Историјски музеј Србије: Нове реконструкције средњовековних српских инсигнија
1 min read
Историјски музеј Србије саопштио је да је изложба „Чекајући сталну поставку” обогаћена новим значајним предметима: реконструкцијама круне краља Михаила I Војисављевића, затим севастократорског венца Стефана Првовенчаног, оклопа и мача цара Душана, као и одежди краља Стефана Првовенчаног, краљице Каталине и деспота Јована Оливера.
Реконструкцију могућег изгледа круне Михаила I Војисављевића, владара из преднемањићке епохе, израдила је златарска радионица Марсела и Симона Чивљака по угледу на ктиторску фреску из Цркве Светог Михаила у Стону на Пељешцу. Круна има форму венца на чијим врховима се налазе четири крста и специфична је по томе што се овакав облик круне среће у кратком историјском периоду само код владара Енглеске, Немачке и Норвешке. Урађена је од позлаћеног сребра и украшена слатководним бисерима, као и зеленим ахатом, зеленим ониксом, жадом, хризопрасом, плавим синтетичким сафиром и аметистом, обрађеним у облику овала, правоугаоника и круга.
Реконструкцију могућег изгледа севастократорског венца Стефана Првовенчаног је израдио филиграниста Горан Ристовић Покимица по узору на фреску у манастиру Студеница. Круна првог овенчаног тј. крунисаног краља династије Немањић, због чега је у народу прозван Првовенчани, урађена је од позлаћеног сребра и раскошно декорисана турмалинима, гранатима, рубинима, аметистима и слатководним бисерима.
Реконструкцију оклопа цара Душана из времена битке код Велбужда 1330. године, израдио је архитекта Стеван Стевановић на основу представе на житијној икони Стефана Дечанског у манастиру Дечани и бројних аналогија са представама витезова израђених у бронзи и каменим ефигијама са простора Балкана, јужне Италије и Шпаније, док је реконструкцију мача цара Душана по узору на фреску из Манастира Светог Ђорђа у Пологу у Републици Северној Македонији израдио мајстор ковач мачева Слободан Маринић. Оклоп је делом прекривен финим брокатним тканим платном са аутентичним мотивом, док су украси на оклопу и мачу позлаћени. На мачу се налази испис на старословенском језику: „У Христу благоверни Стефан цар”.
Реконструкција одежде краљице Каталине је израђена по узору на фреску из Цркве Светог Ахилија у Ариљу, задужбини њеног мужа краља Стефана Драгутина, јахачка одежда Јована Оливера израђена је по угледу на ктиторски портрет у његовој задужбини манастиру Лесново у Републици Северној Македонији, а одежда краља Стефана Првовенчаног по узору на фреску из манастира Милешева. Одежда једног од најугледних велможа и војсковођа цара Душана, а након проглашења царства 1346. године и титуларног деспота, раскошно је украшена бисерима које је поклонио познати колекционар антиквитета и уметничких дела Витор Ристовић у спомен на свог сина Видоја.
Одежде су рад костимографа Јелене Стокуће и тима сарадника и представљене су на посебно дизајнираним луткама које је урадио вајар Дарко Кузмановић.
***
Srbi, lupezi tudjih proslosti.