Издаја у најави: Скупштина Црне Горе одлучује о учешћу у војној мисији против Русије

Савјет за одбрану и безбједност Црне Горе, на приједлог Владе, упутио је Скупштини предлог одлуке о упућивању до три припадника Војске Црне Горе у мисију Европске уније за војну подршку Украјини (ЕУМАМ УА). Иако је Министарство одбране у међувремену демантовало да ће црногорски војници бити директно упућени на бојно поље у Украјини, суштина предлога остаје иста — Црна Гора би први пут у историји, макар и индиректно, војно учествовала у рату против Русије.

„Ниједан припадник Војске Црне Горе неће бити распоређен на територији Украјине, нити ће учествовати у било каквим војним операцијама у тој земљи. Еветуално учешће тиче се искључиво обуке украјинских војника у земљама чланицама ЕУ“, наводи се у реаговању Министарства одбране.

Но, поставља се питање – шта је уопште разлика између пуцања у рату и обучавања оних који ће пуцати у том истом рату? Да ли је инструктор у Литванији, Пољској или Њемачкој мање дио ратне машинерије него онај који је у рововима? Може ли се Црна Гора и даље називати неутралном или мирољубивом државом ако у свом имену шаље помоћ једној страни у рату?

У свим историјским моментима у којима је Русија била мета западне агресије, Црна Гора није била међу њеним непријатељима. Напротив. Од Наполеона до Хитлера, Црна Гора је, у духу својих војничких и духовних традиција, стајала уз Русију — и на пољу части, и у вјери, и у крви.

„Ко не био вјеран једнојезичној, једнокрвној Русији, дабогда живо месо од њега отпадало, био проклет три пута и три хиљаде пута од мене“, говорио је митрополит Амфилохије 2014. године, подсјећајући на завјет Светог Петра Цетињског.

Ипак, Савјет за одбрану, у чијем саставу сједе предсједник државе Јаков Милатовић, премијер Милојко Спајић и министар одбране Драган Краповић, спреман је да ту традицију гази, кријући се иза флоскула о „европским интеграцијама“ и „савезничким обавезама“.

Морамо поставити јавно питање: да ли ће предсједник Скупштине Андрија Мандић дозволити да се ова одлука нађе на дневном реду? И ако дође пред посланике, да ли ће иједан од њих имати личну храброст да каже гласно и јавно – вјерујем да је Русија извршила агресију на Украјину, те да зато подржавам овај приједлог или ће просто да се сакрију иза колективних институција и бриселских диктата.

Уколико се овај акт изгласа, Црна Гора ће први пут у својој историји, чак и ако не испали метак, стајати као инструктор оних који га испаљују на Руса. То је симболички корак који народ неће заборавити.

Подсјећамо посланике, министре и предсједнике: довољно је да кажете једно – НЕ. Не овоме што је лажно представљено као „мировна мисија“, а у суштини значи: учитељ убијања Руса.

Свети Петар Цетињски и Свети Амфилохије вас гледају. Да ли ћете изабрати њихов пут, или пут оних којима је све на продају – и држава, и војска, и образ?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: