• Друштво

Италијански љекари морају да бирају коме ће спасити живот

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Колико је драматична ситуација због коронавируса у Италији, односно у њеним сјеверним покрајинама које су најугроженије, најбоље показује интервју који је за „Коријере дела Сера” дао доктор Кристијан Саролија, анестезиолог у болници „Папа Ђовани XXIII” у Бергаму.

Илустрација

Колико је драматична ситуација због коронавируса у Италији, односно у њеним сјеверним покрајинама које су најугроженије, најбоље показује интервју који је за „Коријере дела Сера” дао доктор Кристијан Саролија, анестезиолог у болници „Папа Ђовани XXIII” у Бергаму. Он између осталог каже да су дошли у ситуацију да бирају кога ће спасити и напомиње да се о томе одлучује према старости пацијента, према његовом здравственом стању и шансама да преживи. Ове информације подсјећају на ратне услове када љекар у монтажној болници на ратишту у тренутку мора да одлучи коме ће „поклонити” живот или барем могућност преживљавања.

Истовремено је доктор Данијеле Макини, хирург који ради у болници у Бергаму, на свом Фејсбук профилу објавио писмо у ком врло реално објашњава са каквим проблемима се сусрећу љекари и остало медицинско особље у Италији, преноси Политика

„Још се сјећам како је прошло моје прво дежурство прије недељу дана чекајући позив из микробиологије. Чекао сам налаз бриса првог сумњивог пацијента у нашој болници размишљајући о томе какве ће последице то имати за нас и клинику. Ако размислим о томе, моја узрујаност због једног могућег случаја чини се готово смијешном и неоправданом сада када сам видио шта се догађа. Рат је дословно експлодирао и битке су непрекидне дању и ноћу.

Један за другим несрећни људи долазе у Хитну помоћ. Сви они су провели недељу или десет дана код куће са температуром, без излазака и ризиковања ширења заразе, али сада то више не могу поднијети. Не дишу довољно, потребан им је кисеоник. Очигледно, боравак код куће док се симптоми не погоршају не мијења прогнозу болести.

Сад, међутим, влада потреба за болничким креветима. Једно за другим, одељења која су се недавно испразнила пуне се великом брзином. Плочице са именима пацијената, различитих боја у зависности од оперативне јединице којој припадају, сада су сва црвене, а умјесто операције поставља се дијагноза која је увијек иста: проклета билатерална интерстицијска пнеумонија.

И док на друштвеним мрежама још увијек постоје људи који се поносе тиме што се не боје, занемарујући индикације, протестујући како су њихове нормалне животне навике „привремено” ограничене, догађа се епидемиолошка катастрофа. И нема више хирурга, уролога, ортопеда… ми смо само љекари који одједном постају дио јединственог тима како бисмо се суочили са овим цунамијем који нас је преплавио. Случајеви се множе, долазимо до броја од 15 до 20 хоспиталијација дневно. Налази бриса сад долазе један за другим: позитиван, позитиван, позитиван…

Издају се хитне одредбе, потребна је помоћ у Хитној служби. Организују се брзи састанци да би се сазнало како функционише софтвер за пружање прве помоћи. Након неколико минута сви који су били на том састанку већ су доље, поред „ратника на фронту”.

Сваки респиратор постаје попут злата. Операционе сале које су обуставиле активности постају мјеста интензивне његе која прије није постојала. И свака реорганизација кревета, особља, радних смјена и задатака стално се прегледа из дана у дан како бисмо покушали да дамо све, па чак и више. Особље је исцрпљено, видио сам умор на лицима. Али видио сам и солидарност свих нас. Видио сам љекаре који премјештају кревете и пребацују пацијенте, који умјесто медицинских сестара примјењују терапије. Видио сам сестре са сузама у очима јер не можемо спасити све пацијенте. Нема више смјена, распореда, друштвени живот за нас је обустављен.

Имајте стрпљења, покушајте се смиловати бројним људима које бисте могли уништити. Знам да нисте криви, али молим вас, послушајте нас, напуштајте своје домове само за хитне ствари које морате обавити. Немојте масовно ићи у супермаркете, то је најгори ризик од контакта са зараженим људима који и не знају да су болесни.

Захваљујући недостатку одређених уређаја ја и многе друге колеге смо изложени зарази упркос свим средствима заштите која имамо. Неки од нас већ су се заразили, неке од колега су заразиле и чланове породице, а некима се чланови породице већ налазе између живота и смрти. Обавијестите старије чланове своје породице и оне који имају друге хроничне болести да остану у затвореном. Донесите им намирнице, молим вас.

Оно што радим ових дана заправо није посао на који сам навикао, али свеједно га радим и осјећам се боље чинећи да се неки обољели осјећају боље или ублажавајући патњу и бол онима којима се више не може помоћи. Са друге стране не трошим пуно ријечи на људе који нас данас сматрају херојима, а који су до јуче били спремни да нас увриједе или пријаве. И једно и друго ће се брзо вратити. Чим се све ово заврши, јер људи брзо забораве на све. А ових дана ми нисмо хероји. То је наш посао. На крају, само покушавамо да будемо корисни за све. Сад и ви то покушајте. Ми љекари својим поступцима утичемо на живот и смрт неколико десетина људи. Ви својим на много више”.

Прочитајте ЈОШ:

Цијела Италија у карантину због коронавируса

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: