Ја НА ТО нећу одговорити!
1 min read
Пише: Мр Слободан М. Чуровић Апис*
Радост и море обећања, збрзити улазак у ЕУ и пошто-пото у НАТО. Шта кажеш на то, бато? Када дођу Амери, ајде чик се замјери. Има да нас муштрају, да вршљају, да нас убразде. Имаћемо газде.Колике ли еуфорије ће бити када дођу. Цвијеће, теписи, по потреби црвени („Црвено обуци“) у складу са некадашњом омиљеном бојом. Насилно обрлаћени народ једва чека, сав устрептао да уђе у – анатемате на то. А кажу да се са нама поносе, реперски онако, да нас мртве (са туђих ратишта доносе), јер такве барем гласине проносе. Али када смо гарант сигурности и невиђена сила на Балкану и Бог нама има да опрости. Мора.Јер такви су закључци са задњег пленума. И они боље знају него Бог.
А што овај народ може да претрпи, нико не може на кугли земаљској. А да воли да трпи, воли. Услача нам се то, а навика зајача, некако смо сигурнији у себе, када други нама влачи. Лакше је брате. То ударне песнице и зглобови система, неовисни новоаналитичари и натисти, још мало паписти. То муње небеске са 100 еврова пенсије (да вам је ко не отме). То студенти, пришли уз мензу, то европљани, евристи, критичка свијест да паднеш у несвијест. “То ми ради.“
И док честите родитељке протестују, мету се од зоре до зоре, због правде, због отимачине, синови се у кафићима зоре, а кћери спавају до подне. Море. Потајни лидери траже своје опозиције, у пријеласцима и ротирањима, да би ђеловали, подједнако. Интелектуалност се завалила и гужва испразне мисли. Редовно нам долази елита из окружења, да нас провесели и спаси.
Али шта се ми питамо? Други се питају са нама док им рапортирамо на доручковима, ручковима. Подносимо редовити извјештај свакојаким емисарима, бјелосвјетским доларницима (а чуди ме да код нас има шпијунара), сипачима памети и редарима, по потреби хигијеничарима свијета, што тако кад им дође мало проспу уранијума (као не било рока некада цукра кад се одавно не видимо, а оно ужељели се, па братске руке раширили. Ко да говоримо: “Гдје сте, тараманију Вам вашу? Што вас нема? Да Вам се није шта десило? Наусјеченије.”
Ти незвани гости баш се одомаћили, засјели у прочеље, па патролирају нашим испраним главама и ћосају се сладострасно, доносећи нам похвале и извјештаје како напредујемо. Машала! А од сваке те похвале пуца нам по рбату. Ако тако није, рак ме разнио, а бранили ме постмодернисти. Ако не будемо добри домаћини, ако будемо неваљали, има одмах да запуца по ребрима.
Моћ је у манипулацији нарученим анкетама? За кога си ти, Бато? И када вас неко запита после свих избора и претумбавања, свакојаких кампања (е то ваља) за кога си и шта ово би, знадните, за кога су, само се осјећајима мало играју, а добро их запало, да одглуме домаћи задатак. А кад треба да се прецизира нешто, ту су дежурни домишљани, подмазани анкетари (којима је ко мајци у срце), они знају да објасне тако лако и лепршаво, а све у складу са мњењем, јер дамари непрестано раде, понегдје и раду?
И тако ево све ове године, некако с прољећа, то се већ предосјећа. Важно ја да је било транспарентно, само сретно („то, само то, то срце жели”) кроз концепте (по нашкоме новорјеку концепате, да једни уживају а други да плате, а мало и да пате, док схвате (е, мој брате). Припадати неприродно другоме значи изгубити себе, самог себе заборавити и пасти у будући пакао који се спрема, на чијем ће врху бити Луцифер.
Kapetan Bebo : A da mi, da mi zloćestim Srbima natovarimo na nejaka pleća jedan ” državni “, da im smjestimo jedan neuspjeli državni udar? A, šta kažete?
Svi ( oduševljeno ) : To, Bebo, majstore!
Budući, Fijip ( i on oduševljen ) : Bjavo! Bjavo! … To je sve što imam da kažem! Bjavooo!
Kapetan Bebo : Ja bih još da taj ” državni ” dosolimo sa dvatri Rusa! Da i njih kurtališemo o jednom trošku! A?
Svi ( još više oduševljeni ): Aha!
Budući, Fijip ( i on još više oduševljen ) : I Juse! … I Juse! Kad je bal, nek’ je maskenbal! … Bebo, majstoje!
( iz tajne anarhističke biblioteke )
… Fijip, inkognito presjednik, prije nego postane kralj : E, pa, pjijatelji moji, kjajnje je vjijeme da utvjdimo plan zavjeje protiv ogavnih Sjba. Neka se javi … Nek svaki kaže šta ne misli. Ja ću pjvi da iznesem šta ne mislim, to jest ako dozvoljavate!
Kapetan Bebo : Govorite budući kralju!
Budući kralj Fijip : Eto, pjijatelji, ja pjosto ne mislim, a mislim da otjujemo srpski narod u cjelini i načisto! Da im svima nadjobimo nato u jelo, pa kada ga nevoljno pojedu svi će pasti mjtvi, a onda ćemo mi hiljadu godina da bez pjoblema vladamo Cjnom Gojom, pajdon, Montenegjom!
Kapetan Bebo : Mislite da im silom nadrobimo, bez referenduma, goli nato da im nadrobimo u jelo, pa da svi Srbi u mukama krepanju?
Svi : Moramo li baš sve do jednog Srbina?
Budući kralj Fijip : A, jeli? Ne dopada vam se? Dobro, onda da Sjbima nadrobimo refejendum!
Svi : Ne! Ne, samo referendum, ne!
… ( iz tajne anarhističke biblioteke )
Није Бог високо, него смо ми ниско, јер смо га напустили, јер смо саможивици, кукавице, полтрони и нерадници. Такви ни Богу , ни никоме не требају.
Cim NAS , strazarno sprovedu u NATO, krece akcija otimanja imovine Mitropoliji i dovodjenje RASPOPA Mirasa na celo Mitropilije,
Nazalost vjerovali ili Ne tako ce biti. BOG VISOKO, RUSIJA DALEKO.
Kada je Bog visoko a Rusija daleko, onda si sam!
A čovjek … Čovjek je najjači kada je sam!!!