Резултати истрага и кривичног гоњења у случајевима корупције на високом нивоу се настављају побољшавати, али мали број правоснажних осуђујућих пресуда и недостатак ефикасних и одвраћајућих казни доприносе перцепцији некажњивости, наводи се у Извјештају о владавини права за 2025. за Црну Гору, који је објавила Европска комисија (ЕК).
Перцепција међу стручњацима, грађанима и пословним руководиоцима је да је ниво корупције у јавном сектору остао висок.
“У Индексу перцепције корупције Транспаренси интернешенела за 2024. годину, Црна Гора има 46/100 оцјену и рангирана је на 65. месту у свијету. Ова перцепција је остала релативно стабилна током протеклих пет година. Специјални Еуробарометар о корупцији из 2025. године показује да 88% испитаника сматра да је корупција широко распрострањена у њиховој земљи (просјек ЕУ 69%) и да се 24% испитаника осјећа лично погођеним корупцијом у свакодневном животу (просјек ЕУ 30%). Што се тиче предузећа, 79% компанија сматра да је корупција широко распрострањена (просјек ЕУ 63%), а 47% сматра да је корупција проблем у пословању (просјек ЕУ 35%). Штавише, 21% испитаника сматра да постоји довољно успјешних кривичних гоњења да би се људи одвратили од коруптивних пракси (просјек ЕУ 36%), док 32% компанија вјерује да су људи и предузећа ухваћени у подмићивању високог званичника на одговарајући начин кажњени (просјек ЕУ 33%)”, наводи се у извјештају.
Јавна комуникација и транспарентност Судског и Тужилачког сајвета се побољшавају, али, како је оцијењено, још увијек постоји простор за побољшање како би се обезбиједила потпуна транспарентност у објављивању образложених одлука о унапрјеђењима, именовањима и дисциплинским поступцима.
Постигнута су одређена побољшања у погледу ефикасности, док значајни заостаци и даље постоје у управним поступцима. Спровођење стратегије за борбу против корупције за период 2024-2028. и њеног акционог плана за период 2024-2025. је у току, али и даље постоје изазови у вези са праћењем њене примјене.
“Резултати истрага и кривичног гоњења у случајевима корупције на високом нивоу се настављају побољшавати, али мали број правоснажних осуђујућих пресуда и недостатак ефикасних и одвраћајућих казни доприносе перцепцији некажњивости”, истие се у извјештају.
Додаје се да су капацитети људских ресурса у борби против корупције су се благо повећали, али су генерално и даље недовољни. Агенција за спречавање корупције наставила је да обавља своје задатке, упркос извесним поремећајима изазваним истеком мандата њеног руководства, неефикасним управљањем и ограничењима ресурса.
Успостављен је оквир за инклузивне законодавне процесе, али и даље постоје изазови у погледу ефикасности јавних консултација. Дубока институционална и политичка криза настала је због одлуке Скупштине да једнострано прогласи пензионисање судије Уставног суда, што изазива забринутост у вези са поштовањем независности Уставног суда.
У извјештају о стању у владавини права у Црној Гори наводи се да и поред тога што Црна Гора ради на спровођењу Стратегије реформе правосуђа за период 2024-2027. и пратећег акционог плана за период 2024-2025. године, све планиране активности за 2024. годину нијесу у потпуности спроведене.
“Што се тиче активности за 2024. годину, 22,1% је у потпуности спроведено, 58,4% дјелимично, а 19,5% није спроведено”, наводи се у извјештају.
Такође, констатује се да је спровођење претходно измијењеног правног оквира дало је неке почетне позитивне резултате, док састав Судског и Тужилачког савјета тек треба да се додатно побољша.
“Надаље, Закон о Специјалном државном тужилаштву (СДТ) и даље има недостатака, јер кључне препоруке Венецијанске комисије у вези са повећаном одговорношћу, јаснијим оперативним оквирима, јачом заштитом личних података и стратегијом за смањење значајног заостатка у случајевима још увек нијесу спроведене”, додаје се у извјештају.
Недостатак посебног закона о радним правима судија и даље представља изазов.
“Тренутно постоје два супротстављена закона, а још није усвојен посебан закон о правима у вези са радом, укључујући критеријуме за пензионисање, за све судије и тужиоце, укључујући и судије Уставног суда, како је препоручила Венецијанска комисија”, наводи се измђу осталог у прегледу стања у владавини права у Црној Гори.
Подсјећа се да је нови предсједник Врховног суда именован једногласно, док попуњавање судских и тужилачких позиција тек треба да се обезбиједи.
Наводи се и да кашњења у именовању чланова у Савјета Агенције за аудио-визуелне медијске услуге и Радио Телевизије Црне Горе ометају спровођење медијског законодавног оквира.
“Током извјештајног периода, Скупштина два пута није успјела да именује нове чланове Савјета Агенције за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ) и одложила је покретање поступка именовања за Савјета Радио-телевизије Црне Горе (РТЦГ). Потпуна имплементација законодавних побољшања уведених новим законима, укључујући и транспарентна и на заслугама заснована именовања, тек треба да се постигну како би се осигурало правилно функционисање и пуна независност АМУ и РТЦГ”, наводи се у извјештају ЕК о владавини права у Црној Гори.
Истиче се да су правила о транспарентности информација о власништву над медијима су побољшана, али само у вези са пружаоцима медијских услуга .
“Законске одредбе које регулишу транспарентност расподјеле јавних средстава за медије још нијесу у потпуности спроведене. Законски оквир о приступу информацијама тек треба да се измијени, али постоје значајни изазови у обезбјеђивању његове ефикасне примјене. Власти настављају да пружају брзе и ефикасне институционалне и одговоре органа за спровођење закона на нове случајеве насиља над новинарима”, наводи се у извјештају, преноси РТНК.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
