ИН4С

ИН4С портал

Историјски митови – душевна храна дукљанског фанатизма: Ђурашковић и Мираш Дедеић данас откривају споменик Петру Звицеру!

1 min read

Никола Ђурашковић

Манипулација историјским чињеницама премрежила је цијелу Црну Гору.

Међутим, чини нам се да је политикантска злоупотреба збивања из прошлости поготово изражена на простору Цетиња.

Прегршт је таквих примјера попут данашњег откривања спомен-обиљежја Петру Звицеру у селу Ракочи.

Споменик ће открити ни мање ни више него градоначелник Цетиња Никола Ђурашковић, у пратњи потпредсједника „Савеза удружења бораца НОР-а и антифашиста Црне Горе“ Стевана Радуновића – удружења које има везе са периодом у којем је живио Звицер баш као што има везе и званични дукљански наратив о његовој смрти и историјској улози

„Пријестоница Цетиње, као Град херој, постављењем спомен-обиљежја Звицерима жели да прекине круг ћутања и освијетли овај трагични дио црногорске историје у којем су страдали невини људи због љубави према сопственој домовини, указујући на нужност колективног памћења и јасне осуде сваког злочина, ма са које стране долазио“, саопштено је из кабинета градоначелника Ђурашковића.

Raspopi
Мираш Дедеић

Ништа мање интересантна информација јесте да ће „мађијање“, или како то наводе из „ЦПЦ“ – освештање, спомен-обиљежја спровести челна особа ове невладине организације, Мираш Дедеић.

Нажалост, после толико година и деценија, и након Ђукановићевог политичког суноврата, историјски мит о тзв. бијелом терору и великосрпској окупацији Црне Горе, и даље је присутан. Највеће „заслуге“ за такве, разорне посљедице по црногорско друштво, сноси параисториографска тројка Шербо Растодер – Живко Андријашевић – Новак Аџић, који су, просто, слуђели овај народ својим фантазмагоричним приказом историјских прилика.

Постоји неколико озбиљних, научних анализа овог случаја – попут мини студије-есеја организације „Ми знамо ко смо“ – након чега је утврђено да не постоји никакав заиста кредибилан доказ који би недвосмислено упућивао на идентитет или мотив починилаца, а још је мање аргумената који би могли бити у функцији тезе о страдању породице Петра Звицера као неспорном симболу црногорске патње, односно српског звјерства. Свједочење посланика у Народној Скупштини К СХС, непоткријепљено јасним чињеницама, засновано на квалификативима и, зашто не рећи, политичким интересима странке коју су ти посланици представљали, уз дужно поштовање, заиста не може бити узето као непобитни, прворазредни доказ о позадини злочина. Прецизније речено, не може, ако нам је циљ историјска истина и/или пијетет према жртвама. Може, ако нам је циљ да историју претворимо у помоћну дисциплину дневне политике и, у овом случају, основу за грађење савременог црногорског националног мита.

Та прљава игра, чији творци и актери не презају чак ни од манипулисања трагичним судбинама давно преминулих људи, није нешто у чему би човјек од интегритета требало да учествује. Првенствено, из етичких разлога, а потом ни због тога што се на лажима не може градити здрав темељ.

На крају, препоручујемо вам да прочитате комплетну анализу овог случаја, коју је објавила организација „Ми знамо ко смо“.

Ми знамо ко смо: Мит о 1918. и случај „Звицер” ― између лажи и истине

Ко

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

7 thoughts on “Историјски митови – душевна храна дукљанског фанатизма: Ђурашковић и Мираш Дедеић данас откривају споменик Петру Звицеру!

    1. Ko s carvima megdan vekovima deli a ko sam sebe prodaje i mitu se ruga каже:

      Obilica poljana i ordenje Crne Gore a medj njima Obilica medalja … nego jel i Gavrilo mit a f.f. i ostali imali srcku ka i Murat a Bog zna sta bi s Jakubom al Bajazit najgore prosao ipak …

  1. Od svog „bijelog terora“ te neznalice, profiteri i raspirivači mržnje su našli da iskopaju samo tu nesrećnu familiju kojima ne daju ni da počivaju u miru, besramno šireći laži, jer su stradali iz dokazano potpuno drugih razloga, zbog te nesrećne pljačke penzija i surove odmazde nakon toga, a prošpijali su ih isti učesnici pljačke. Pominju se nečija užasna stradanja da bi se mirašu plaćala kocka, stan prijateljici, da bi se zadržale mjesečne apanaže i otpremnine u desetinama hiljada eura za razne pijavice koje sisaju krv ove zemlje 30 godina. Užasnijeg događaja da posluži i da koristi morbidnijoj i sramotnijoj svrsi u ovoj zemlji nije bilo. Ničega se ne stide, ni mrtvih se ne stide.

    25
    5
    1. SRAMNO!! Umjesto da podignu spomenik žrtvama ovog mega-zlikovca, oni mu podižu istorijsko strašilo i zastiđe crnogorske istorije. Hoće li danas na sramnoj govoranciji u Rokočima pomenuti bestijalne zločine koje je zlikovac Petar Zvicer počinio po Katunskoj nahiji i nikšićkom području? I po Boki Kotorskoj. Zlikovca je stigla zaslužena kazna 28. decembra 1923. godine u selu Rubežu kraj Nikšića. Zašto ne pođoše u Rubežu da mu podignu strašilo? Na mjestu gdje ga je stigla zaslužena kazna. Poslije ovog sramnog performansa, može se očekivati da uskoro na Cetinju podignu spomenik Pirciju Biroliju!? U prisustvu gradonačelnika Đuraškovića i raspopa Miraša…

      15
      2
  2. Ђурашковићу , уписујеш се потпуно непотребно у књигу СРАМА и то није највећи проблем . Највећи проблем је што ће твоје потомство морати да хода без своје кривице погнуте главе због бруке коју си им ти оставио . Тешко њима заиста .

    26
    5
  3. Samo da ne budu cirkusant Bojović i Miraš blizu da se dofate za perčine, Miraš je u godine, pridaviće ga Bojović. Oće li biti faraon Lajović iz konkurentske NVO CPC? Oće li Stevro rogamsko-pričeljski da palamudi malo?

    25
    4

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *