И ови избори, као и сви претходни, остављају на нашим челима још једну сјенку забринутости и запитаности. Много раније него што су објављени резултати локалних избора могли смо претпоставити да ће руководства учесника у изборној утакмици, по навици, исказати задовољство оствареним резултатима и да нико сем Црне Горе неће бити губитник.
Да ли су тога коначно свјесни грађани Црне Горе који су 25. маја изашли на изборе, можемо само нагађати јер њихове реакције одавно не допиру до оних којима редовно дају свој глас. Лице актуелног режима смо поново могли видјети око бирачких мјеста која је од раних јутарњих часова окупирао талог ове државе, оличен у малим и великим криминалцима којима је изборни дан од стране режима одређен као дан за принудни рад и исказивање лојалности…
Простор око бирачких мјеста означен је као територија на којој под заштитом режима убијају и последњу наду да ће коначно у Црној Гори бити одржани слободни и фер избори. Ти мали криминалци који би у свакој правно уређеној држави своје гласачко право остваривали у Спужу су, на несрећу Црне Горе, извођачи и реализатори свих монструозних ДПС изборних крађа.
На другој страни, у опозиционим редовима годинама присуствујемо неподношљивој лакоћи прихватања свих изборних крађа и међусобној борби за превласт у броју одборничких и посланичких мандата, пресипању из шупљег у празно и радовању што смо побиједили себе саме.
Ако је борба за мандате и бине са којих нам се годинама обраћају једни те исти политичари, с једним те истим порукама, најважније питање изборних кампања, онда нам је унапријед морало бити јасно да ће промјене којима сви тежимо доћи много теже, него што им се надамо.
Вјеровао сам, а и данас вјерујем, да Црна Гора не може бити ништа друго сем оно што сам учио у књигама. Вјеровао сам, и данас вјерујем, у ту и такву Црну Гору.
Црну Гору која није љубила ланце, усправну и чојску Црну Гору. Његошевску Црну Гору. Црну Гору Марка Миљанова. Црну Гору из епске пеозије. Нашу Црну Гору. Црну Гору у којој је слобода била преча од живота. Црну Гору од ријечи, непоткупљиву, пркосну и слободарску Црну Гору. Црну Гору у којој људи нијесу продавали вјеру за вечеру, у којој се није понизно служило господару. Црну Гору у коју смо се клели. Црну Гору у којој су се част и образ бранили. Црну Гору која нас је спајала, а не раздвајала.
Гдје се изгубила она Црна Гора којој смо пјевали да јесте малена, али часна и поштена? Да ли смо ми који данас живимо у Црној Гори, потомци оних синова Црне Горе који су изградили мит о Црној Гори? Како нам је успјело да преобразимо ту и такву Црну Гору у државу корупције и криминала, државу у којој се извргава руглу све оно у шта смо се заклињали?
Како смо успјели Црну Гору претворити у државу црних хроника, изневјерених нада, пропуштених шанси, изгубљених година, промашених политика, угашених фабрика обесправљених радника, напуштених села, сиромашних трпеза, државу пљачкашке приватизације, тајкунске организације, приватну државу неколико породица.
Протекторат државу чија марионетска власт, умјесто свом народу, служи страним интересима. Државу у којој нико не зна шта носи дан, а шта ноћ. Државу у којој не функционишу институције система, у којој су угрожени основна права и слободе грађана. У којој власт дијели народ на подобне и неподобне, на лојалне и нелојалне, на основу партијске припадности.
Многи су актуелни политичари у политички живот Црне Горе ушли закрпљених гаћа, а данас ревносно наплаћују своја полтичка путешествија, заборављајући притом одакле су кренули и како су дошли ту гдје су. Зато би сви они који воле Црну Гору требало да се исповиједе пред Богом и Црном Гором и траже извињење.
Извини, Црна Горо, што смо те препустили онима који те нијесу достојни. Извини, Црна Горо, што смо им дозволили да те свакога дана изнова брукају и убијају. Извини, што се у теби најбоље осјећају они што те краду и понижавају. Извини што смо кукавице и фукаре па све то трпимо и нијемо посматрамо. Извини, много смо покварени. Извини.
Јово Пејовић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Почкем вам се свима у најназаднији евроатлантски пројекат у региону.
А и шире.