Серија „Божићни устанак“: Иза телевизијске буне крије се подвала
Телевизијска серија „Божићни устанак“ са историјском тематиком отворила старе ране. Аутор желео да потврди одвајања Црне Горе од Србије. Нема истинитих доказа.
Какав је био Божићни устанак 1919. године и који су мотиви подизања буне једног броја Црногораца (зеленаша), питања су која ових дана поново деле потомке главних актера тог догађаја. Управо се емитује серија са том тематиком, која је гледалиште поделила у два табора.
Историчар Александар Стаматовић упозорава да серија или филм у којима су позадина историјски догађаји и личности, мора се држати историјских факата. У супротном таква остварења, како каже, постају очигледно фалсификовање историјских чињеница са намером која може да има различите мотиве – политичке, идеолошке, националне, државне верске, расне, регионалне.
„У Црној Гори под режимом Мила Ђукановића у пуном је замаху пројекат денационализације српског народа, као и мењање њеног вековног идентитета. Србију треба окривити за све, и доказати њену намеру да освоји и асимилује Црну Гору, још од Немањића до данас. Божићни устанак се представља као чин бунта Црне Горе и Црногораца против окупације Срба и Београда“, казао је он.
Оваква серија, према речима Стаматовића, као уосталом и низ других, нарочито документарног карактера, треба да потврди оправданост одвајања од Србије, и формирање самосталне црногорске државе. Врши се тотална индоктринација свих генерација становништва у Црној Гори. Циљ је у свему и за све окривити и огадити Србију и Србе.
„Пошто се у институционалном смислу кроз наставу и уџбенике историје то чини, то исто треба урадити и у тзв. ванинституционалном облику, кроз тзв. масмедијску историју“, каже Стаматовић.
Он објашњава да Божићни устанак представља комбинацију неколико фактора. У првом реду је утицај краља Николе Петровића код својих присталица у Црној Гори, како би спасао круну. Други је личне природе неколико политичара његових присталица, који су схватили да у новој и великој држави неће имати онакву власт и повластице као у време господареве државице.
Sabor proglasio nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru
Rano izjutra 12. jula 1941. godine organizatori i učesnici Petrovdanskog sabora su istakli na Dvoru kralja Nikole crnogorsku državnu zastavu, a njoj su »činile počast« sa desne i lijeve strane dvije italijanske zastave. Sviralo je 120 italijanskih muzičara. Sabor je počeo rad u 10 sati, u zgradi Crnogorskog Kraljevskog pozorišta »Zetski dom« na Cetinju.
»Glas Crnogorca«, br. 9 od, 13. jula 1941. godine, u članku pod naslovom »Crnogorski Sabor proglasio je slobodnu i nezavisnu Kraljevinu Crnu Goru«, opisuje čitav tok svečanog zasjedanja Crnogorskog sabora, 12. jula, u dvorani Zetskog doma, navodeći slijedeće:
»Crnogorski narod je danas doživio dan, koji će ostati nezaboravan, a možda i najznačajniji, u njegovoj nacionalnoj istoriji. Vjerni svojim tradicijama, ti ponosni i gordi gorštaci, koji su vjekovima znali, junačkim srcima, da se suprostave neprijatelju, u nejednakoj borbi, umjeli su da sačuvaju vjeru u bolju sudbinu, koja ih je danas podarila najvećim danom: slobodom, pravdom i nezavisnošću.
Crna Gora, iščaurena iz jedne kolijevke satkane vrlinama, dostojih najvećeg priznanja i najveće muškosti, stupa danas visoka čela, svjesna svoje sigurne budućnosti, sigurna da ima uzase iskrena, moćna i plemenita prijatelja, veliku Fašističku Italiju, koja danas oružjem u ruci vodi svetu borbu za prava naroda.
Slobodna Crna Gora novi je dokaz iskrenosti te borbe, koju je Duče pokrenuo pred dvadeset godina, da bi uništio sramne plodove Vesalja. Oslobođena od neprijateljskog jarma, juče, svečanim činom udarila je osnove obnovi svoje države i izrazila želju stupanja crnogorske Nacije u akcionu sferu Rima.
Vaskrsla Crna Gora obnovila je ovim istorijskim svečanim činom ostavštinu svoga prvoga Kralja.
Cetinje, istorijska prijestolnica crnogorske države, ustala je danas, zorom, uz zvonjavu zvona. Zastave su se vile na svim kućama i nadleštvima, i мada je jutro bilo kišno zeleno-siva uvala podno cetinjskih gora, oživjela je nobičnim šarenilom boja. Narod, koji se okupio oko pozorišta, stare zgrade u kojoj je zasijedao Sabor, ozarena lica iščekivao je početak svečanosti.
Tačno u 10 sati, u pozorištu, u kome su već bili sakupljeni pretstavnici cijelog crnogorskog naroda, izabrani između književnika, umjetnika, naučnika i ljudi koji su dali mnogostrukih dokaza za ideju crnogorstva, započelo je svečano zasijedanje Sabora.
Pred pozorištnom zgradom nalazile su se dvije komanije Crnih košulja, 18. divizije »Mesina« sa muzikom. U času kada je Nj. E. Visoki Komesar za Crnu Goru, grof Serafino Macolini, silazio sa svojom partnjom iz zgrade bivše Banovine, kompanije u stavu mirno, odavale su počast, a u isto vrijeme muzika je intonirala »Đovinecu«. Visoki Komesar pošto je izvršio smotru počasnih četa i pošto je pozdravio emblem kompanija, uputio se u pratnji brigadnog generala, komandujućeg jedne divizije, g. Tuči-ja, u pozorišnu zgradu, pozdravljen aklamacijom sabora i naroda, koji je, uz pretstavike italijanskih vojnih i civilnih ličnosti dupkom ispunio pozorište.
Crnogorske i italijanske zastave prekrivale su ložu i pozornicu, koje su, uz ponosne nošnje narodnih pretstavnika, davale raskošni izgled bogato rasvijetljenoj dvorani.
Ulazak ekselencije Macolinija pozdravljen je produženim aplauzima i poklicima Italiji i Crnogorstvu. Zasjedanje Sabora, koje je odmah zatim otvoreno, započelo je objavljenjem rada Sabora od strane pretsjednika g. Mihaila Ivanovića, velikog crnogorskog patriote, starog i vjernog saradnika Kralja Nikole.
Riječ je zatim uzeo zvanilčni saborski govornik, isto tako stari saradnik kralja Nikole i dva puta Ministar Kraljevine Crne Gore g. Sekula Drljević«, piše, uz ostalo, »Glas Crnogorca« u svom izvještaju na prvoj stani.
Zasjedanju Petrovdanskog crnogorskog sabora su bili prisutni civilni komesar grof Serafino Macolini, komandant italijanske divizije »Mesina« general Karlo Tući, kao i drugi italijanski vojni predstavnici i civilni funkcioneri.
Predsjedništvo Petrovdanskog crnogorskog sabora činjeli su: dr Sekula Drljević, Jovo Popović, prota Simo Martinović, Dušan Vučinić, Tomo Kršikapa, dr Ivo Jovićević i Mihailo Ivanović, koji je izabran za predsjednika Sabora. Sekretar Sabora bio je Staniša Mučalica. Za dva posebno postavljena stola sjeli sui italijanski fuknkcioneri, Macolini i ostali.
Na zasjedanju Petrovdanskog sabora grof Macolini je sa svitom sjedio na desnoj strani od Predsjedništva Sabora, koje su sačinjavali članovi Savjetodavnog vijeća (Consulta), odnosno Komiteta za nezavinost Crne Gore.
Za predsjednika Petrovdanskog crnogorskog sabora izabran je Mihailo Ivanović, a »zvanični saborski govornik« bio je član Predsjedništva sabora i Savjetodavnog vijeća Crnogoraca, ideolog i faktički vođ Crnogorske stranke i bivši crnogorski ministar, dr Sekula Drljević. Kratak pozdravni govor održao je i Mihailo Ivanović.
Besjeda Sekule Drljevića
Crnogorski Sabore! Rado ispoljavam časnu dužnost, da pozovem Sabor, da svoj rad počne zahvalnošću onima, koji omogućiše sazivanje ovoga Sabora i uspostavu nezavisne Crnogorske Države.
Neka je hvala Njegovom Veličanstvu slavnome Kralju i Caru moćne i prijateljske italijanske Imperije Viktoru Emanuelu III.
Neizmjerna je naša sreća i radost što sa slavnim Kraljem i Carem dijeli sjaj prijestola Vječnoga Grada Vila naših gora Njeno Veličanstvo Kraljica i Carica Jelena.
Crnogorski narod je ponosan što je uspostava slobodne Crne Gore spojena sa besmrtnim djelima Dučea, genijalnog stvaraoca Fašističke Imperije i sa djelima slavne i pobjedonosne italijanske vojske.
Naročito ističem da se Duče od početka borio protivu nepravde učinjene Crnoj Gori uništenjem njene državne egzistencije i da nije prestajao boriti se protivu te nepravde do uspostve Crne Gore svojim pobjedonosnim mačem.
Svojim djelima stekao je pravo na našu trajnu zahvalnost.
Duče i njegov vjerni saradnik, njegova Ekselencija grof Ćano, specijalno su nas obavezali, što su za Visokoga Komesara u Crnoj Gori izabrali Njegovu ekselenciju konta Macolinija. Mi hoćemo da vjerujemo, da je njegova i njegovih uvaženih saradnika dokazana ljubav prema Crnoj Gori vjerni izraz ljubavi italijanskog naroda prema crnogorskome narodu.
Crnogorski Sabore! Crnogorski narod, kao i svi narodi na kugli zemljinoj, istorijska je tvorevina. Cnogorstvo su stvarali i stvorili daleki vjekovi. Njegova država i njena vjekovna pobjedonosna borba izgradili su političku i kulturnu izrazitost njegovoga lika. Tako izgrađeno i samo zbog toga, što je tako izgrađeno, crnogorstvo je moglo voditi onu nejednaku borbu, kojoj je teško naći takmaca kod ostalih naroda. Crnogorstvo nije zaziralo od borbe sa Stambolom, čak ni onda, kada su se pred njegovom silom tresli zidovi carskoga Beča. Tu borbu crnogorstvo je izdržalo, jer se nikada nije htjelo odreći sebe i svoje državne slobode.
Uvjeren sam, da govorim iz duše cijelog naroda, kada ped ovim saborom ponovim stihove besmrtnoga Kralja: »Ko crnogorstvu ne bio vjeran, Bogom i ljudima svud bio tjeran«.
Biti crnogorstvu vjeran znači imati crnogorsku nacionalnu svijest i biti vjeran crnogorskoj državnoj ideji. Tu misao besmrtnoga Kralja crnogorski narod danas preko ovoga sabora uziđuje u temelje svoga narodnoga i državnoga života za sve buduće vjekove.
Crnogorski Sabore! Ugodno je govoriti o slavnoj prošlosti. Ali današnji istorijski trenutak nameće mi obavezu, da nešto kažem i o našoj jučerašnjici, koja je ne samo teška nego i neslavna. Infandum me iubes regina renovare dolorem. Govoriti o nemiloj prošlosti znači malo ne nanovo ju preživljavati.
Crnogorski Sabore,
Prošli svjetski rat završen je Versajskim diktatom. Kao njegova neminovna posljedica nastala je pometnost političkih i moralnih pojmova u prvim godinama nakon rata, koju je prekinuo dolazak na čelo italijanskog naroda genijalnog tvorca i vođe fašizma Benita Musolinija. Kasnije, uzeo je u svoje čvrste ruke vođstvo njemačkog naroda Adolf Hitler identifikujući poglede na Evropu i na nužnost njene reorganizacije sa pogledima Benita Musolinija. Oba Velika Evropljanina nijesu prestajali upozoravati na nužnost stvaranja nove Evrope. Nijesu ih shvatili oni, na čiju su adresu njihove opomene bile upućene. I tako je došlo do današnjeg rata.
Tvorevine Versajskog Diktata srušile su jedna za drugom pobjedonosne armije Sila Osovine. Nestalo je i Jugoslavije, i time je stvorena mogućnost, da bude ispravljena nepravda učinjena Crnoj Gori godine 1918. i da Crna Gora, kao nezavisna država, bude ukopčana u novi evropski sitem koji izgrađuju dva evropska genija savremnika i njihove nepobjedive armije.
Crnogorski Sabore! Politička i kulturna orijentacija pojedinih naroda određena je u najvećem stepenu njihovim geopolitičkim položajem.
То је тако давно било, да су и Секуле и Штедимлија тада били љути „бјелаши“. Много касније су њих двојица евалуирали у усташе.
Evo braćo malo edukacije :
izvještaj Komande Zetske divizijske oblasti na Cetinju, kaže se da u Crnoj Gori “ima puno bandita, u okruzima: Cetinjskom 320, Beranskom 400, Kolašinskom 400, Nikšićkom 100 i Andrijevačkom 573 lica”. Ustanak i Rovačka republika je gušena najgrubljim metodama: ubijanjem, pljačkom i zatvaranjem nedužnih ljudi i čitavih porodica, silovanjem žena, paljevinom domova i ekonomskih dvorišta. Na Rovačku republiku i Rovčane (uglavnom Bulatoviće i Vlahoviće), 13. novembra, jurišala je srpska vojska i žandarmerija sa 10 bataljona, nekoliko baterija topova, 24 mitraljeza i 100 mašinskih pušaka. Samo u danima “razaranje Rovačke republike” silovano je i “nestalo” 30 žena i djevojaka. U Kolašinu je “zatočeno” 47 ljudi i 420 žena, đece, čiji su ukućani učestvovali u ustanku i odmetnuli se u šume. Opljačkano je 95 komada svinja, 3.000 ovaca, 446 goveda i uništene stotine košnica pčela, izgorjelo 45 kuća i desetine štala i ljetnjih koliba.
Ипак сам био у праву Машја/Мишја/Шале/Шора.Стотине а не хиљаде од укупно 400.000 становника тадашње Црне Горе.Да направимо компромис.Једна хиљада ! и седам стотина деведесет и три „устаника“Јел то устанак?Заведених од стране Жабара да пуцају на своју браћу.И испаде да је највише хајдука било на сјеверу,и то у Васојевиће.Како се оно изјашњавају ?Са Булатовићима сам у родбинским везама.Питај што данас мисле њихови потомци о свему томе,и да ли би опет урадили исто.У другом св.рату су рекли и показали за коју су државу.За Југославију, једни за комунистичку,други за монархистичку,али свакако против марионетског и фашистичког Секулиног Монтенегра.А за жртве тог безумног времена,и са једне и са друге стране ,Бог нека им душу прости.Не поновило се.Мада како ви Дукљани отварате старе ране,свашта је могуће.Боже сачувај !
МАНГУЛИЦЕ ЈЕЛИ ТЕ ТО ШЕРБО ЕДУКОВАО
Просвјета у Црној Гори
Наставни планови, уџбеници и школска документа
Књига из које су најмлађи Црногорци стицали прва знања била је Српски буквар. У вријеме светог Петра Цетињског учило се из Српског буквара штампаног у Млецима 1812. године. На Цетињу је, 1836. године, Његош објавио СРБСКИ БУКВАР и 1838.СРБСКУ ГРАМАТИКУ. У Српском буквару, поред основних лекција из читања и писања, давани су и текстови о славној српској прошлости.
Од 1854. године, дакле у вријеме књаза Данила, у цетињској основној школи предавани су српска граматика (II и III разред), црногорска историја (II разред) и српска историја (III разред). (Школе у Црној Гори, Панчево 1876; дјело Милана Костића, бившег ректора цетињске богословије)
1889. године, ђаци IV разреда основне школе, имали су за обавезне предмете: закон Божји, српски језик, словенско читање, рачун, геометрију, земљопис, српску историју, познавање природе, краснопис, пјевање црквено и народно, гимнастику и војничко вјежбање. (Просвјета, Цетиње, април-мај 1889.)
Разрадом наставног плана прописано је: у оквиру географије обрађују се Црна Гора и остале српске земље; у оквиру вјеронауке посебно мјесто се даје светом Сави; у оквиру цртања, планом је предвиђено цртање свију српских земаља; а на пјевању су се пјевале пјесме: Ја сам Србин, српски син; Тропар светом Сави; Устај, Устај Србине; Радо иде Србин у војнике;Онамо, ‘намо; Српско коло… (Просвјета, Цетиње, јул-август 1890.)
Према Закону о устројству гимназија у Књажевини Црној Гори, од 30. августа 1890, био је обавезан сљедећи наставни план за гимназијалце: наука вјере, српски језик и књижевност, латински језик, грчки језик, руски језик, старословенски језик и књижевност, географија и историја (општа и српска), математика, природопис, физика, филозофска пропедељтика, цртање, краснопис, гимнастика и војничко вјежбање, пјевање и музика. (Просвјета, Цетиње, септембар-октобар 1890.)
У Богословско-учитељској школи, предмети: српска историја (II разред) и српска историја и земљопис (III разред), били су обавезни. У оквиру земљописа се обрађују српске државе независне, подчињене и окупиране области српске земље, те главни градови, вароши, варошице и познатија села у Српству.(Просвјета, Цетиње, новембар-децембар 1890.)
У Цетињској гимназији на часовима српског језика се уче теме:Српска мајка, Свети Сава, Зидање Раванице, Косовка Дјевојка, Милош Обилић (I, II и III разред). У IV разреду се читајуОдабранија дјела из српске књижевности, а у оквиру географије изучавана је Специјална географија српских земаља уз кратку српску историју. Општи преглед српске земље. (Просвјета, Цетиње, новембар-децембар 1890.)
У чланку Историја у основној школи (Просвјета, Цетиње, јануар-фебруар 1891.) каже се:
Међу важније предмете у основној школи спада историја…Она је извор из кога ће омладина поцрпсти љубав к Српству и свему што је српско…Српска је историја пуна примјера за васпитање српске омладине. Дубљим размишљањем видјећемо шта нам пружа историја за поуку. Ако хоћемо да нам млађи нараштај буде родољубив и јуначан, упутимо га да проучи српску историју…Свијетло дјело српских јунака и родољуба утицаће снажно на млађарију и подгријеваће у њој љубав к Српству кад види како су српски јунаци и родољуби знали да жртвују себе…
Професор Јован Љепава, у својој Теорији књижевности (1896) која је била намијењена ученицима Дјевојачког института на Цетињу, Гимназије и Богословско-учитељске школе, каже:
…Ето зашто се Горски вијенац с разлогом назива вијенац српске књижевности. У њему се огледа и црта живот једног дијела српског народа онакав, какав је у самој ствари, са свијем његовим врлинама и манама…Доћи ће вријеме да ће се Горски вијенац изучавати у српским школама као што се данас изучава Илијада и Одисеја.
Овако је изгледала Српска граматика за трећи и четврти разред основне школе у Црној Гори, објављена 1900. године
Лазар Перовић, у својој Историји Црне Горе за III разред основне школе (1906) наводи:
За вријеме владавине славнијех Немањића, као и прије њих, садашња се Црна Гора називала Зета. Када силни цар Душан раздијели своју православну државу на поједине области, Зетом управљаше српски племић Балша I.
О Његошу Перовић пише:
Живо је пратио све српске ствари и бринуо се о срећи свега српског народа…Имао је уроћени пјеснички дар, који му се тако развио да је постао највећи српски пјесник. Спјевао је више дјела, али му је најчувенији Горски вијенац у којему вјерно и живо слика живот и душу Црногораца. По својој љепоти Горски вијенац заиста је прави вијенац свијема српскијем пјесмама…
О књазу Данилу, Перовић вели:
И срцем и душом старао се за срећу и напредак цијелога Српства, а највећа му мисао бијаше уједињење његово.
О књазу Николи, аутор каже:
И поред свега толико мучног труда, за унапређење своје земље, налази времена да ради на књижевности, те се данас броји мећу прве српске пјеснике и књижевнике. Он је веома омиљен у цијелом нашем српском народу.
Закон о народнијем школама у Књажевини Црној Гори објављен је 2. фебруара 1907. године. Друго издање, Закон о народнијем школама, доживио је 1911. године, у вријеме када је Црна Гора већ била Краљевина. У члану 1. каже се да је задатак народним школама ширење српске писмености у народу. А у члану 26. стоји да се у основној школи уче се ови предмети: наука хришћанска, српска историја, српски језик, црквено-словенско читање, цртање и лијепо писање, пјевање (свјетовно и црквено), гимнастика и дјечије игре, земљопис, познавање природе, пољска и домаћа привреда, основи хигијене, рачуница и геометријски облици, ручни рад са домаћим газдинством (по могућству). Народна школа у Црној Гори се зове и Српска народна школа (члан 13.).
Живко Драговић, у својој Краткој историји за школу (1910) пише:
Једна од области које Срби заузеше, кад се, у првој половини седмога вијека, доселише на Балканско полуострво, била је и Зета…Послије досељења Срба на Балканско полуострво, Зета је чиннла најприје засебно жупанство, а доцније краљевину, и борила се увијек за интересе читавога српскога народа и његово државно јединство. За вријеме државе Немањића, она је улазила у састав те државе све до цара Душана. Сам Немања истицао је Зету измећу осталијех српскијех области и давао јој особити значај, називајући је с неком особитом љубављу и поштовањем својом „милом дједовином“.
Говорећи о епохи Црнојевића, Драговић каже да је у то вријемеЦрна Гора – вјечита чуварка српске слободе и српске државне мисли. О великој замисли Ивановој (Иван Црнојевић) јасно свједочи грб Душанове Царевине, двоглави бијели орао што га је он на својим грађевинама истакао…
У Земљопису Краљевине Црне Горе, за III разред основне школе (1911), аутори Ђуро Поповић и Јован Рогановић веле:
У Црној Гори живе све сами прави чисти Срби, који говоре српским језиком, а има их око 300 хиљада становника…Осим Црне Горе има још српских земаља, у којима живе наша браћа Срби. Неки су као ми слободни, а неки нијесу, него су под туђином.
Сваки Србин у Црној Гори дужан је љубити цијелу домовину, све српске земље – у којима живе наша ослобођена и неослобођена браћа Срби…
Питомци војне школе су као уџбеник књижевности користилиЧитанку из лијепе српске књижевности (1912) коју је написао Душан Вуксан.
У Читанки за други разред основне школе (1914), учила се и пјесма О светом Сави:
„Српска дјеца, српске школе,
Српски народ слави славу,
У пјесмама диже, носи,
Немањића светог Саву…
Свети Саво, српски свече!
Заслуге су твоје силне;
Од радости Срби поје
Данас пјесме преумилне…“
а веома је лијепа и родољубива Молитва на почетку рада, која се налази у истој читанки
„Боже помози и благослови,
Да сретан буде почетак ови!
Да ме упути српскога ђака,
Да школа, књига буде ми лака!
Даруј ми здравља, снаге и воље,
Да слушам, учим, што могу боље!
Љубав усади у срце моје,
Да љубим браћу, другове своје!
И сваког ко је у српском колу,
Највише српску цркву и школу.“
ДОКУМЕНТА ЦРНОГОРСКИХ ШКОЛА
Свједочанство Књажевске црногорске државне гимназије из 1902. [у боји]
Матерњи језик у Црној Гори је српски
Свједочанство црквене школе из 1905. [у боји]
Предмети: Српски језик и књижевност, Српска историја и земљопис
Увјерење народне школе из 1908.
Нaродност и вјера: Србин, вјере православне
Свједочанство црквене школе из 1909.
Нaродност и вјера: Србин, вјере православне
Страница из дневника црквене школе, 1908-09.
Нaродност и вјера: Србин, вјере православне
Увјерење народне школе из 1911.
Нaродност и вјера: Србин, вјере муслиманске
А чуј масје из Ђурђевића Таре јади га не знали.У Колашину 400 а у Андријевици (Васојевићи!!!) 573 одметника. А нико ,,грдно ка Турчин не лаже,,.
Srbija uvjek i poslije ustanka.Crna Gora je sastavni dio Velike Srbije.Bar se tako nadam.
U BOZICNOM USTANKU 1919. ucestovao je kao jedan od ustaničkih vođa i zapovjednika i ugledni prvak iz Katunske nahije kapetan crnogorske vojske LUKA STAMATOVIC iz Zagarča, (đed prof. dr Aleksandra Stamatovića), te je kapetan Stamatović, od strane srpkih vlasti po slomu ustanka uhapšen i zatvoren u podgoricki zatvor „Jusovača“, a zbog odanosti državi Crnoj Gori i njenom Kralju Nikoli robijao je nezakonito i nepravedno, kao politički zatvorenik u „Jusovači“ od januara 1919. do aprila 1921. godine, kada je suđen zajedno sa brojnim drugim crnogorskim patriotama i sudski oslobođen na osnovu amnestije koje je zelenašima (jednom broju njih) tada dao kralj Aleksandar Karađorđević, kojeg je Jovan S. Plamenac s pravom zvao „Aleksandar Palikuća“.
МУХА ЋЕ ВАС СВЕ КОЛАЦ
Zivela Crna Gora slobodna od Rusije!
Zivela Crna Gora slobodna od Rusije!
zivjela i ja isti tako .Zivjela i slobodna od pameti ,zivjelaaaaaaaaaaaaa,a stocemo s Montengrom?
Neka i Montenego zivi,sto da ne,bar zanesto sluzi,a nije ni to malo.
ЖИВИО ДАРВИН КОЈИ ТЕ ТАКВОГ СТВОРИЈО
Argentina 15 maja 1924
Predsjedniku kraljevske vlade
Generalu gospodinu A. Gvozdenoviću
Gospodine predsjedniče,
Primio sam vaše pismo od 1 febr. tek. god. i dobro razumio.
Ja i kad bih mogao pored svega ostalog, ne bih zbog samog pasoša, niti u Rusiju niti pak i u koju drugu državu iz ove poći, pošto kao što znate našeg političkog predstavnika ovđe nemamo, koji bi odnosni pasoš mogao ovjeriti na osnovu čega, razumje se, ni mjesne državne vlasti i zato su svi ovamošnji iz okvira današnje Jugoslavije prinuđeni obraćati se njihovom konzulatu ovđe.
Lako bi bilo moguće da za nas Crnogorce ne samo za inostranstvo već i za unutrašnjost ove rapublike bude ograničeno kretanje , koji nebi imao pasoš potvrđen od svojih i ovih vlasti.
Usljed navedenog, kao i usljed važnijih razloga vam poznatih a pošto se Crna Gora stvarno nalazi u ratu sa SRBIJOM od OKUPACIJE 1918. god. moje je mišljenje da se radi na tome (ako to već nije počelo) da se pomoću ruske vlade njihovom političkom zastupniku u Jugoslaviji povjeri zaštita Crnogorskog naroda,isto tako i ostalim Ruskim predstavnicima gdje god se nalaze Crnogorci naročito u dvije Amerike, tijem bi se unekoliko u isto vrijeme ometao ma kakav eventualni sporazum između Rusije i Srbije, nešto treba raditi.
Što se tiče našeg posla ovđe i pored neumornog rada jošt nijesmo uspjeli stvoriti ma kakvu javnu organizaciju, jer nemožemo doći do sredstava pošto je ovđe radnički život upravo skitački. Da bih što bolje mogao raditi makar iz Rusije ako ne drukče a ono pomoću Bugarskih i Makedonskih organizacija, stoga sam i pisao ranije o mom polasku za Rusiju, te za sve navedeno vjerujem u vašu aktivnost.
Dobro bi ste učinjeli, ako se može da nam pošaljete slova ćirilična i ostalo potrebno za štampu, da bi se u svoje vrijeme mogao izdavati jedan list što bi imalo znatnu važnost, jer ovđe to ne možemo nabaviti.
U ostalom primite g-ine Predsjedniče
Izraz osobitog poštovanja.
Krsto Popović
КАКО РЕЋИ ЧОВЈЕКУ ДА ЛАЖЕ
ПРВО ТАДА НИЈЕ БИЛА ЈУГОСЛАВИЈА НЕГО КРАЉЕВИНА СРБА ХРВАТА И СЛОВЕНАЦА А ДРУГО
ЈЕЛИ ТО ОНАЈ КРСТО КОЈИ СЕ ПОД ЧЕТНИЧКОМ КОКАРДОМ БОРИО ЗА КРАЉА И ОТАЏБИНУ И ТО ЗА СРПСКОГ КРАЉА АЛЕКСАНДРА КАРАЂОРЂЕВИЋА
Znaci, Savo Fatic nije rekao “ Od danas nijesmo Crnogorci nego Srbi“… ?
Jeste rekao tačno tako , i mnogi ga poslušali , a ovaj Stamatović samo da je zdravo i uz brdo brz , prodao se tuđinu .
Turcima,njemcima,talijanima,natoU?
ШТА БИ РЕКАО ВУК КАРАЏИЋ ИЗ ДРОБЊАКА ЗА ОВУ АВЕТИЊУ
ima li ko da mi to posalje u Njemacku da se predlozi za zalatnog Bambija,ili nesto drugo.Vjerujem ja da je to dobro,znaju nasi da lazu ,za to su naredni,e sad kao sa umjetnoscu stoje to je druga stvar.Ovi na slic predstavljaju citav narod od dezertera do svih drugih zanimanja i rodova vojske,jedino ove siroke gace nekako ne stimaju ,mora da su to Ma$ini preci ,kape nijesu stavili svoje vjerovatno kod bjezanja im poispadale a siroke gace napunili,he he hi hi !
Ima dobar umjetnički detalj u seriji, koju sam malo pogledao iako sam znao šta joj je prava namjena…Crnogorska kuća sa pola urušenog krova,sa sve kamenim stepenicama…preko puta kuće štala sa Kozama a u kući pravi pravcati klavir…A gusala nigdje…Jeste čudo ova umjetnost…Još da je koncertni klavir onda bi originalno odrazio namjeru scenariste….
Samo oni čiji su preci učestvovalu u Božićnom ustanku mogu štogod reći , a svi ostali možete slobodno da ćutite.Nijesu se bunili smao Cetinje i Nikšić , no pola Crne Gore…još su tada znali mnogi ono što odje okupljeni neće nikad…Crna Gora je Crnogoraca .Možete tražiti i nalaziti još 500 Stamatovića , džaba…I nedaj Bože da vam se to bude moralo ponovo dokazivati,..
ШЕРБО НЕ СЕ.И
„Montenegru треба неки нови Вељко Булајић.“
Mislis, Zeljko Vulajic?
1. Radnja jako spora (koRavna Gora), prvu epizodu je za 45 minuta putovao od Skadarskog Jezera do Cetinja. Sto govori da se dobro ,,Klepalo,, po minutu produkcije.
2. Zivot na Cetinju prikazan ka u Parizu , cak po kucama imaju i Klavire, a na Cetinje i danas pola naroda nema vode.
Likovi su obucenin kada je serija o Veneci a ne o Cetinju (jasna tendencija da se prikaze da smo bili Europa i prije Europe)
3. Istinitost , jasnovije sve kad su na seriji radili novinar Supkovic i oni jedini Knjizevnik medju Bokserima Popovic.
4. Politicki panflet koji treba da prikaze da su se sukobili i ubijali Srbi i Crnogorci a ne Zelenasi i Bjelasi , koji su bili iste nacije , vjere i pisma . I cija jedina razlika je bila u tome sto su jedni Bili za ujedinjenje pod Petrovicima a drugi za Bezuslovno ujedinjenje.
Bravo za analizu.Sjajna.
Тачно!! Све ушминкано, растегнуто, угланцано, стилски намештај у сеоској кући, лик црногоског официра приказан мангупски, српски официри са погрешним деловима униформе (носе опасаче са упртачем, што тада нису носили, и без сабљи), српски генерал огрнут шињелом као да је дошао у кафану, а не на разговор са црногорским мнистром, па још опасан ешарпом).
E, vala griješi istoričar Stamatović!
Čuj ti njega, jadi ga znali : „mora se držat’ istorijske faktografije „!??
Ajde!,
A da ovo je imaginacija, jadan!
To ti je ono, ka’ da je stvarno, a nije!
Umjetniča sloboda, jadan! To se tako sada kaže u slobodni svijet! Kad krupno lažeš, e to ti je onda umjetnička sloboda!
Kad nešto, bilo što, evo recimo ta serija o Božićnom ustanku, koji je zapravo pobuna tridesetak bezumnika, kada to što u seriji stoji, nikakve blage veze nema sa istorijskom faktografijom, ne daj Bože, istinom – e, onda se to krsti umjetničkom, zapamti, nije ti to istorija, dakle, umetničkom se slobodom krsti!
Ko je pa lud da gleda nešto, makar i tu seriju, bilo šta, bez te umjetničke slobode, koja je ono drugo, ono ljepše ime za laž! Za čistu laž!
To publikom neće! Dosta je narodu u najljepšu Planinu surove istine! I istorijske, faktografske, kakve gođ istine!!!
Još je to naviklo jadan, uzaman gusala naviklo … Poteci ovaj, pa poteci onaj, pa posječi buljuk Turakah, pa tri paše od učkura do bijela grla … Ah kako izginuše u umjetničku slobodu jadni Turci, da su znali za tu našu svaku, pa i umjetničku slobodu, nikad ga doodili ne bi! Prije bi utopili u bistru Maricu i mutnog Ivicu, htjedoh da rečem, mutno Dunavo!? Ne znam što mi bi, i otkud ođe Ivica Stanković, i on kao istoričar, pravdoljubiv, takoreć’, faktografski, rečju istinit!
A mi, kad ih tolike Agarjane pošjekosmo u onu umjetničku slobodu, nijesmo imali đe da ih kopamo, još nas i mrzilo! Malo nama je što smo ljetnji dan do podne guslali, do u noć okapali uz gusle,pa se oni usmrđeli!
Kako je to normalno u umjetniču slobodu, da smrdi i zaudara do neba!
Kako je isti slučaj i sa ovom montenegrinskom serijom, javnog servisa Nečastivog iz Katunske i četrdeset razbojnika, što znači da je uspjela!
Jer ako ne smrdi, piši propalo!
Oma joj pada rejting, gledanost, naopako bilo, ako kojim slučenjem ne zaudara na umjetničku slobodu, jadi ga znali!
Kako ođe od onda slobode nema, ako ne zasmrdi!
Kako je, mašala i bilo, kada nas 45. oslobdiše od nas samih! Oslobodiše kao niko do tad! Oslobodiše u tu njinu komunističku umjetničku slobodu, pa je smrđelo, kao nikad smrđelo … Sedamdeset i ohoho ljeta smrđelo, pa i danas vonja u tu najljepšu Planinu ; vazda nam jedna ruka na nos, a ona druga u tuđe!
Eto, o tome je riječ! … O umjetničkoj slobodi koja je jedno jutro ponovo budila u maleno mjesto za svu našu tugu! Budila, pa poitala u seriju o Božićnoj pobuni, da jopet zasmrdi u naše, da nas volja mine!
Još od onda, od komunustičkog, sve nešto nako smrduckalo, golickalo, ništa vala valjano ne zasmrđe … Nijedna ta umjetnička, kakva gođ da je, pa da se čestit svijet zaraduje! Da duboko udahne punijem plućima čistu ariju od gole laži! Kako onda najgrđe smrdi, kada je umjetnička sloboda ni sa čim sputana … Odsutna iz svakog istorijskog fakta i činjenice!?
To se, da izvinete, perverzno, sto ću mu ja, još i zove umjetnička istina, oprosti Bože!
Neće valjda neko da nam umjetnici budu na robiju!? Bez umjetničke slobode!? Bez slobode da umjetnički interpretiraju istorijske fakte, kako im volja!? U tv seriji, kako im volja!?
Jel’ to neko hoće, na počjteku 21. vijeka, da slobode, one najveće, umjetničke, smrdljive, nema!?
Jel’ to baš hoće istoričar, što je zapelo, istorijska fakta, pa istorijska fakta!? Čuš, obavjezni da se drźe istorijskih fakata, ka’ pijani plota! Jel’ čuo on, jel’ slušao najvećeg sina našeg naroda i narodnosti, glede plota i pjanstva!
I nijesu umjetnici poluđeli da faktografišu, jadan, pa da ih niko ne gleda, jel’ zasmrđelo nije!
A ako nije, mora da je istinito!? A ako je istinito, kome je u korist, već ako nijesu đavolja posla!
… I kome je normalnom i znavenom još stalo do istine! Dosadilo … Pun je nama istine, ka’ da nam je kad pomogla!
I laž, gola laž, i ona će brzo da nam dosadi!
Ubi nas dosada … Niđe ovaca, niđe kićenje karavana, da se čovjek zaraduje!
Dosadno je nama, još je nama grđe sa istinom, koja nas još onda izdade, kad je najskuplje bilo …
U Montenegriji, u Makondu, u Zemlji čuda, umjetničkih sloboda i Božićnih pobuna, takoreć’ ustanka, kako ovake slobode, ka’ u ovi našu Planinu, niđe na svijet cijeli!
… Jadi nas naši znali, slobodne!
Možda nam i dosadno, ama nije uvjek, ne da Bog!
… I po koja montenegrinska serija, kontra faktografije, kako mi ni čemu ne robujemo, ako se prstima ne da opipati! … Onako faktografski, jadi ga znali! … I da je teško, da se nijesmo za džaba potezali! … Radi i seriju da gledamo, ako ne košta!!!
Montenegru треба неки нови Вељко Булајић.
Немам прилике да гледам,али претпостављам истинито као и партизански филмови које смо гледали.Немојмо се ништа чудити.Пао је и комунизам па ће ваљда и овај милоизам.Свему ћемо се овоме и овом једноумљу једнога дана будите сигурни смијати.Доћи ће то врло брзо,чују се на гњиладак.
He , he , čuš „istoričar“ Stamarović he , he , veli „manja puškaranja“ , a Rovačka republika đe je srpski okupator morao topove dovoditi da bi pobjedili Rovčane , he , he , i veli „istoričar“ he , he ..
Živa istina 1000 topova iz Biograda.
E Ma$a da Ti je bilo da se dofatis onih Lira Talijanskija aaa, e to je bilo pravo vrijeme a ne ovo danas kada se prodas za 20 evra,
Maśa – Ha ha ha, Maša – raša… Iz Rovaca je bio samo 1 zelenaš a i on nije dolazio u Rovca već je djelao na jugu… Ako je trebalo na tog dovoditi bateriju topova onda ti je sva takva istina… Maša – raša ha ha ha…
МАНГУЛИЦЕ ДА НИЈЕСТЕ КОРИСТИЛИ МОСКОВКЕ КАД СТЕ УБИЈАЛИ БРАЋУ – РУСИ ВАС НАОРУЖАЛИ СРБИ ОСЛОБОДИЛИ МА ИДИ БРЕ У ТУЗЛУ САМО СЕ ЧУВАЈ МУХЕ
Ne lupaj bre, kakve crne topove u Rovca! Čuš’ topovi u Rovca! Čime, jadi te ubili, helikopteri, zrakomlati? Neda te beno, ne benavi!
Bogumi i ja sam čuja!
Balunima ih spuštali na Markišnu kosu, pa otud posvud Rovaca granatirali, jadi ih znali!
A nije im lako bilo! … Ma lako im bilo da granatiraju, nego im teško bilo da duvaju!
Da pumpaju balune … Pa jedanput kad ih šilješ u Rovce, drugi put kad vrćeš iz Rovaca!
A baluni vjeliki ka’ kuća!
Isti oni, što su i ovi iz “ državnog “ bili naumili da koriste, e, kako bi atomske praćke transportirali pred Skupštinu!
Isti takvi, isti oni iz Rovaca, onomad.
… Utvrdio Katiljić!
Ima ti on “ zaštićenog “ i za balune! I za sad, i za prije u Rovce, i za poslijen, svukuđe!
Kako je god bilo Srbi su pobedili.To je najvaznije.Ovakvih avetinjaka ko MaSa mora imati.I romi zive mirno pa mogu i ove blese.
Vaš je stav nakraći, najprecizniji, najistinitiji, rečju, savršen! Neupitan!!!
Dakle, Srbija je pobjedila …
Pobjedila je bjelaška, prosrpska opcija, ujediniteljska, unionistička!
Ne kaželim da nije moglo i drugačije!
Kako je i zelenaška, suverenistička opcija u osnovi jednako legalna!
Ali …
Ali nije, niti je mogla, niti će moći naknadnim kvazistorijskim inžinjeringom da dobije i legalitet, kako je to nešto sasvim drugo i vrlo precizno definisano formalno- pravnim situacijama i stanjima!
… Moralo je da ih umesto tridesetak, bude tristotinak, tri hiljade, tridesetak hiljada … I poviše još da ih bude! Mnogo više.
Svenarodni ustanak da pokrenu …
Da šta?
Da pobjede na ratištu!!! Da izvojuju nespornu pobjedu! Da ostvare nespornu kontrolu nad teritorijom Crne Gore, da formiraju civilne organe vlasti! Da potom stignu do konačnice, da za zelenim stolom dobiju međunarodno priznanje!
Onda bi to bilo i legalno i legitimno! … Kad bi bilo. Kao što nije!
Baš zato što se ništa od gore pobrojanog nije dogodilo, ta neuspjela i jadna pobuna, gubi pretpostavljenu legalnost, a o legitimnosti se ne može ni govoriti, iz čisto formalnih razloga, jer, ni jedan od uslova nije ispunjen!!!
Pa su akteri, umesto narodni junaci, ustvari samo grupa pobunjenika! Kriminalna, odmjetnuta od reda i zakona, razbojnička družina i ništa više.
Grupa protuva, u bezumnom pokušaju državnog udara, male snage, još kraće pameti! Svojevrsni banditski vodvilj sa nešto malo puškaranja! U sudaru sa državom koja legalno i legitimno brani državno jedinstvo.
Stoput viđeno u neuspelim pobunama i državnim udarima!
Ako uspije, ta pobuna, onda su protagonisti junaci. Perjanice vlasti i države za koju su se borili. Ako ne, najobičnili drumski i šumski razbojnici, moguće u novijim tumačenjima, teroristi!
Kako bi i svaka budala mogla da se prisjeti komunista.Kako je to meni najmanje drago, ama oni biše pobjedili.Time stekli legalitet, još im međunarodno priznata država FNRJ, čime su zadobili i legimitet!!
Mogli su „zeleni „, kako svako ima pravo da pokuša, a ustvari, pokazalo se, nijesu ni znali ni mogli! … Pa su izgubili i to pravo, koji svako ima da pokuša …
Pa su to što je i svaki drugi gubutnik, pobunjenik koji je krenuo oružjem na instutuciju države, pa je pobjeđen i priveden pravdi!
… Kako o legalnosti i legitimnosti svakog društvenog procesa, pa i pobune, ustanka, govore i definišu ih bez ostatka samo finalni formalnopravni statusi … U ovom, i svakom drugom slučaju pobjeđen-pobjednik!!!
… Na stranu sve drugo!
Tako kako su bili nesposobni da pobunu prevedu u ustanak, kako narod nije htio da stane uz njih, da ih osnaži i da im priđe, tako kako je narod očito bio za ujedinjenje, tako su oni načisto propali!
Zapisali se u drumske razbojnike …
I kako ono beše Milovane, ela me podsjeti … Srbi su pobjedili!!!
Kako svršenom poslu, i ne samo ovom, mane nema!
A Adžići, svi oni i ovi, koji gođ, montenegrinski Adžići, svi su oni jedan nedotupavni odjek nečega što razumjeli nijesu! Rupa u sjećanju i znanju … Praznina!
Zato je, Milovane, vaš stav u svemu nesporan i superioran : pobjedila je Srbija!
Srbija, odnosno “ bjelaši „, odnosno unionisti koji su u najvećoj većini, svi oni, a ustvari jedna politička ideja, odnjeli su pobjedu!
Ideja ujedinjenja, i oni koji su tu ideju podržavali, pobjedili su šačicu drumskih razbojnika!
Koji su mogli, svašto su oni mogli, da su imali, sve što nisu imali, još i srpski narod u Crnoj Gori!?
Kako bi i moja baba, da je imala m…, bila bi deda!
Uostalom, da su kojim slučajem oni pobjedili, vjerujem da bih ja bio Adžić, a on Đikan, kako mi se ni sama pomisao na to nikako ne sviđa!
… Bolje je meni u mojoj koži. A i nijesam navikao da mijenjam!
МАНГУЛИЦЕ ЗАБОРАВИО СИ НУКЛЕАРНО НАОРУЖАЊЕ КАД СУ ДИРЕКТНО ИЗ ДОЊЕГ МИЛАНОВЦА ГАЂАЛИ ЦЕТИЊЕ ПА ОД РАДИЈАЦИЈЕ ПОСТАШЕ СВИ ТАЛИЈАНИ
Samo ne znam ko gleda to smece od televizije.
Ma to nije ni bilo.Sve lazu bukvalno.Sve.