Историјска иронија или правда: ДПС постао оно што су етикетирали другима – ретроградна и деструктивна опозиција
1 min read
Лука Радоњић
Пише: Лука Радоњић
Појачана присутност политичког екстремизма, који је обликован кроз реторику и дјеловање странака бившег режима (прије свих ДПС), а видљив захваљујући медијској хистерији покренутој у сусрет устоличењу владике Јоаникија, има узроке у сљедећим чињеницама:
Некад главна владајућа странка, а данас водећа опозициона (ДПС) губи своју позицију на политичкој и медијској сцени и суочава се са падом политичко – медијске моћи и утицаја, а то за резултат има оно што аналитичари називају “расипањем некад јединственог бирачког тијела”. Медијска хистерија један је од њихових одговора на ово стање.
Прије свега, перцепција ДПС-а у очима народа више није иста. То више није странка која може “да ти заврши све”, штавише, далеко су од те позиције, а у значајној мјери више ни својим најближима не могу да омогуће некадашњи ниво привилегија и могућности на рачун државе. Када прочитате да је неки, до јуче дебело привилеговани појединац, написао у тексту “ово се више не може издржати”, већини је то смијешно.
Тек је осам мјесеци прошло од формирања нове владе, а поједини већ “кризирају” како се “не може више издржати”. То јесте смијешно али њихов субјективни осјећај је заиста такав. Не може више да се о државном трошку у недоглед путује, једе, пије, облачи и да се финансирају свакојаки пројекти. То је раније већ запажено и сликовито описано сљедећим ријечима: они су нервозни јер сад морају да троше своје паре. И то им је велики проблем, па свако мало преко својих полухистеричних текстова и фејсбук објава траже од комита да направе неку фрку, да се нешто деси, итд.
Овдје је важно нагласити да се не ради само о новцу, већ у одређеним случајевима о читавој перспективи појединца који је свјестан да је до одређене позиције дошао, не захваљујући знању, таленту, раду и способностима, већ линијом политичке подобности.
Када је у питању медијска сцена, ДПС је и на овом пољу изгубио своју позицију. Главни политички ривалитет на медијској сцени одвија се између ДФ и коалиције “За будућност Црне Горе” на једној страни, и Владе и Демократске Црне Горе на другој страни. Овај ривалитет је код дијела бирача парламентарне већине у почетку био непопуларан (код неких је и сада), али дугорочно овај ривалитет представља реконфигурацију политичке сцене и бирачи препознају партије владајуће већине као главне факторе и ривале између којих се опредјељују.
Pravda…. Pravda….
Radonjicu, Sine Luka….
Vrijeme Gradi i Razgradjuje….
A Misljahu da su Vjecni….
Misljahu da ce VRIJEME STATI….
Ovome se analizira. Sa njima idu Bošnjaci, Albanci i Hrvati u protest. SDP LP i SD. ALOOOOOO! RUŠI ODMAH ODMAH!
Одлична анализа, као и увек од овог аутора.