Историја СССР 50-их у фотографијама: Од осуде Стаљиновог култа личности до истраживања свемира

1. Совјетска војска у Сјеверној Кореји

Совјетски Савез је активно иако не отворено подржавао Сјеверну Кореју у рату против њеног јужног сусједа, како оружјем и муницијом, тако и војним стручњацима, посебно пилотима који су одмјеравали снаге са Американцима на другој страни. 

2. Први совјетски спортисти на Олимпијским играма

Први пут у историји 1952. године Совјетски Савез је учествовао на Олимпијади. Совјетски спортисти су у Хелсинкију освојили 71 медаљу (22 златне, 30 сребрних и 19 бронзаних) и постали друга најуспјешнија репрезентација.

3. Смрт Стаљина

На последњи починак Јосифа Стаљина (преминуо 5. марта 1953.) испратило је неколико десетина хиљада људи. Настао је и људски стампедо који је такође однио животе, али тачан број жртава је остао непознат. 

4. Основан КГБ

КГБ или Комитет државне безбједности СССР се појавио 1954. године и преузео унутрашње и спољашње безбједносне функције.

5. Прва совјетска нуклеарна електрана

1954. године почела је са радом прва совјетска и светска нуклеарна електрана у Обнинску, 115 км од Москве. 

6. Хрушчов сади кукуруз

Средином педесетих година одушевљен достигнућима америчке пољопривреде генерални секретар ЦК КПСС Никита Хрушчов засијао је кукурузом четвртину обрадиве земље СССР-а. Кукуруз је прије свега гајен као сточна храна, у жељи да се на тај начин ријеши проблем несташице производа од меса. Кампања се завршила тако што је земља имала мањак и меса, и млијека и хљеба.

7. Варшавски пакт

Совјетски Савез није реаговао на појаву НАТО-а све до 1955. године, када се Савезна Република Њемачка (СРН или Западна Њемачка) прикључила алијанси. Било је то директно кршење Потсдамског споразума према којем је Њемачка требало да остане разоружана. Западна Њемачка је 9. маја званично постала чланица НАТО-а, а само пет дана касније, 14. маја, социјалистичке земље су потписале Споразум о пријатељству, сарадњи и узајамној помоћи, познат као Варшавски пакт. Тако је рођен „Совјетски НАТО”.

8. Дестаљинизација и нова ера позната као „отопљавање“

Последњег дана 20. Конгреса Комунистичке партије, 25. фебруара 1956. године, Хрушчов је одржао ненајављени говор „О култу личности и његовим последицама”, у којем је оштро осудио Стаљиново наслеђе. Милиони совјетских грађана су први пут чули за Стаљинове организоване масовне репресије и то је био за њих шок. Уследило је такозвано отопљавање у совјетском друштву. 

9. Побуна у Мађарској

1956. године букнуо је Мађарски устанак, који је наследник Леонида Брежњева Јуриј Андропов окарактерисао као „контрареволуционарни антисоцијални бунт“. Он је подржао идеју да се мађарској социјалистичкој власти помогне слањем трупа. Њихов долазак је помогао да се сачува мађарски социјализам. У конфликту је погинуло преко 2.500 људи.

10. Свјетски фестивал младих и студената

Свјетски фестивал младих и студената одржан у Москви 1957. био је тек шести по реду, али сигурно најважнији. Млади борци за мир и класну равноправност из више земаља свијета организовали су сличне фестивале од 1947. и претежно у земљама Источног блока. Али Шести фестивал у Москви оборио је све рекорде посјећености – 34.000 гостију из 131 земље света! Захваљујући том фестивалу Совјети су и сами сазнали какав је свијет са друге стране границе.

11. Лансиран први вјештачки сателит

Човјечанство је 4. октобра 1957. године ступило у космичку еру јер је тада лансиран први сателит „Спутњик 1“. Совјетски сателит се могао видјети двогледом од заласка до изласка сунца. „Спутњик“ је слао на Земљу радио-сигнале довољне јачине да их могу хватати радио-аматери и био је 10 пута већи од првог планираног америчког сателита „Explorer“.

12. Случај Бориса Пастернака

После вишедеценијског труда познати руски писац Борис Пастернак је 1956. завршио свој најпознатији роман „Доктор Живаго“, епску причу о љубави и патњи. Дјело је одступало од званичне херојско-радничке естетике. Совјетске власти нису дозволиле да се роман штампа, али је рукопис тајно пренешен у Италију. На крају је завршио у рукама ЦИА. То што многи нису знали јесте да је управо америчка агенција објавила прво издање на руском језику и представила га на Свјетској изложби у Бриселу 1958.

13. Прва посјета једног совјетског лидера Сједињеним Државама

15. септембра 1959. године први пут у историји СССР генерални секретар ЦК КПСС је посјетио Америку. Хрушчов је провео двије недјеље у Њујорку, Лос Анђелесу, Вашингтону, Питсбургу и Сан Франциску.

14. „Стиљаги“, први совјетски хипстери

Стиљаги су били совјетски хипстери. Облачили су се елегантно, слушали западну музику и добијали батине само зато што не личе на радничку класу.