ИН4С

ИН4С портал

Историја по Прекићу: Османлије су вјероватно саме отишле из Пљеваља, а Пеко их први „ослободио“

Историчар Аднан Прекић објавио је на друштвеној мрежи Икс (бивши Твитер) фотографију мурала у центру Пљеваља, посвећеног пуковнику српске војске и члану „Црне руке“ Миливоју Анђелковићу. При томе је у својој објави оспорио историјску тачност текста на муралу, тврдећи да је „лажно“ наведено да је Анђелковић ослобађао Пљевља 1912. године. „На овом месту треба да стоји мурал једином ослободиоцу Пљеваља – генералу Пеку Дапчевићу. Доћи ће дани слободе“, написао је Прекић.

Иако се ради о изјави човека који се представља као историчар, његов наступ више личи на политички памфлет него на озбиљан научни став. У свом настојању да релативизује улогу српске војске у ослободилачким ратовима 1912–1913, Прекић игнорише кључне историјске чињенице које су недвосмислено забележене у војним и државним архивама.

Прекић сам себе ухватио у лажи: Српска војска (ни)је ослободила Пљевља

Неспорно је да ослобађања јесте било, првенствено зато што се турска војска повукла пред српском која је многоструко била бројнија (бригада) и наоружана топовима, како је одмах и добио одговор на Иксу.

Па ипак, остаје питање – ком Аднану треба вјеровати:

Ко је заиста ослобађао Пљевља 1912?

Миливоје Анђелковић, познат као „Каџа“, био је српски пуковник који је учествовао у Првом балканском рату као дио Друге армије под командом војводе Степе Степановића. Управо та војска је, у сарадњи са црногорским трупама, ослободила Пљевља од вишевјековне османске власти у јесен 1912. године. Чињеница да су српске трупе ушле у Пљевља и подигле српску заставу је историјски документована, као и улога Анђелковића у тим операцијама.

С друге стране, Прекићев „једини ослободилац Пљеваља“ – Пеко Дапчевић – ушао је у град 1944. године као командант јединица Народноослободилачке војске.

Проблем није у муралу, већ у идентитету

Оно што посебно упада у очи јесте тон Прекићеве поруке: „Доћи ће дани слободе“. Од чега да се Пљевља „ослободе“ данас – од сјећања на српску војску која је животе дала у борби против Османског царства? Од локалне иницијативе да се очува историјско памћење?

Проблем није у муралу, већ у чињеници да се води идеолошки рат против српског насљеђа у Црној Гори. Прекићев иступ није усамљен. Он је дио ширег тренда у коме се улога српског народа у историји региона настоји умањити, избрисати или прогласити „лажном“. То се ради преко симбола, преко улица, преко школа, а сада и преко мурала.

Прочитајте ЈОШ:

Извјестилац ЕУ за Србију слави погром: Пицула глуми демократу, фотографије говоре истину

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

8 thoughts on “Историја по Прекићу: Османлије су вјероватно саме отишле из Пљеваља, а Пеко их први „ослободио“

  1. Lakše je bilo ratovati protiv Turaka nego se danas ubeđivati sa Poturicama ko je isterao Turke,po tom Pomuslimančenom Srbinu Turci su oslobodili Srbe od Turaka.Kakve gluposti Čovek lupa da i on sam ne zna šta Trabunja.

    19
  2. Може ли Аднан да одговори колико његових предака и рођака је било у Пекове дивизије приликом ослобађања Пљеваља ?!

    22
    1. Neka Prekić ispriča kako su muslimani 1941. za vrijeme pljevaljske bitke ubijali ranjene partizane, to je prećutao.

      19
  3. Osamdesetih godina prošlog vijeka moj školski drug musliman se naljutio kada sam ga pecnuo da vode porijeklo od Turaka. Onda se neko dosjetio da vjera ne čini naciju pa su postali Bošnjaci (i u Crnoj Gori), vode porijeklo od bogumila itd itd. U to doba od naučne fantastike mi smo gotivili Rat zvijezda, Osmog putnika itd itd

    22
    1. прекић је бошњак, ко што сам ја Марсовац. Србин који урла да је муслиман да се нико не опсети

      16
    2. Vode porjeklo od turaka a znaju dvadesetak turskih riječi? Kako da ne. Ta samoproglašena „nacija“ nastala je 1993. na nekakvom Alijinom SDA kongresu, tamo su se lomila koplja da li da se zovu bosanci ili bošnjaci, prevagnulo ovo drugo. Istina je, moj Šćepane, da su to, u ogromnoj većini, islamizirani Srbi.

      19
  4. Šivko Tandarašević, krojač i šnajder dudukljanske mitologije каже:

    Preko preče, Prekiću! Preko Prekića bivšeg do onoga što je ostalo. Ugledao se na Živka Andrijaševića.

    20

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *