije naših predaka DUKLJANA, ZEĆANA I CRNOGORACA. Srbi su naša braća i želimo im sve najbolje, ali im ne tražimo Pećku Patrijaršiju, koju smo mi oslobodili od turaka, ne tražimo im manastir Žiču, jercto je njihovo, ali ne damo naše i to će tako biti. Nema druge. Pa da su vam litije odavde do Prizrena. A i Gojko da bi moga da sičija ovuda. Budite mi zdravo i lijepo pozdravljeni braćo Srbi.

   2

   8

   Odgovori

3. Crna Gora ce biti srpska onoliko koliko ima srba u njoj. To ce se vidjeti na popisu sledece godine. Preduslov za slobodno izjasnjavanje sta je ko po nacionalnosti je da autoritarni rezim ode u proslost.Komunizam je ucinio svoje, neki ljudi nisu jos saznali da su im preci bili srbi( ne citaju istoriju, ne udubljuju se u to). Zato je jako bitno , a to ovaj portal i radi, iznositi stalno primjere i dokaze iz istorije ko su nam bili preci. Srpsko pitanje u Crnoj Gori je cisto demokratsko pitanje. Srbi su vecinski narod u Crnoj Gori.

   6

   Odgovori

4. Crna Gora i Srbi koji žive u njoj su vekovima opstajali na kolektivnom mitu Kosovskog boja , neprevazidjenom herojstvu Miloša Obilića i veličini izbora izmedju duhovnog i svetovnog Kneza Lazara !
   Ovo su tri odrednice koje su genetički imanentne Srbima u Crnoj Gori , kao u ni u jednom geografskom prostoru koji naseljavaju Srbi !
   VIDOVDAN JESTE IME SVAKOG SRBINA , ALI JE I JEDINSTVENO PREZIME SVAKOG SRBINA IZ CRNE GORE !

   8

   1

   Odgovori

5. Prvo da se resimo diktatora Crne Gore, pa da oslobodimo Kosovo, onda pripojimo Republiku Srpsku i onda napravimo prvi, pravi, srpski ustav !.
   Zakon za sve Srbe isti !.
   A manjine ako hoce sa nama ziveti mogu ako nece nek se sele gde im je bolje !.
   Koji Srbin ne zeli biti Srbin nek ide tamo gde i sta zeli biti !.
   Tako su stvorene velike evropske drzave !.

   10

   1

   Odgovori

   1. Hahaha svi ste stali pod jednu šljivu i tako će to ostati. Širićete se samo u snovima. Mada i tamo imate nato kao noćnu moru..

      6

      Odgovori

6. Borba za KiM i spas KiM-a je naš spas, naš jedini put u budućnost i jedini način da spasemo i zabludelu braću koja su nam jedini prava prepreka na tom putu

   18

   Odgovori

7. Dok se ponovo neokupimo na Kosovu Polju i ne ispunimo „Kosovski zavjet“..patiti ce mo i biti proganjani jer smo se sami sebe odrekli ..svoje vjere predaka naroda i državnosti….Ovo se odnosi pre svega na duhovnu borbu….koju ste VI u Crnoj Gori otpočeli…..

   34

   1

   Odgovori

   1. Anonimni: Tacno. U CG je Srpstvo inajžešce napanuto i Kosovski mit najviše ponižen i tu je morao početi duhovni preporod i borba za spas. Zatim ce to biti na Kosovu i tek nakon budjenje naroda u kolijevkama Srpstva Srbija dolazi na red. Bog je tako uredio a narod prati Bozju volju iako jse u poslednjim decenijama bio otudjio od Boga.

      29

      1

      Odgovori

8. Ima li litija?

   19

   2

   Odgovori

   1. Danas inače narod ide u Crkvu – na Vidovdan !

      8

      1

      Odgovori