Изложба “Дванаести” Александра Рафајловића у Галерији солидарности у Котору
1 min read
Синоћ је у Котору, у Галерији солидарности, у организацији Општинске јавне установе ,,Музеји“ Котор, и уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије, отворена изложба ,,Дванаести“ аутора Александра Рафајловића.
Изложбу чини дугогодишњи обједињени рад на формирању комплетне документације са 650 икона једанаесторице сликара из пет генерација Бококоторске иконописне школе, који су својом дјелатношћу од прве потписане иконе из 1680. године до друге половине 19. вијека, дјеловали на простору Боке Которске.
Прилику да постане дванаести у низу и успостави чврсту везу са породичном традицијом, Александар Рафајловић користи тако што неколико радова слика техником својих предака, успостављајући дијалог са њима промишљајући сопствену поезију у односу на њихово дјело. Рафајловић је на изложби представио себе као умјетника новог миленијума мноштвом информација у различитим медијима за разлику од једанаест иконописаца својих претходника.
На почетку вечери присутне је у име установе поздравила Марина Дуловић која је истакла: ,,Изложба ,,Дванаести“ у концепту који је вечерас пред которском публиком и љубитељима умјетности, представљена је у Удружењу ликовних уметника Србије, на Фестивалу Град театар у Будви, а након Котора у јуну мјесецу, изложба се сели у Полимски музеј у Беранама, родни град Александра Рафајловића. Сматрам да вечерашњи догађај има посебну културну вриједност и значај због чињенице да је Бококоторска иконописна школа дјеловала у Рисну од краја 17. И читав 18. вијек, а у 19. вијеку породица се сели у Грбаљ, гдје такође настављају породичну традицију. Кућа у Рисну у којој су стварали Димитријевићи –Рафаиловићи је тренутно доступна нашем погледу и очишћена од бршљана и корова и ја вјерујем да ће у будућности на том аутентичном мјесту бити простор за радионице, сликарске колоније, галерију или сличне културне намјене и програме. Са тим подухватом свакако би вратили дуг најдуговјечнијој породичној сликарској радионици у Европи .“
Изложбу је отворила архитектица Зорица Чубровић која се бираним ријечима обратила присутнима.
,,Привилегију да говорим о овој изложби, односно оствареним дометима до сада најсвеобухватнијег истраживања, документовања и презентације Бококоторске иконописне школе, схватам као веома пријатну дужност, будући да сам као и већина вас била учесник у Александровом дугогодишњем подухвату прикупљања података, евидентирања и обраде дјела пет генерација иконописаца Бококоторске сликарске школе. Користим прилику да напоменем да је постојање и дјелатност ове школе, у тој мјери значајна за средину у којој је настала и дјеловала, да је препозната као један од атрибута Изузетне универзалне вриједности (ОУВ) Подручја Котора као добра Свјетске баштине на листи УНЕСКО-а.
Велики интерес јавности за изложбу “Дванаести”, Александра Рафјловића концептуалног умјетника, сликара са изразитим и признатим талентом, а која се односи на проучавање Бококоторске сликарске школе, може се стога разумјети као изузетно риједак и изузетно значајан културни догађај. Огледа се у чињеници да нам се представља потомак породице која чини једну од идентитетских карактеристика Боке Которске – до сада многима непознат – те да је његовом заслугом презентован сликарски опус цијеле иконописне школе коју је у континутету, почев од краја 17. па до почетка прве половине 19. вијека, стварало 5 генерација исте породице. Њихова дјела оплемењују и украшавају унутрашњост репрезентатовних градских цркава као што су св Лука у Котору, св Петар и Павле у Рисну, св Никола у Никољцу, Стара црква у Сарајеву….Дјела ове школе налазе се у унутрашњости и у ризницама значајних манастирских цркава и владарских маузолеја (Морача, Савина, Бања код Рисна, манастир Пива, Прасквица, Градиште…) Руком Димитрија Даскала , родоначелника ове школе осликане су зидним сликама цркве св Ђорђа у Шишићима, св Николе у Пелинову као и црква св Петке у Мрковима на Луштици… Такође, иконе и иконостаси настали из руку пет генерација сликарске школе Димитријевића Рафаиловића, налазе се у многим црквама Грбља, у залеђу Херцег Новог , на Луштици, на Његушима, и у музејима Цетиња, Херцег Новог, Пераста, Котора, Дубровника, Сплита, Београда и у многим приватним збиркама….
Из угла једног од учесника у експедицијама које је Александар Рафајловић предузимао како би се сусрео са дјелима о којима је прикупљао податке на широком подручју Доњег Грбља, Рисна , у манастирима Паштровића, затим и у другим споменицима на подручју Котора , могла бих да кажем и коју ријеч о Александровом карактеру у чијој бити је одушевљење, радост стварања, амбиција, перфекционизам, али и сликарски таленат, приказна на његовим сликама рађеним за ову изложбу, што све заједно одражава и оправдава њен наслов а у исто вријеме заокружује и употпуњује изложбу на начин својствен само најбољима у сфери концептуалне умјетности.“ – казала је Чубровић.
,,Та цијела прича о дванаестом, о наследнику једанаесторице сликара, почела је овдје у Котору. У сликарској школи смјењивало се пет генерација и једанаест сликара. Мене је допало да будем њихов дванаести“ – рекао је аутор и повео присутне кроз чаролију звану ,,Дванаести“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
