Изложба „Град: место идентитета” отворена у Музеју савремене уметности

Изложба „Град: место идентитета” отворена је вечерас на другом и трећем нивоу Музеја савремене уметности у Београду. На изложби је представљено око 130 дела из колекције Музеја савремене уметности, из свих постојећих збирки: Збирке сликарства од 1900. до 1950., Збирке сликарства после 1950., Збирке папирног материјала (графика, цртеж, акварел и др.), Збирке скулптуре и инсталације и Збирке фотографије, филма, видеа и дигиталних медија.
На отварању су се присутнима обратили Маријана Коларић, директорка Музеја савремене уметности, Уна Поповић, кустоскиња Збирке фотографије, филма, видеа и дигиталних медија и Светлана Митић, кустоскиња Збирке сликарства после 1950. и музејска саветница. Изложбу је свечано отворио Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе.
Директорка Музеја савремене уметности Маријана Коларић истакла је, на отварању, да „имајући у виду да збирка МСУ обухвата период од 1900. до данас, те и да омогућава слојевит приказ рађања и развоја модерности која се историјски везује за еволуцију и консолидацију града, с тим у вези се град издвојио и постао означитељ модерне мисли и деловања током читавог двадесетог века до данас, али и центар уметности и уметничке продукције”.
„У богатству и диверзитету заступљених дела, колекција Музеја савремене уметности пружа могућност за шира посматрања и промишљања рађања и развоја модерности у нашој средини, како у уметности тако и шире гледано у погледу рефлексија друштвеног и културног развоја, па и развоја појединца унутар заједнице и образовања разноликих културних образаца који дефинишу било локални, урбани, тако и колективни и национални карактер. С тим у вези изложба тежи да проблематизује начине на које урбана средина може да се посматра као место континуираног формирања личног и колективног идентитета”, навела је Коларић.
Међу заступљеним ауторима на изложби су Марко Челебоновић, Мића Поповић, Неша Париповић, Милица Томић, Сава Шумановић, Иван Табаковић, Јасмина Цибиц, Крсто Хегедушић, Васа Поморишац, Душан Џамоња, Срђан Ђиле Марковић, Бојан Бем, Петар Омчикус и многи други.
Уна Поповић, кустоскиња Збирке фотографије, филма, видеа и дигиталних медија и виша кустоскиња, у свом обраћању је рекла да нам изабрана дела служе као ресурси, документи времена у односу на које постављамо сложенија питања око појма и начина формирања идентитета, колико год то значење било широко и свеопште.
Светлана Митић, једна од кустоскиња изложбе и кустоскиња Збирке сликарства после 1950. и музејска саветница, истакла је да се конципирањем специфичног тематског оквира, публици нуди могућност сагледавања широког спектра уметничких личности чије учешће на уметничкој сцени земље пратимо од периода настанка и развоја модернистичких и авангардних поетика прве половине прошлог века, па све до уметничких остврења насталих у прве две деценије 21. века. Миодраг Ивановић, државни секретар Министарства културе, на отварању је рекао да је савремени развој градова деценијама уназад довео до појаве такозваног генеричког града, јер градови су почели да личе једни на друге, преузимајући истоветан модел савременог архитектонског обликовања.
„Ипак, сваки град има своју причу која се нужно везује за његове становнике. Језик уметности је управо начин којим градови проговарају, и своју причу преносе својим становницима и посетиоцима”,закљућио је Ивановић.
Кустоскиње изложбе су Уна Поповић, Светлана Митић, мр Мишела Блануша, Жаклина Ратковић, и др Рајка Бошковић. Изложба ће бити отворена до 20. августа.
Извор: Политика

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

