Из глув(ар)е собе

Пише: Момчило Д. Пејовић

Неки моменти у једногодишњој ново-црногорској власти могли би да „освјеже“ њену монотону политичку збиљу својом привидном актуелношћу, ако не већ суштином или догађајима због којих су се, ево пар мјесеци, црногорске „тајне службе“ нашле на удару јавнога мњења!
Наравно, од црногорских политичара не треба очекивати неки ексклузивитет или сензацију!? Они о свему томе знају (нај)мање, иако причају највише и најчешће, па донекле мијењају ритам непровјерених информација или полуинформација на фону „тајности“: чули, рекли, најавили, снимили, дознали, неозваничили (…) и на крају одбацили!
А могуће је и да се ради о нечему другом, ради прикривања или избјегавања онога што је битно и ургентно! Као на примјер: формирање Тужилачког савјета, попис становништва, измјене или провјере бирачких спискова, стављање у процедуру Закона о лустрацији, (не)потписивање Темељног уговора између Црне Горе и Српске православне цркве, скидање посланичког имунитета П. Ивановићу, многа нерасвијетљена убиства и „самоубиства“, „Пандора Паперс“ и питање повјерења „предсједнику свих грађана“, и тако даље и томе слично!

С друге стране, можда информације, које су тренутно у фокусу политичког и јавног мњења, имају за циљ да се одуговлачи процес политичких (пре)говора и (до)говора парламентарне већине око питања реконструкције Владе, европске, прореформске, ново експертске или нових избора!
Како год било, готово сви озбиљни послови им се отежу у недоглед или „биће до краја године“, али никако да нагласе годину до које ће се ти послови завршити или окончати!
Наравно, а знају рећи да им треба дати повјерење за цијели мандат или чак и други до 2028. године! Грађани навикли и богме отупили од слушања разноразних и многобројних обећања оних из тродеценијске власти, сада за ове „нове“ кажу: „А нека их, полако(те), имају када завршити све обећано! Тек се почело, и далеко је до испуњења три деценије још једне „нове“ власти!
Рекох да ова актуелна политичка и трагична дешавања не иду на руку црногорским политичарима, без обзира да ли се ради о опозицији или позицији односно онима на власти, иако опозиција сада од свега пере руке! Наравно, у томе свему предњаче Д(Р)ПС-овци, на челу са „предсједником свих грађана“ који је најгласнији!
И једни и други, политичари, парламентарци и невладине организације једва чекају нека дешавања, која и њима и грађанима стално измичу и никако да се нешто конкретно учини и изнесе на видјело дана!

Зато се „ових дана“ ужурбано састанчи односно врше се „саслушања“ високих и најутицајнијих званичника и фактора из политике, правосуђа – тужилаштва, тајне полиције или АНБ-а! Изјаве које се дају за јавност све су округле па на ћоше или су у сврху политичких препуцавања и ниских удараца!

Сва та силна саслушања и састанчења нигдје не воде сем у „глувару“ или „Глуву собу“ ради заваравања трагова који би могли открити нешто што се у јавности наслућује, нагађа и по кулоарима прича, и рекло би се, није далеко од истине!
Ипак, у крајњем, видјели су да је враг однио шалу и да треба нешто конкретно чињети! Ако треба и заташкати нешто што се наслућује или зна а мора се (за)ћутати, јер сеже много дубље него се и може претпоставити!?
А што ако су у томе, којим „случајем“, умијешане и стране службе и агентуре, које преко наших политичара као појединаца, за сада „неоткривених“, врше уклањање трагова који воде до „пећине“? Много је питања остало за протекле три деценије на која се чека одговор или епилог!
Процјену су направили па су договорили састанак у „глувари“ односно „Глувој соби“! Наравно да није ријеч о просторији у којој се ништа не чује или није „озвучена“ већ је ријеч о мјесту у којем се воде разговори затворени за јавност! Дакле, информације из „Глуве собе“ не би никако смјеле изаћи у јавност! А оне се чују и прије него се састанак заврши(о)!?
Међутим, управо због разлога „тајности“ добар дио информација већ истога дана могу се прочитати или чути преко малих екрана у виду некаквих полуинформација које су невјешто изнијете па више говоре него што се хтјело рећи! Тако да „Глува соба“ и није толико „глува и нијема“ већ је „само“ много гласнија и јаснија него што се може и (по)мислити!
А „тајне“ које су требале остати у њој, ипак, (про)цуреле су (и) прије времена, а све у циљу личног и политичког рејтинга и „надмудривања“ односно откривања свега онога што се у тродеценијској власти догађало, али се ћутало због „виших државних интереса“ или само интереса једне особе или политичке личности!
Догађаји из „глуваре“ говоре да се тамо видјело и чуло и више од онога што се знало, а нијесу се штеђеле ни тешке ријечи!? Увреде које су тамо размјењиване могле су кулминирати или јесу и неким „разборитим“ позивом на „двобој“, без обзира на (не)поштовање категорије једног или другог противника! Добро је, ипак, да се на крају све „лијепо завршило“ и да је „безбједоносно“ стање у држави „стабилно и редовно“! А „тајне службе“ и даље могу и морају да раде своје послове у циљу заштите (по)јединаца и тобоже „државних интереса“!
Како се ствари крећу, на плану њихових разговора, саслушања и размјене информација у „Глувој соби“, можемо већ унапријед рећи да ће бити по оној народној „тресла се гора родио се миш“, изузев да се нешто „случајно“ деси па почне клупко да се само по себи одмотава!
Цијела година им прође у преговорима, договорима и намјештању што бољих личних политичких позиција и и службених намјештења у високим државним институцијама. Склон сам да повјерујем да ни ови „нови“ много не мисле нити брину о својим грађанима, који једва крај са крајем састављају, а на које је она прошла Д(Р)ПС-овска власт „заборавила“ чак пуне три деценије, како нас (под)сјети њен бивши премијер! „Кључна грешка је (…) Заборавили на грађане! Ако смо „гдје гријешили“!?
Да ли су „вијести“ из „Глуве собе“ требале, умјесто да за јавност остану само као информација о цјелодневном „разговору или договору“, сада постале јавна тајна која никога не обавезује? А можда је то био „састанак“ о сасвим неким другим „информацијама и пословима“ које су у служби неких политичких личности и тичу се оних на високим државним функцијама о којима се за сада не може или не смије говорити!?
Мишљења сам да је црногорска „пандорина кутија“ толико набрекла, од онога што се у њој сакривало три пуне деценије, да није далеко дан када ће се њен поклопац сам од себе отворити и открити нам боље рећи потврдити оно што одавно наслућују њени грађани!
Прислушни уређаји које „тајна служба“ поставља по „канцеларијама“ оправдано или неоправдано са овлашћењима или без њих неће се још дуго задржавати под присилом у „Глувој соби“, јер они сакривају обиље материјала који се више не може држати у тајности! Питање је, ко чува те (п)овјерљиве податке?
Само се чуду не могу начудити да појединци и поред толико афера и даље упорно истрајавају на задржавању положаја и ни на тренутак да се одваже и поднесу оставку!
Па, зар није довољан разлог да фарса од „државног удара“ којим је спашен опстанак на власти „премијеру свих грађана“ уздрма цјелокупну државну службу и покрене чин подношења оставке од оних на највишим државним функцијама? И нико да поднесе оставку?
А богме и најновији догађај „самоубиство“ тајног агента у црногорској „тајној служби“ није ништа мање озбиљан да неко поднесе оставку на свој положај!
Да ли су службе претходно преслушале све остављене снимке и јесу ли они фризирани, селектовани па тек онда дати на „обраду“ у „Глувој соби“, како би се присутни „слушаоци“ убиједили у оригиналност и оправданост да се не дају у јавност?
Зна се само толико да се нешто „иза брда ваља“, а што донекле може да унесе немир код јавног мњења или да изазове „таласе“ у већ одавно устајалој води односно црногорској политичкој баруштини“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: