Ispovest Titovog generala i narodnog heroja Jevrema Popovića: Goli otok je nastavak Jasenovca, na Sutjesci su nas propustili četnici

Nikola Milovančev podseća na važan intervju koji je 1990. godine dao komunista iz Užica Jevrem Popović, a koji može biti primer iskrenog samoispitivanja:

U našem narodu ima još dosta ljudi koji još ne mogu da spoznaju šta je bio titoizam. Da bi im to razjasnio, podsećam na jedan važan intervju koji je 1990. godine dao Jevrem Popović, komunista iz Užica i Titov general i narodni heroj, a koji može biti primer iskrenog samoispitivanja. Intervju je bio objavljen u „Politika svetu“ broj 209 od 18. aprila 1990, a vodio ga je novinar Luka Mičeta. U burnim 90-im godinama prošlog veka, ovaj važan intervju je prošao nezapaženo i brzo je utonuo u zaborav. Naslov objavljenog intervjua je: „Goli otok je nastavak Jasenovca“.

Jevrem Popović (1914 – 1997) i njegova porodica nisu bili bilo ko u komunističkom pokretu: Jevremov brat Danilo bio je najstariji španski borac, dok je treći brat Pera Popović – Aga (Užice, 1905 – Zagreb, 1930) bio sekretar komunističke omladine Jugoslavije (SKOJ-a) i poginuo je u oružanom sukobu sa policijom u Zagrebu 1930. Dakle – intervju dolazi sa „naše strane“.

Šta je najvažnije u intervjuu iz aprila 1990? Citiraću ovaj put samo tri, po mom sudu najvažnija pasusa:

1. (O Golom otoku) „Za ta zverstva nema opravdanja. Na Golom otoku su najviše stradali Srbi i Crnogorci. Ostalih je bilo znatno manje. Zato smatram da je Goli otok nastavak Jasenovca“ (str. 20).

Jevrem Popović ne ide u dublje obrazlaganje ove svoje konstatacije o povezanosti Jasenovca i Golog otoka, zato ne možemo znati da li je pri tome mislio i na određenu kadrovsku strukturu. Činjenica je da je na ovo ukazao jedan od golootočkih zatočenika, partizanski kapetan Dragutin Vajdić (pravo ime Karlo Vajdec). Ovaj bivši obaveštajac Kraljevine Jugoslavije (Vrdnik, 1918 – Beograd, 1987), rodom iz češko-slovenačke porodice, naveo je naime u svojoj brošuri „Goli otok“ (revija A1, „Ljubljana, II/1987, br. 10, str. str. 28), kakvim pokličima su zatočenici bili praćeni, kada su uz udarce bili ubacivani u brod, koji ih je od Rijeke vozio na Goli otok: „Mater im vlašku! Ruse hoće, banditi… Dobro smo ih obradili, mater im…“. Iz tog svedočenja može se zaključiti da je među pripadnicima UDB-e 1949. bilo dosta bivših ustaša.

2. (O povlačenju sa Sutjeske): „Ja moram da kažem da je prilikom prelaska Sutjeske u Četvrtoj ofanzivi bilo 15.000 četnika Draže Mihailovića. Mi smo prelazili Sutjesku i oni su mogli kamenom da nas pogode ali nisu hteli. Bili su to mobilisani ljudi koji su znali za naše borbe s Nemcima i ustašama i nisu hteli da nas napadaju (str. 19).

Dve godine kasnije na Sutjesci, ali i na Miljevini i drugde, Brozovi egzekutori nisu imali milosti prema hiljadama i desetinama hiljada tih četnika, srpskih seljaka, ali i brojnih drugih (čak ni prema nenaoružanim omladincima, koji su samo hteli da se sklone ispred komunističke diktature – npr. đaka šabačke gimnazije, pobijenih na sprudu na Drini kod Bijeljine).

3. (O Srbiji u Jugoslaviji 1945 – 1990): Očito, duboko razočaran spoznajom o rezultatima Brozove vlasti, general Jevrem Popović iznosi svoj sud Jugoslaviji od 1945. do 1990. godine: „TO ŠTO RADE SRBIJI JE NEVEROVATNO. ONA ZA OVIH 40 GODINA NIKADA NA VLADAJUĆOJ LESTVICI NIJE IMALA ZNAČAJNIJIH LJUDI (toliko dakle o značaju Koče Popovića, Aleksandra Rankovića, Krcuna, Petra Stambolića i družine – nap. N. M.). SRBI NISU KREATORI OVOG I OVAKVOG SISTEMA. ZNA SE KO JE TO STVORIO. Ona ne može da snosi odgovornost za ovakvo stanje“ (str. 21).

Dalji komentar o ova tri navoda Brozovog generala i narodnog heroja Jevrema Popovića je nepotreban. Možda bi se samo moglo dodati: kasno Janko (Jevrem) na Kosovo stiže!

Izvor: Stanje stvari