• Поглед

Истина о односу Пупина и Тесле

1 min read

5 година ‎ ИН4С

Два српска научника, која су живећи и радећи у Америци, оставила неизбрисив траг у историји светске науке, али и у другим областима људског стваралаштва, често стоје један насупрот другом. Гласине, легенде и полуистине намећу се као мера њихових односа.

Никола Тесла и Михаило Пупин, фото: Profimedia

Пише: Александра Нинковић-Ташић

Два српска научника, која су живећи и радећи у Америци, оставила неизбрисив траг у историји светске науке, али и у другим областима људског стваралаштва, често стоје један насупрот другом. Гласине, легенде и полуистине намећу се као мера њихових односа.

Лаж је засађена у листу „Политика“, 27. априла 1927. године. У чланку који пише извјесна особа, која се само тада појављује у штампи, тенденциозно се постављају у сукоб ова два велика човека. Да је та особа имала шпијунску биографију, откривено је, али његове лажи наставиле су да живе. Важно је указати на свe тачке сусрета два велика човека, као што су порекло, однос према народној традицији, личност мајке, сусрет са Америком, појавност у америчкој јавности, посебно штампаним медијима, однос према уметности и уметницима, заједничке сусрете и активности, али и најважније њихов сусрет на великом путу научног стваралаштва.

Очеви идеализма у америчкој науци, како их је препознавало време у коме су живели стално су истицали да научни рад мора бити за добробит човечанства.

Да ли данас знамо да је на Пупинов позив Никола Тесла долазио на Колумбија универзитет како би инспирисао његове ученике, да ли знамо да су и Пупин и Тесла плакали док су слушали гуслара у Америци, да ли смо се загледали у штампу из времена њихових живота, која их је спајала у жељи да спасу свет од ратова.

Наслови у америчким новинама, као, на пример: „Тесла и Пупин ће заједно успети да направе проналазак који ће зауставити рат“, или „Тесла и Пупин кују планове за мир у свету“, воде нас до потпуно другачије слике од оне засађене у сред Београда. Оно што оставља без даха је Теслина преписка са нашим тадашњим конзулом, а која показује Теслину бригу за Пупиново здравље. Последњи њихов сусрет, дан пре Пупиновог упокојења, тумачен је, опет лажно, као сусрет покајника – Пупина и Тесле, који се размишљао да ли може да му опрости. Ни та слика, као ни ломљење палчева у Њујоршком универзитетском клубу или Пупинова сведочења против Тесле – није тачна.

Тесла се, када му је супруга нашег конзула рекла – да је време, одмах спустио испред хотела и таксијем кренуо ка болници. Остали су више од сат времена у разговору, а Тесла никоме, ни лекару није дозволио да остане у болничкој соби. Не знамо данас да су се приликом последњег сусрета, послужили слатким од поморанџине коре, који је супруга конзула припремила. Не знамо ни да су многе архиве у Америци – путоказ до поштовања и сарадње ова два Србина.

Колумбија шаље једно од Пупинових предавања, које почиње с речима: Човек ни у шта не може бити сигуран, нисам ни ја – осим у једну ствар – да је Никола Тесла у праву. Конгрес шаље 600 страна Пупинове одбрана Теслиног полифазног система. Америчка академија наука чува податке од којих расте понос што су ова два дива потекла из нашег народа.

Ево га само један извештај са суђења, који баца светло на нашу причу:

„ТЕСЛА ЈЕ ПРАВИ ИЗУМИТЕЉ БЕЖИЧНОГ СИСТЕМА“, наводи Пупин.

Проф. Пупин са Универзитета Колумбија сведочио је данас поподне као сведок експерт пред федералним судијом Видером (Veeder) у име компаније Atlantic Communication у тужби за наводну злоупотребу права на патент поднетој од стране компаније Marconi Wireless из Америке. Проф. Пупин је навео да када је Вилијам Маркони (William Marconi) био тек момчић који је радио за господина Риђа (Signor Riggio) у Италији он из радозналости уземљио обе жице у експерименту да види какав ће резултат добити и произвео је бежичне таласе, а да никада није у потпуности схватио пун значај тога.

Проф. Пупин је одао признање за откриће бежичних таласа Николи Тесли који је “своје откриће дао свету бесплатно.”

Доказа је много, али лаж се деценијама провлачи. Ово је само почетак дуге листе која спаја два велика генија, која су делила страст према уметности, читала исте народне песме, а често исте људе називали блиским пријатељима. Уз многе податке прича о сукобу се топи, а нараста она о слози и поштовању.

(Аутор је предсједник „Образовно-истраживачког друштва Михајло Пупин“)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: