Због промјене судећег судије, данас је у Вишем суду у Подгорици изнова почео судски поступак против окривљене Весне Меденице, бивше предсједнице Врховног суда и окривљене Милице Влаховић Милосављевић, суткиње Привредног суда Црне Горе, због кривичних дјела злоупотреба службеног положаја.
Влаховић Милосављевић оптужена је да је незаконито донијела рјешење којим је усвојен предлог за одређивање привремене мјере обезбјеђења ради обезбјеђења новчаног потраживања предлагача Рада Арсића.
Оптужницом је представљено да је Весна Меденица, као предсједница Врховног суда Црне Горе, злоупотребом службеног положаја путем подстрекавања, наводно утицала и на суткињу Привредног суда Милицу Влаховић Милосављевић да донесе одлуку у једном предмету у корист њеног кума Рада Арсића.
Износећи одбрану, окривљене су остале код раније датих одбрана на рочишту главног претреса 23. априла 2024. године.
Влаховић Милосављевић је као и раније, у потпуности одбацила наводе оптужнице да је незаконито донијела рјешење којим је усвојен предлог за одређивање привремене мјере обезбјеђења ради обезбјеђења новчаног потраживања предлагача Рада Арсића, кума Весне Меденице.
Навела је да је рјешење које је као суткиња донијела, потврђено од другостепеног вијећа Привредног суда.
“Негирам извршење кривичног дјела које ми се оптужницом ставља на терет. Невјероватно је и парадоксално да сам оптужена због доношења наводно незаконитог рјешења о одређивању привремене мјере, упркос чињеници што је то рјешење законито и као такво је потврђено од стране више надлежне инстанце – другостепеног Вијећа од троје судија. Подизањем ове оптужнице законита и правоснажна судска одлука проглашава се незаконитом, иако одлука донијета у првом степену може бити предмет преиспитивања искључиво од стране више инстанце, која по изјављеном правном лијеку испитује законитост поступања судије приликом одлучивања. Оптужницом ми се неосновано ставља на терет да сам као поступајући судија у првом степену, у предмету Привредног суда Црне Горе пословне ознаке П.бр.564/16 донијела наводно незаконито рјешење о одређивању привремене мјере, као и да је доношењем тог наводно незаконитог рјешења правном лицу АД Корпорација Тен теже повријеђено право и причињена штета. Осим што дјело које је предмет оптужбе по закону није кривично дјело, указујем да у списима не постоји ниједан доказ за овакву тезу оптужбе, па није јасно на основу чега сам уопште оптужена, а још мање по ком основу је оптужница у односу на мене потврђена”, истакла је Влаховић Милосављевић.
Она је рекла и да је ова оптужба представљена на начин који не одговара праву, закону и чињеничном стању и доказима у списима предмета П.бр.564/16 и да је као таква правно неодржива.
“Такође, оптужница је заснована на погрешној примјени материјалног права, односно на погрешном правном тумачењу одредаба члана 287 и члана 288 Закона о извршењу и обезбјеђењу, а уз то у оптужници се не прави разлика између основних правних појмова, а то је право својине и имовине. Теза оптужбе да је рјешење о одређивању привремене незаконито, произилази из образложења оптужнице на страни 145 које гласи: ‘Дакле, искључена је могућност одређивања привремене мјере обезбјеђења новчаног потраживања на имовини предлагача обезбјеђења, односно иста се може одредити искључиво и само на имовини противника обезбјеђења’. Оваква теза оптужбе је контрадикторна, обзиром да у конкретном случају привремена мјера није одређена на имовини предлагача обезбјеђења, како је то погрешно представљено у оптужници, већ управо на имовини противника обезбјеђења, и то на старном праву тј. хипотеци. У случају да је одређена на имовини предлагача обезбјеђења Арсић Рада, противник обезбјеђења правно лице АД Корпорација Тен несметано би могао да располаже својом имовином, на начин што би реализовао хипотеку у циљу наплате потраживања”, казала је Влаховић Милосављевић.
Она је поручила да је рјешење о одређивању привремене мјере донијето у потпуности у складу са законом, што значи да је одлука законита, а законитом судском одлуком није могуће извршити ниједно кривично дјело, а самим тим ни кривично дјело злоупотреба службеног положаја које јој се оптужницом ставља на терет.
“Дакле, привремена мјера одређена је не супротно, како је то погрешно представљено у оптужници, него управо у складу са чланом 287 и чланом 288 Закона о извршењу и обезбјеђењу. Тужилац у оптужници пренебрегава чињеницу да је предметно рјешење 0 одређивању привремене мјере које је донијето у првом степену, након 33 дана од његовог доношења постало правоснажно, на начин што је у законом прописаном поступку по правном лијеку испитано и у цјелости потврђено од стране више надлежна инстанце, и то другостепеног вијећа од троје судија Привредног суда. То рјешење је даље на снази, и биће на снази све до правоснажногје кончања памичног поступка у предмету пословне ознаке П.бр. 564/16, који поступак је и даље у току”, казала је Влаховић Милосављевић.
По њеним ријечима, у конкретном случају, по основу Уговора о хипотеци од 27.11.2013. године конституисана је хипотека на непокретности у својини предлагача обезбјеђења Арсић Рада, а која хипотека је уписана у катастар непокретности у корист противника обезбјеђења АД Корпорација Тен као обезбјеђење потраживања у износу од 400.000 еура.
“С обзиром на то да је хипотека уписана у катастар непокретности у корист противника обезбјеђења АД Корпорација Тен, произилази да наведена хипотека представља имовину противника обезбјеђења АД Корпорација Тен. С обзиром на то да је потраживање у износу од 400.000,00€ обезбијеђено том хипотеком облигационо право, произилази да наведено потраживање такође представља имовину противника обезбјеђења АД Корпорација Тен. Према томе, привремена мјера није одређена на имовини предлагача обезбјеђења Арсић Рада, како је то погрешно представљено у оптужници, већ је предметним рјешењем о одређивању привремене мјере у складу са законом забрањено противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен да располаже својом имовином, и то наведеном хипотеком и наведеним потраживањем. Чињеница да су у изреци рјешења о одређивању привремене мјере назначене, односно таксативно набројане непокретности које су у својини предлагача обезбјеђења Арсић Рада, не значи да је привремена мјера одређена на његовој имовини, будући да су исте набројане искључиво из разлога јер је на њима конституисана хипотека која је уписана у катастар непокретности у корист противника обезбјеђења АД Корпорација Тен, а којом хипотеком је том правном лицу забрањено да располаже одређивањем привремене мјере”, рекла је Влаховић Милосављевић.
Она је казала да је према томе, потраживање предлагача обезбјеђења обезбијеђено имовином противника обезбјеђења, тј доспјелим потраживањем у износу од 400.000 еура које је обезбијеђено хипотеком која је у катастар непокретности уписана у корист правног лица АД Корпорација Тен, а што је у складу са чланом 287 став 1 Закона о извршењу обезбјеђењу.
“Дакле, привременом мјером није забрањено предлагачу обезбјеђења Арсић Раду да располаже непокретностима које су уписане као његова својина, како је то погрешно представљено у оптужници, већ је у складу са законом забрањено противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен да располаже својом имовином, и то хипотеком и потраживањем у износу од 400.000,00 еура које је обезбијеђено том хипотеком. То значи да је привременом мјером противнику обезбјеђења правном лицу АД Корпорација Тен забрањено у складу са законом да реализује хипотеку као стварно право и да наплати потраживање обезбијеђено хипотеком, и то је једина правна посљедица која је наступила и која је уопште могла наступити доношењем предметног рјешења, будући да на предметним непокретностима хипотека и даље егзистира, а да је парнични поступак у предмету у ком је одређена привремена мјера и даље у току. Забраном отуђења и оптерећења непокретности оптерећене хипотеком које су у својини предлагача обезбјеђења Арсић Рада, противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен у складу са законом забрањено да располаже својом имовином, и то као прво облигационим правом, тј.доспјелим потраживањем у износу од 400.000,00 еура и као друго стварним правом, тј. хипотеком којом је обезбијеђено наведено доспјело потраживање у износу од 400.000,00 еура”, навела је у одбрани суткиња Влаховић Милосављевић.
Казала је да је у конкретном случају, рјешењем о одређивању привремене мјере противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен у складу са чланом 288 став 1 тачка 3 Закона о извршењу и обезбјеђењу забрањено да отуђи или оптерети своју имовину, и то стварно право, тј. хипотеку, а што подразумијева да је у складу са законом онемогућен да као хипотекарни повјерилац реализује хипотеку као стварно право и наплати своје потраживање обезбијеђено хипотеком продајом хипотекованих непокретности у поступку судске или вансудске продаје.
“Продајом непокретности које су уписане у својини предлагача обезбјеђења Арсић Рада, а које су оптерећене хипотеком уписаном у катастар непокретности у корист противника обезбјеђења АД Корпорација Тен, противник обезбјеђења АД Корпорација Тен отуђио би своју имовину, и то стварно право тј. хипотеку која је уписана у катастар непокретности у његову корист. Због тога је у привременој мјери којом је противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен забрањено отуђење и оптерећење непокретности оптерећене хипотеком уписаном у катастар непокретности у његову корист, инкорпорирана забрана противнику обезбјеђења АД Корпорација Тен да отуђи или оптерети своје стварно право тј. Хипотеку”, закључила је Влаховић Милосављевић.
И Меденица је остала код раније дате одбране.
Истакла је да се ради о политичком процесу, те да је овај кривично-правни прогон против ње у диригентској палици политике.
Истакла је да није вршила притисак на Влаховић Милосављевић приликом одлучивања у предмету у којем је странка био Арсић.
“Ми нисмо на терену права, већ политике. Изабрана сам, можда не случајно – прва, коју је требало медијски дискредитовати, а онда и кривично гонити. Медијска дискредитација је упорна и сурова. И даље траје. Нисам крива, ниједну радњу нисам предузела којом бих Влаховић Милосављевић навела на противзаконито поступање, пријетила јој или нудила добит. Нека се јави неко ако сам вршила репресију. Док сам ја била на челу Врховног суда, то је био храм знања и кичма правног система. Ово је чисти реваншизам и мржња која тиња према мени”, казала је Меденица.
Додала је да никада није вршила утицај на било ког судију.
“Ако сам разговарала са Влаховић Милосављевић, разговарала сам на основу чињеница. Не можете подстрекавати некога да донесе закониту одлуку”, казала је раније Меденица.
(Вијести)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Šta je sledeće na repertoaru Veke Stojserke?
Циркус од суђења.